Dvojica tinejdžera iz ukrajinskog grada Berdjanska koji je zauzela Rusija slave se kao narodni heroji nakon što su poginuli u obračunu u gradskom parku 24. juna.
Tigran Oganisjan i Nikita Hanganov optuženi su za sabotažu železničke pruge.
Mesec dana posle njihove nasilne smrti, porodice dečaka dobile su mnoga oprečna svedočanstva o tome šta se desilo, ali vrlo malo pravih odgovora.
BBC na ruskom pokušava da rasvetli ovu složenu i uznemirujuću priču.
- Ko su naoružani ljudi koji su upali u Rusiju iz Ukrajine
- Amerika se ogradila od diverzantskog upada na teritoriju Rusije
- „Još nismo zaustavili rat”: Kako izgleda gerilska borba anarhističkog podzemlja u Rusiji
„Pruga je važna – treba da je oštetimo“
Ruska državna agencija RIA Novosti izvestila je 16. decembra 2022. godine da su dvoje ljudi u okupiranom ukrajinskom gradu Berdjansku privedeni zato što su izvršili čin sabotaže na železničkoj pruzi.
U sklopu izveštaja nalazio se video snimak na kom se vide dvojica mladića obučenih u crno sa zamagljenim licima kako stoje pored pruge i navodno priznaju zločin.
„Unutra su bili transformatori“, kaže jedan od njih.
„Iščupao sam ih i bacio ih onamo.“
Pokazuje dalje od pruge.
„Klještima?“, pita drugi glas.
„Da, da“, govornik zvuči samouvereno.
Sledi montažna sekvenca, a potom se razgovor nastavlja.
„Ovde je bio stub, imao je dve potpore. Jedne od nje više nema, možete da vidite njene ostatke. Stub je bio prilično ukopan, morao sam da dovršim posao stopalom. Evo. Onda je pao, i veza je bila prekinuta.“
Na ovom mestu na snimku sledi još jedan rez.
„Položili smo ga preko šina, eno tamo su žice.“
„A zašto ste srušili stub?“
„Zašto?“, figura u crnom deluje iznenađeno.
„Da bismo zaustavili vojsku Ruske Federacije. Prugu koriste za snabdevanje. Važna je, morali smo da je oštetimo.“
Službe za sprovođenje reda i zakona u Berdjansku kažu da su dvojica mladića oštetila elektroniku železničkog sistema za signalizaciju i postavili stub preko pruge da bi izbacili voz iz šina.
RIA Novosti je izvestila da je Rusija pokrenula krivični slučaj pod optužbom za „sabotažu“, koja je u to vreme nosila zaprećenu kaznu od 15 godina zatvora.
U izveštaju su dvojica neimenovanih osumnjičenih opisivana, na smenu, kao „dva stanovnika Berdjanska“, „izgrednici“ i „optuženici“.
Nigde se ne spominje da su u vreme činjenja navodnog krivičnog dela bili maloletni.
Rodbina i prijatelji su identifikovali dvojicu sa snimka kao šesnaestogodišnje prijatelje Tigrana Oganisjana i Nikitu Hanganova.
Na naše veliko iznenađenje, uprkos težini optužbi protiv njih, Tigran i Nikita nikad nisu zvanično pritvoreni.
Umesto toga, morali su da se javljaju svakog dana u kancelariju gradskog tužilaštva.
Bio je to samo jedan od mnogih neobičnih aspekata ovog slučaja koji je uskoro postao poznat u celoj Ukrajini, ali i šire.
Šta se desilo u Berdjansku?
Berdjansk je luka na Azovskom moru i sve donedavno dom 100.000 ljudi.
Bio je to jedan od prvih okupiranih gradova u Ukrajini, koji je pao u ruske ruke 28. februara 2022. godine.
Stanovnici su redovno izlazili na ulice da bi protestovali zbog invazije.
Ruske trupe su razbile demonstracije pucajući u vazduh, hapseći ljude i mlateći ih.
Za svega nekoliko meseci, počele su da vladaju nestašice osnovnih namirnica, lekova i novca.
Napadi na lokalne zvaničnike koji su sarađivali sa okupacionim vlastima bili su uobičajeni.
U septembru prošle godine, nepoznati napadači pucali su u zamenika šefa ruske lokalne administracije i njegovu suprugu.
Proruski zvaničnik ranjen je u eksploziji u oktobru, a u januaru ove godine u vazduh je dignuta i proruska aktivistkinja Valentina Mamai.
Trinaestog decembra, tri dana pre nego što je objavljen snimak koji je inkriminisao Tigrana i Nikitu, partizani su digli u vazduh transformatorsku podstanicu, nakon čega je obližnja ruska vojna kasarna ostala u mraku.
Prema ukrajinskom Centru za nacionalni otpor, posle incidenta su okupatori pojačali kontrolu lokalnog stanovništva.
Ali počinioci nikad nisu uhvaćeni.
Centar tvrdi da je napade ove prirode izvršavalo iskusno vojno osoblje i da su oni odgovarali „nepripremljene“ građane od takve vrste rizikovanja.
- Crno sunce na uniformi – simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
- Šta kaže istorija – kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom
- Predaja ili „operacija spasavanja“: Šta se desilo u čeličani u ukrajinskom Marijupolju
Nisu bila problematična deca
Dvojica prijatelja rođena su 2006. godine, Tigran u avgustu, Nikita u junu.
Išli su u istu srednju školu, Berdjansku sedmu, i živeli blizu jedan drugog.
Tigranova porodica ga opisuje kao načitanog sa sklonošću ka istoriji, a čak je predstavljao školu na takmičenju iz istorije.
Tigranov nastavnik iz osnovne škole rekao je za BBC da je bio „smiren, znao je šta želi, bio je veoma intelektualno nastrojen“.
„Tražio je knjige o Ukrajini da bi ih čitao preko raspusta.“
Njegova porodica želela je da on postane profesor istorije; dečak je u budućnosti video sebe u vojsci.
Nikita je učestvovao u kreativnim aktivnostima u Omladinskom klubu Berdjanska, gde je dvaput pobedio u gradskom takmičenju puštanja zmajeva.
Takođe je čitao i recitovao na lokalnim festivalima.
„Nisu bili problematična deca, bili su tihi i marljivi“, kaže bivši nastavnik koji je predavao Tigranu i Nikiti.
Nikita je u Berdjansku živeo sa roditeljima, dok je Tigran živeo sa majkom, očuhom, bratom, sestrom i bakom.
Tigranova sestra imala je zdravstvenih problema i porodica je redovno odlazila u Kijev radi njenog lečenja.
Nakon što je Rusija okupirala Berdjansk, putovanje za Kijev postalo je otežano, a nešto kasnije, i nemoguće.
Na kraju se porodica odlučila da se preseli u Nemačku zbog ćerkinog zdravlja.
Tigran je odbio da ide sa njima i umesto toga odlučio da ostane u Berdjansku sa bakom.
Oksana Staroverova, Tigranova majka, rekla je ukrajinskom novinaru da je Tigran pokušao da se prijavi u vojsku nekoliko dana posle početka invazije.
Regruteri su poslali petnaestogodišnjaka pravo kući.
Ali Tigran nije krio simpatije prema Ukrajini.
„Obojica su podržavali Ukrajinu“, kaže još jedan nastavnik koji je nekada predavao obojici.
„Cepali su ruske plakate i branili svoje stavove na svaki mogući način.“
- Cena istine u Rusiji: Život u strahu ili zatvoru
- Rusi koji rizikuju slobodu da bi protestovali zbog Putinove invazije
- U zatvor zbog „Ukrajino, izvini“, a za objavu „Seks je dobar, ali je smrt Putina bolja“ kazna od 300 evra
Slučaj sabotaže
Problemi mladića započeli su krajem septembra 2022. godine, kaže Anastasija Pantelejeva, predstavnica Medijske inicijative za ljudska prava, specijalizovane za odbranu tinejdžera.
„U noći 30. septembra, konvoj vozila pojavio se pred Tigranovim domom. KAMAZ kamioni, džipovi, ljudi sa puškama i psima.
„Pretresali su kuću čitave noći. Zaplenili su svu opremu koju su našli, pa čak i hranu“, kaže Pantelejeva.
Snage bezbednosti tvrdile su da u Tigranovoj kući živi „opasni terorista“.
Jedan od policajaca udario je Tigranovu baku dok je pretresao kuću, dodaje Pantelejeva.
Pokušavši da je zaštiti, dečak je i sam dobio udarac.
Posle toga mu je stavljena vreća preko glave i on je odveden.
Istog dana su ruski vojnici došli da pretresu kuću Nikite Hanganova.
Nisu pronašli ništa i otišli su.
Tigran je držan nekoliko dana u četvorospratnom policijskom kompleksu u Grečeskajinoj ulici, u Berdjansku.
Delio je ćeliju sa odraslim civilima koje je ruska vojska držala bez suđenja kao taoce.
Tigranova baka ga je posećivala svaki dan, ali joj nije bilo dozvoljeno da ga vidi.
Trećeg dana, dečak je dobio temperaturu i njegovoj baki je dozvoljeno da mu donese malo kuvane hrane.
Petog oktobra, Tigran je odjednom pušten uz kauciju.
Kasnije je ispričao porodici da je bio mučen elektro-šokovima i da su na njemu izveli lažno pogubljenje.
Njegovi tamničari su mu se neprestano podsmevali: „Znači, hteo si da budeš partizan, a?“.
Čim je Tigran pušten, vojska se vratila po njegovog prijatelja Nikitu.
On i njegov otac dovedeni su u policijsku stanicu na saslušanje.
Pušteni su pod uslovom da se redovno javljaju u kancelariju tužilaštva.
Čak ni tada, tinejdžeri nisu bili ostavljeni na miru.
Redovno su im pretresali domove, a rođaci sada sumnjaju da su deo ovog perioda bili pod prismotrom.
Ali proći će nekoliko meseci pre nego što protiv njih bude podignuta zvanična optužnica.
Pokušaj odlaska
„U decembru su im rekli da će ih pustiti ako obojica pristanu da ‘priznaju’ zločin pred kamerama“, rekla je Tigranova majka ukrajinskom listu Ukrajinska pravda.
RIA Novosti je potom objavila video snimak saslušanja Tigrana i Nikite.
Iako su njihova lica zamagljena na snimku, očigledno je da obojica priznaju da su izvršili sabotažu na pruzi.
„Svi krive Tigranovu majku i blate je“, poverava nam se porodični prijatelj, koji je tražio da ostane anoniman.
„Ali ona je učinila sve što je mogla da ga izbavi.“
U januaru, čitava Tigranova porodica se vratila iz Nemačke i pokušala da ga odvede sa sobom.
Proveli su nekoliko dana u Berdjansku, pre nego što su probali da odu preko ruske granice.
Tada, baš kao i sada, bilo je nemoguće preći liniju fronta na teritoriju pod kontrolom Kijeva.
„Išli smo kolima“, rekla je Oksana aktivistima za ljudska prava.
„Prošli smo kamp za filtraciju u Mangušu, a potom prešli granicu kod Rostova. A onda nas je u Taganrogu zaustavila ruska saobraćajna policija.
„Izvukli su Tigrana iz kola, odveli ga u policijsku stanicu i saslušavali ga pet sati.
„Potom smo i Tigran i ja odvedeni u zgradu ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova u selu Pokrovskoje. Pojavile su se trupe iz Krasnodara i bile iznenađene što nas vide.
„Javili su im da opasni kriminalci pokušavaju da pobegnu. Smestili su nas u vojno vozilo.“
Oksana priča kako je čitava njena porodica odvedena na samoproglašenu teritoriju DPR-a preko kontrolnog punkta u Rostovu.
Ponovo su pretreseni u Marijupolju, pre nego što su poslati nazad u Berdjansk.
Mlađoj deci je dopušteno da se vrate baki, ali su Oksana,, njen muž i Tigran proveli još jednu noć u ćeliji.
Oksana je naredne dane provela moleći lokalne istražitelje da im dozvole da napuste grad.
Dozvole su konačno izdate svima, sem Tigranu.
Oksanin automobil je redovno pretresan na kontrolnim punktovima u slučaju da je pokušala da ga prokrijumčari preko granice.
Pravni problemi
Tigran i Nikita su 7. aprila odvedeni u Rostov na psihijatrijski pregled, čiji su rezultati uskraćeni njihovom advokatu, a ne znamo ni ime lekara koji ih je pregledao.
Potom su narednog meseca obojica zvanično optužena za sabotažu.
U pismu koje su obojica dobila 24. maja, optuženi su za „udruživanje“ radi podrške ukrajinskim vojnim snagama oštećivanjem železničke pruge koju koriste ruske trupe u septembru prethodne godine.
Tigranova majka i njegov advokat tvrde da deo pruge koji su dečaci navodno oštetili već nije bio u upotrebi.
A tužilaštvo je ipak odbacilo tu primedbu i čak odredilo iznos za odštetu od 27.000 rubalja (340 dolara).
Dečaci nisu pritvoreni već su im dodeljeni advokati po službenoj dužnosti.
Prema rečima Tigranove porodice, prvi advokat pokušao je da navede klijente da se izjasne krivima, dok drugi ništa nije radio.
Rodbina je pokušala da nađe nezavisne advokate koji bi mogli da preduzmu nešto, ali niko nije želeo da preuzme slučaj – rizik od odmazde bio je preveliki.
Slučajevi protiv maloletnih lica bili su i ostali siva zona na okupiranim teritorijama, gde pravni sistem još uvek nije do kraja uspostavljen.
Dečaci su čak mogli biti izručeni Rusiji radi suđenja, što je bila posebno sumorna mogućnost.
Napori da se obezbedi fer suđenje Tigranu i Nikiti su se pojačali, zahvaljujući ukrajinskim aktivistima za ljudska prava.
Slučaj je postao poznat u Evropi i Americi, a američki Stejt department objavio je tvit podrške.
Ukrajinski komesar za ljudska prava Dmitro Lubinjec pozvao je Crveni krst da poseti Berdjansk, da se sastane sa mladićima i da pokuša da izdejstvuje njihovo prebacivanje na teritoriju pod kontrolom Ukrajine.
Konačno, 15. juna je Evropski parlament usvojio specijalni predlog, zahtevajući da tužilaštvo odustane od optužbe i omogući dečacima da napuste Berjdansk i pređu na teritoriju pod kontrolom Kijeva.
Tigranova porodica je pozdravila međunarodnu reakciju.
Njegova majka ga je pozvala da mu kaže da je njegov odlazak sada samo pitanje vremena.
Pucnjava u parku Šmit
Tigran i Nikita su nastavili svakodnevno da odlaze u kancelariju tužilaštva.
U junu se istražitelj vratio u Tigranov dom sa naoružanom pratnjom, ali je ovaj uspeo da se iskrade, u Nikitinom društvu.
Njih dvojica su se neko vreme krila.
Kad se konačno vratio kući 24. juna, istražitelj ga je čekao.
Vodili su dug razgovor, ali niko ne zna o čemu su pričali.
Tigran se dogovorio da se nađe sa Nikitom te večeri i da izađu u šetnju.
Bilo je to veče pred Nikitin sedamnaesti rođendan i tražili su mirno mesto gde bi mogli da sednu.
Tigran je ćaskao sa majkom na telefonu, nije bilo ničeg neuobičajenog u njegovom tonu, prisetila se ona kasnije.
U 19:17, stanovnica Berdjanska Elena (promenili smo joj ime) čula je neobičan zvuk.
Isprva je mislila da se radi o eksploziji auspuha.
Ali vrlo brzo je shvatila da je zvuk koji odjekuje parkom Šmit, najvećim u gradu, zapravo pucnjava iz vatrenog oružja.
„Čula sam je zato što je prozor bio otvoren, a televizor bio isključen“, priseća sa Anastasija, još jedna meštanka Berdjanska.
„I moj pas je počeo da laje. Odmah posle toga, svi [u čet grupama iz lokalne zajednice] su se zapitali: šta je to bilo? Pucnjava? Protivvazdušna odbrana? Čulo se i u drugim delovima grada.“
Opis čoveka koji je navodno učestvovao u vatrenom obračunu u parku raširio se poput požara lokalnim kanalima na Telegramu.
„Čovek (verovatno vojnik) sa razbarušenom crnom kosom, niskog rasta i u smeđoj kariranoj košulji, ima zavoje na rukama.“
Oko osam sati uveče, pucnjava je prestala.
Sat vremena kasnije, lokalni proruski aktivista Vladimir Rogov imao je objavu na svom kanalu na Telegramu.
„U sedam sati, dok su se porodice odmarale na nasipu, dvojica militanata su otvorila vatru iz jurišnih pušaka. Ovi teroristi su sada osujećeni i eliminisani.“
Rogov je imenovao jednog od ubijenih kao „pro-ukrajinskog teroristu koji je ranije bio pritvaran zbog anti-ruskih aktivnosti i zove se Tigran Oganesijan.“
U ukrajinskim vestima je navedeno da je Rogov pogrešno napisao Oganisijanovo prezime, i sugerisano da bi druga žrtva mogla biti njegov prijatelj sa kojim je zajedno optužen, Nikita Hanganov.
Vrlo je verovatno da su ljudi iz kraja pokušali da opišu Tigrana jer je zaista imao prepoznatljivu dugu tamnu kosu.
Nosio je rukavice, koje su iz daljine mogle da izgledaju kao zavoji.
Manje je jasno odakle u opisu „smeđa karirana košulja“ – u vreme smrti, Tigran je nosio crni prsluk, a Nikita plavu majicu.
Vest o njihovoj smrti brzo se raširila ukrajinskim medijima.
Neki izveštaji tvrdili su da su Tigran i Nikita ubili jednog policajca i civila pre nego što su i sami upucani, dok je jedan tvrdio da su ubili ruskog vojnika i policijskog saradnika.
Ukrajinski komesar Dmitri Lubinjec kasnije će ponoviti drugu verziju.
„Ovo je smrt, momci!“
Razlog zbog koga se ova priča ističe i zbog koga su najviše počeli da se ispredaju mitovi oko nje jeste taj da je samo nekoliko minuta pre smrti Tigran snimio jedan video.
Na snimku je on sam u prostoriji. Njeni zidovi su napukli, pod je prekriven smećem.
On se nervozno osvrće oko sebe.
Drži pušku, Kalašnjikov, na kojoj se vide tragovi krvi.
„Dvojicu smo sredili sigurno“, kaže on.
„To je to, ovo je smrt, momci! Zbogom!“
On zastaje, podiže pesnicu i uzvikuje: „Slava Ukrajini!“
Lokacija prikazana na snimku nije poznata, ali ima nekoliko napuštenih zgrada pored parka u kom se odigrala pucnjava.
Jedna moguća zgrada je bivša radnja za hemijsko čišćenje u ulici Šmit, rekla su dva meštanina za BBC.
Korisnici ukrajinskih društvenih mreža zauzeli su jedinstven stav da su dvojicu tinejdžera beskrupulozno ubile ruske snage bezbednosti zato što su podržavali Ukrajinu.
Dmitro Lubinjec naziva ove smrti „vansudskim pogubljenjima“.
Snimak Tigrana kako viče: „Ovo je smrt, momci! Slava Ukrajini!“, postao je viralan i bilo je poziva da dečaci posthumno budu proglašeni „Herojima Ukrajine“.
Peticija da se ulica nazove po njima pojavila se na internet stanici gradskih vlasti Zaporožja.
Viktorija Galincina, šefica ukrajinske administracije u Berdjansku, obećala je da će škola koju su pohađali tinejdžeri biti nazvana po njima kad grad bude oslobođen od ruskih okupatora.
Uprkos ovim počastima, još uvek nema pouzdanih dokaza o tome šta se stvarno dogodilo 24. juna i kako su Tigran i Nikita tačno poginuli.
Ruske okupatorske snage objavile su najmanje dve oprečne verzije priče, a bez pristupa Berdjansku, ukrajinske vlasti nemaju načina da sprovedu vlastitu istragu.
U večeri pucnjave, ruske snage bezbednosti privele su Tigranovu baku i Nikitine roditelje.
Kontaktirati njih sada je teško.
Prijatelji i rodbina ne žele da daju izjave.
- „Brat mi je spasao život, ali je izgubio vlastiti“
- Ukrajinke na prvoj liniji fronta: Borba protiv Rusa, ali i seksizma u vlastitim redovima
Tigran, Nikita i alt-desnica
Ubrzo posle smrti Tigrana i Nikite, pojavili su se novi snimci, iznenadivši njihove rođake i aktiviste za ljudska prava.
Na jednom snimku, očigledno snimljenom u istoj zgradi kao i video sa „Slava Ukrajini“, Tigran uzvikuje: „Hej, brate, ubili smo nekoliko Ruja.“
Ako je drugi video snimljen neposredno pre prvog, to bi objasnilo Tigranovu rečenicu: „Dvojicu smo sredili sigurno.“
Drugi snimci su samo zvučni zapisi.
Tigran se čuje kako govori: „Berdjansk, čućeš za ovo u vestima.“
Takođe može da se čuje: „Ležim ovde, imam pušku… Krvarim, ranjen sam… da. Mislim da umirem, a i moj drug će umreti. [Potom sledi nacistički pozdrav] Slava beloj rasi! Dajte ove poruke mojim roditeljima, recite im da ih volim!“.
Rodbina i advokati tvrde da nikad nisu čuli tinejdžere da izražavaju ultradesničarske stavove.
A bili su posebno šokirani kad su čuli bele suprematističke slogane od Tigrana, koji je napola Jermen.
„Kad sam čuo poruku, pomislio sam da nešto nije u redu s načinom na koji je to izgovorio“, kaže Andrej Jakovljev, ukrajinski pravnik za ljudska prava koji zastupa Tigranovu porodicu.
„Ovi izrazi [nacistički pozdrav i „slava beloj rasi“] izgovoreni su prilično sporo. Tigran je bio pun adrenalina, ali ove reči zvuče tupo – kao da su možda izmontirane.“
Jakovljev smatra da Tigranove samoubilačke poruke treba proučiti u potrazi za znakovima doterivanja.
Ostaje nejasno kome su te poruke upućene i ko ih je postavio na internet.
Uprkos neizvesnosti oko mogućih veza sa ultradesnicom, postoje neki znaci da su dečaci vodili tajni život na internetu.
Pronađen je potencijalni Instagram profil Nikite Hanganova, sa jednom jedinom fotografijom iz juna 2020. godine.
(BBC ne može da potvrdi autentičnost ovog naloga, koji ima samo 19 pratilaca, od kojih sedam ima indijska prezimena.)
Na Nikitinom profilu vidi se ukrajinska zastava, ukrašena crveno-crnim grbom Ukrajinske ustaničke armije, iliti „Banderovaca“.
On koristi „kuku“, simbol Bataljona Azov (zabranjenog kao teroristička organizacija u Rusiji), što je kontroverzno, zbog njenih sličnosti sa nacističkim „volfsangelom“.
Njegova biografija glasi: „Nacionalista, seksista, rasista, homofob – i samo obični Nikita.“
Dva dana posle smrti Tigrana i Nikite, Jevhen Karas, lider ukrajinskog ultradesničarskog pokreta, tvrdio je da ima veze sa njima dvojicom.
Pokret Temelj za budućnost, nekada S14, ozloglašen je zbog napada na romske kampove.
Karas, koji se trenutno bori u ratu protiv Rusije, rekao je da su obojica dečaka pomagala Temelju za budućnost i da su bili simpatizeri alt-desničarske grupe Tradicija i red.
„Još pre rata, dečaci bi izlazili noću sa kanticom spreja, rešavajući se prljavštine u rodnom gradu“, kaže Karas.
„Aktivno su učestvovali u borbi protiv droge i dilera droge. I bili su očarani avanturom, čašću, sportom, idejom Velike Ukrajine.“
Prema njegovom mišljenju, bili su „dvojica mladih Kozaka“ koji su ubili „dvojicu ruskih okupatora“.
Karas je na kanalu na Telegramu objavio fotografije Tigrana i Nikite kako drže noževe.
Postojala je i fotografija tinejdžera sa maskiranim licima kako postavljaju plakat sa (ruskim) sloganom: „Ako vidite dilera – razvalite ga od batina“.
Slogan se vezuje za grupe koje se bore protiv širenja droge u urbanim oblastima.
Ponovo, nije moguće identifikovati prisutne na slici niti lokaciju na kojoj je nastala.
BBC nije pronašao nijedan drugi dokaz da su Tigran i Nikita bili umešani u delatnosti ultradesničarskih grupa.
Portparoli Medijske inicijative za ljudska prava (pravnika koji sada zastupaju porodice dečaka) dobijali su onlajn pretnje od Karasovih sledbenika.
BBC je pokušao da dobije komentar od Karasa, ali je on prestao da odgovara na poruke.
Šta se desilo u napuštenoj kući?
Istražitelji u Zaporožju pod ruskom kontrolom podigli su 29. juna novu, posmrtnu optužnicu protiv Tigrana i Nikite.
Tačke optužnice bile su „ubistvo motivisano huliganstvom“, „krađa vatrenog oružja“ i „ugrožavanje života pripadnika službe za održavanje reda i zakona“.
Prema tužilaštvu, Oganisjan i Hanganov „su se zaverili da ukradu oružje policajcu“.
Nekoliko ulica od parka Šmit, oni su ranili policajca nožem i oteli njegovo „službeno oružje“.
Međutim, prema jednoj verziji optužnice, uzeli su jurišnu pušku, a prema drugoj, jurišnu pušku i pištolj.
Lokalni mediji pod ruskom kontrolom izvestili su da je tim oružjem ranjeno najmanje troje ljudi, pre nego što su momci napustili mesto zločina.
„Maloletni Hanganov je upotrebio oteto, napunjeno oružje… bez vidljivog razloga… protiv nepoznatog čoveka koji im je prišao. Žrtva je preminula na licu mesta od ranjavanja metkom“, glasilo je jedno saopštenje za medije.
Prema ovoj verziji, Tigran i Nikita su se potom sakrili na trećem spratu napuštene zgrade.
Tigrana i Nikitu je potom ubila policija.
Prema uobičajenom rečniku za ovu vrstu izveštaja: „Odbivši da poslušaju legitiman i razuman zahtev službe za održavanje reda i zakona da se predaju i odlože oružje, nakon toga su likvidirani.“
Ali 2. jula ova verzija događaja opovrgnuta je iz neobičnog izvora.
Jezički servis na arapskom ruskog propagandnog kanala RT objavio je alternativnu verziju.
RT na arapskom tvrdio je da su „Tigrana regrutovale specijalne ukrajinske snage da čini teroristička dela“.
Kanal je prikazao snimke školskog đaka po imenu „Anton“, čije lice nije prikazano i koji govori da je Tigranova špijunska veza bila komandir voda u „Tenkovima“, video igri za više igrača koju vole tinejdžeri.
Ovo deluje vrlo malo verovatno, ponajviše zato što je dobro poznato da je internet u Berdjansku nepodnošljivo spor.
Lokalni stanovnici koje je intervjuisao BBC neprestano su se žalili na poteškoće sa učitavanjem najosnovnijih internet stranica i povremene nestanke struje.
Koristeći ovu priču kao dokaz, ruski kanal tvrdio je da ukrajinska obaveštajna služba koristi tehnologiju da regrutuje decu i navodi ih na kriminal.
RT je emitovao još snimaka, navodno iz iste napuštene kuće u kojoj su se dvojica dečaka susreli sa smrću.
„Zdravo, Aleksandre!;, kaže Tigran.
„Evo je puška.“
On pokazuje oružje kameri, a drugi mladić u plavoj majici ulazi u kadar, verovatno Nikita.
„Žao mi je, ne mogu da se predam policiji“, dodaje Tigran.
„Ubiću se.“
„Tigran je ranio pripadnika službe za održavanje reda i zakona, i ubio je civila“, čuje se glas voditelja RT-a.
„Potom je ubio svog partnera, pa sebe.“
Proukrajinski kanal odbacio je RT-ovu priču i ponudio potpuno novu verziju:
„Za sve što se desilo kriv je ruski FSB“, kaže se u objavi na kanalu Partizanske armije Berdjanska.
„Ruske nakaze su dale tim dečacima ultimatum: ako ne želite sporu smrt u podrumu, uzećete oružje i učiniti to sami. Oni su znali šta bi se posle desilo.“
BBC je kontaktirao ruski Istražni odbor sa zahtevom za komentar na kontradiktorni izveštaj o slučaju – i navodno mučenje Tigrana Oganisjana – ali još čeka odgovor.
Brojna pitanja
Postoje mnoga pitanja u vezi sa gorenavedenim verzijama slučaja.
Ukrajinska teorija o nameštaljci FSB-a deluje malo verovatna, ali ne i nemoguća.
Krivični slučaj protiv Tigrana i Nikite bio je ozbiljan.
Imajući u vidu ranije intervencije američkog Stejt departmenta i Evropskog parlamenta, FSB verovatno ne bi orkestrirao događaje koji bi doveli do smrti dvojice tinejdžera.
A opet, proruska verzija je takođe nelogična.
Ukrajinski advokat Andrej Jakovljev sumnja da bi dečaci preduzeli „samoubilački“ korak razoružavanja policajca usred bela dana, u oblasti sa velikim prisustvom vojske.
A ni Tigranov poslednji telefonski poziv majci ne nudi nikakve nagoveštaje rešenja.
Pola sata pre pucnjave, on je pričao o tome da će ići na giros.
Advokat dečaka kaže da nešto mora da se desilo tokom šetnje od Tigranove kuće do parka, što je radikalno promenilo njihove planove.
Ali mnogo toga u vezi sa okolnostima njihove smrti i dalje ostaje nepoznato.
Potvrđena je smrt samo još jedne osobe u pucnjavi – dvadesetčetvorogodišnjeg Jegora Demčenka, koji navodno nije imao nikakve veze ni sa Tigranom, ni sa Nikitom niti sa policijom.
Prema okupatorskim vlastima, Demčenko je potrčao ka naoružanim tinejdžerima a zatim bio upucan.
A, opet, Andrej Jakovljev (koji ne otkriva svoj izvor iz bezbednosnih razloga) tvrdi da je Demčenko pogođen u leđa.
Jakovljev veruje da to smanjuje šanse da su Tigran i Nikita upucali Demčenka.
Mnogo je verovatnije, tvrdi on, da je mladić upucan dok je bežao sa scene od ruskih snaga bezbednosti zato što su one pomislile da je njihov saučesnik ili ga čak upucale greškom.
A ni priča o samoubistvu dečaka ne trpi ozbiljnu analizu – naročito zato što su okupatorske vlasti počele da je koriste tek nekoliko dana posle samog događaja.
Prema njihovoj prvobitnoj verziji, Tigran i Nikita su upucani u legitimnoj anti-terorističkoj operaciji.
Jakovljev je proučio fotografije tela dečaka koje je na internetu objavio nepoznati pojedinac.
Obojica su imali rane na glavi, a Tigran je upucan i u srce.
Dokaz, tvrdi Jakovljev, da su se obojica „našla na meti profesionalaca, koji kad pucaju žele da ubiju“.
Ako je zaista bilo tako, zašto su Rusi promenili priču i počeli umesto toga da insistiraju na verziji o samoubistvu?
„Pokušavaju da nas zbune“, tvrdi Jakovljev.
„Isto je bilo i sa incidentom sa malezijskim boingom [Let MH17] – izbacili su što više verzija, uključujući neke očigledne lažne, samo da bi sakrili pravu istinu.“
Bez sahrane
Jakovljev sugeriše da ruske vlasti u Berdjansku po svaku cenu žele da zataškaju događaje od 24. juna.
„Oni ne žele da svi vide kako nisu pokušali da zaustave dečake već su samo otvorili vatru. Da je to bila policijska operacija, videli bismo pogotke u ruke i noge.
„Rane u glavu i srce su nešto sasvim drugo – i svi će to znati kad vide tela.“
A do sada ni Tigranovoj ni Nikitinoj porodici nije dozvoljeno da vide njihova tela.
Mladići je trebalo da budu sahranjeni 29. juna, ali je porodični prijatelj objasnio daj je mrtvačnica odbila da preda tela i stavila zgradu pod jako vojno obezbeđenje.
Zvanično, odložena sahrana posledica je otvorenih krivičnih optužbi protiv pokojnika, koje zahtevaju „list papira“ od istražitelja iz Melitopolja.
Iz nekog razloga, oni odbijaju da ga izdaju.
Ukrajinski aktivisti tvrde da su tela dečaka prebačena u Melitopolj 30. juna radi „dodatnog ispitivanja“.
Međutim, oni takođe ističu da je mrtvačnica u Berdjansku i dalje pod jakom stražom.
„To je samo pokušaj Rusa da se opravdaju“, tvrdi Jakovljev.
„Ono što se desilo u Berdjansku dokazuje da ima takvih mladih ljudi koji žive na okupiranoj teritoriji – i da mrze Rusiju.
„I zato će Rusi ili sve negirati ili učiniti sve što je u njihovoj moći da ih ukaljaju.
„Drugo, Rusi znaju da je sudbina dece od početka invazije posebno osetljiva, samo pogledajte nalog za Putinovo hapšenje.“
Ukrajinske službe za sprovođenje reda i zakona otvorile su krivičnu istragu o ubistvu Nikite Hanganova i Tigrana Oganisjana, ali im posao otežava pristup okupiranoj teritoriji.
Advokati nastavljaju napore za utvrđivanje uzroka smrti.
Tigran i Nikita još čekaju da budu sahranjeni.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
