Rusija i Ukrajina: Erdogan uslovio prijem Švedske u NATO – može ako EU otvori pregovore o ulasku Turske

Ukrajinske vlasti izveštavaju o ruskom udaru na Zaporošku oblast, tvrdeći da je na mestu na kome se može dobiti voda i povezati na internet poginulo četvoro ljudi, a 13 ranjeno, ali Rusija za sada ne komentariše ove tvrdnje.

Meduza, nezavisni medij u Rusiji proglašen za „stranog agenta“, objavio je studiju prema kojoj je u ratu sa Ukrajinom stradalo oko 47.000 ruskih državljana.

Podaci Roštata, ruskog zavoda za statistiku, pokazali su nagli porast smrtnih slučajeva među mladićima od 2022. godine.

Broj stvarnih gubitaka može biti mnogo veći.

Ruske vlasti retko prijavljuju gubitke.

Poslednji put su podaci o gubicima na frontu objavljeni u septembru 2022. godine, kada je ministar odbrane Sergej Šojgu govorio o blizu šest hiljada mrtvih.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba izjavio je da su zemlje NATO spremne da razmotre prijem Ukrajine po ubrzanom postupku, ali bez odobravanja „akcionog plana za članstvo“.

Obično je reč o listi reformskih poteza koje zemlja kandidat mora da sprovede pre nego što se pridruži alijansi.

„Pozdravljam ovu dugo očekivanu odluku, koja skraćuje naš put u NATO“, napisao je Kuleba na Tviteru.

Najuticajnije zemlje NATO-a, međutim, još nisu spremne da prihvate Ukrajinu u alijansu na sledećem samitu u Viljnusu.

Džozef Bajden, američki predsednik, rekao je da je još prerano govoriti o prijemu Ukrajine u NATO.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će njegova zemlja podržati nastojanja Švedske da se pridruži NATO-u ako Evropska unija otvori pregovore o članstvu njegove zemlje.

Dodao je da će ovaj zahtev izneti na samitu NATO-a u Litvaniji, kao i da je o tome obavestio predsednika SAD.

Dan 502.

• Uoči samita NATO-a u Litvaniji, američki predsednik Bajden kaže da je još prerano za ulazak Ukrajine u vojnu alijansu
• Studija Meduze, nezavisni medij u Rusiji, navodi da je u Ukrajini od početka rata umrlo 47.000 ruskih državljana
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN
• Prethopdne nedelje, u tri odvojena ruska napada poginulo je više od 30 ljudi u Ukrajini, kažu ukrajinske vlasti
• Amerika odlučila da snebde Kijev kasetnom municijom, što kritikuju i organizacije za ljudska prava, ali i neki političari Demokratske stranke iz koje je Bajden
• Posle relativnog zatišja u junu, Bahmut je ponovo postao centar najžešćih borbi na liniji fronta, kažu britanske obaveštajne službe
• Rusija pokušava da pojača odbrambene linije u regionu Donbasa, šaljući rezerve na položaje. Moskva tvrdi da Ukrajina nije postigla nikakve rezultate u kontraofanzivi

Kontroverzna odluka Amerike da isporuči Kijevu bombe zabranjene u većem delu sveta

Amerika će snabdeti Kijev kasetnom municijom, zabranjenom u većem delu sveta, a predsednik Džozef Bajden kaže da je doneo „veoma tešku odluku“ na koju su ga, dodaje, dugo nagovarali.

Bilo je potrebno „neko vreme da me ubede, ali sam tako postupio jer Ukrajincima ponestaje municije“, izjavio je Bajden o odluci koja je naišla na mnoge kritike, pa i među visokim predstavnicima Demokratske stranke, iz čijih je redova Bajden i izabran za predsednika SAD.

Saveznici Amerike u NATO-u, među kojima i Velika Britanija, nisu saglasni sa ovim potezom Vašingtona.

Pre odlaska u Litvaniju, Bajden je došao u London gde je razgovarao sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom.

Sunak je proteklog vikenda izrazio rezerve u pogledu odluke Amerike o slanju kasetne municije, zavranjene u većem, delu sveta.

Britanija je jedna od 120 zemalja potpisnica Konvencije kojom se zabranjuje upotreba ovog oružja.

Neslaganje sa potezom Vašingtona izrazila je i Španija.

Više o tome čitajte ovde.

Civilne žrtve rata u Ukrajini

Broj žrtava ruskog napada na grad Liman 8. jula istočnoj Donjeckoj oblasti Ukrajine, porastao je na devet.

Liman je ključno železničko čvorište u Donjecku i prvobitno ga je zauzela Rusija, ali ga je ukrajinska vojska povratila tokom jesenje kontraofanzive.

Napad se dogodio u danu kada je rat u Ukrajinu ušao u 500. dan, a prema podacima Ujedinjenih nacija do sada je poginulo više od 9.000 civil, među kojima i 500 dece.

Nije poznato koliko je vojnika poginulo ili ranjeno na obe strane, jer ni Kijev ni Moskva ne saopštavaju gubitke.

Ukupno je ove nedelje nastradalo 32 ljudi u tri odvojena napada – 13 u Kramatorsku na istoku Ukrajine, deset u Lavovu, na zapadu zemlje i devet u Limanu.

Međusobne optužbe Kijeva i Moskve o nuklearnoj elektrani Zaporožje

Rusija i Ukrajina razmenile su optužbe za planiranje napada na nuklearnu elektranu Zaporožje.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u telefonskom razgovoru sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom da ruske snage spremaju „opasne provokacije u Zaporožju“.

Prethodno je Renat Karča, savetnik direktora ruske energetske kompanije „Rosenergoatom“, izneo tvrdnju da će ukrajinske snage napasti nuklearku preciznim oružjem i bespilotnim letelicama.

Zelenski je naveo da su se Makron i on saglasili da „situaciju drže pod maksimalnom kontrolom zajedno sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju“.

Ukrajinske oružane snaga navele su u saopštenju da „postoje operativni podaci da su na krov trećeg i četvrtog reaktora nuklearke postavljene eksplozivne naprave“ i da je moguć napad „u bliskoj budućnosti“.

Dodaje se da eksplozije tih naprava ne bi oštetile reaktore kako bi se stvorila slika da je nuklearka granatirana sa ukrajinske strane.

Nuklearna elektrana je pod kontrolom ruskih snaga još od rane faze rata, kao i veći deo Zaporoškog regiona, koju je ruski predsednik anektirao prošle godine mimo međunarodnog prava i normi.

Grad Zaporožje u toj oblasti je pod kontrolom Ukrajine.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]