Rusija i Ukrajina: Na čijoj je strani Ukrajinska pravoslavna crkva u ratnom sukobu i zašto je pretresaju tajne službe

U poslednjih nekoliko nedelja Ukrajinska služba bezbednosti sprovela je desetak istraga u eparhijama Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovske patrijaršije).

Iako ukrajinska policija nije našla ni zalihe oružja, niti neke ruske diverzante koji se navodno skrivaju unutar crkava i manastira, atmosfera u UPC se očigledno zakuvava.

BBC objašnjava šta se sada događa u crkvenom životu Ukrajine, zašto to privlači pažnju države i kome će pripasti jedna od glavnih pravoslavnih svetinja – Kijevsko-pečerska lavra.

• Papa: „Ruski patrijarh ne sme da bude Putinov šegrt“; Kiril: „NATO je pogazio obećanje“
• Sveštenik pritvoren zbog kritikovanja Putina
• „Hoćeš u carstvo nebesko? Padni na kolena i pokaj se!” – Strašan život dece u manastiru igumana Sergeja

U potrazi za ćelijama „ruskog sveta“

Serija istraga i provera unutar eparhija Ukrajinske pravoslavne crkve započela je u oktobru ove godine.

U saopštenjima za štampu, Ukrajinska služba bezbednosti stalno je pisala da je svrha tih mera da se izvrši provera, da li su prostorije eparhije korišćene kao „ćelije „ruskog sveta“, da li se u prostorijama UPC skrivaju građani države agresora i da li se tamo čuvaju zabranjeni predmeti, kao što su oružje i ekspoloziv.

Krajem oktobra vršilac dužnosti šefa USB Vasilij Maljuk izjavio je da je od početka rata njegovo odeljenje otvorilo 23 krivična postupka protiv ljudi iz UPC, a 33 sveštena lica su osumnjičena.

Optužbe su „od klasičih agenata za prikupljanje detaljnih informacija do običnih izviđača pri artiljerijskim jedinicama koji monitorišu i koriguju artiljerijsku paljbu u mantijama“.

Među osumnjičenima, najviše rangirani je mitropolit tulčinski Jonatan (Eleckih) koji se tereti za narušavanje ravnopravnosti građana na verskoj osnovi.

Prema verziji USB, posle ruske invazije, on je navodno podržavao akcije Kremlja i na svoju internet stranicu postavljao publikacije „koje su podsticale međukonfesionalni sukob“.

Njegova stranica trenutno nije aktivna „zbog tehničkog održavanja“.

Mitropolit Jonatan negira optužbe.

Poslednjih nedelja, pokrenute su još dve istrage koje su potresle pravoslavnu zajednicu Ukrajine.

Bezbednosne službe su došle u najveću svetinju u zemlji, neformalnu prestonicu ukrajinskog pravoslavlja – Kijevsko-pečersku lavru.

Posle pretresa više od 300 prostorija, policija je saopštila da su pronašli „prorusku literaturu“ i „gotovinu“ u iznosu od dva miliona grivni (50.000 dolara), više od 100.000 dolara i „nekoliko hiljada ruskih rubalja“.

Još više pažnje je skrenula druga istraga u Černovcima.

Lokalna eparhija zauzima posebno mesto na mapi ukrajinskog pravoslavlja: upravo je nju pre izbora za predstojatelja UPC predvodio mitropolit Onufrij (Berezovski), a sada tamo rukovodi njegov blizak saradnik, a ujedno i predsedavajući odeljenjem za spoljne poslove UPC, mitropolit Meletij (Egorenko).

Policija je saopštila da je u eparhiji pronađeno „mnogo prokremljovske literature“, a u kompjuterima fotokopije dokumenata boraca koji su se borili protiv Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu.

Osim toga, tvrde ukrajinske bezbednosne službe, pronašli su dokumenta koja svedoče o tome da je mitropolit Meletij imao rusko državljanstvo.

On je odmah negirao optužbe, rekavši da mu je podmetnut zahtev za ruski pasoš koji su navodno pronašle snage bezbednosti.

Istog dana, pozivajući se na neimenovani izvor u Ukrajinskoj službi bezbednosti, mnogi ukrajinski mediji objavili su fotografiju polunagog mladića koji stoji uza zid sa podignuti rukama.

U ćeliji sekretara eparhije arhimandrita Nikite (Storožuka), koji je „unapređen“ u poglavara susedne Ivano-frankovske eparhije, navodno je pronađen 17-godišnji momak.

Bila je prikazana njegova fotografija na kojoj bosonog stoji pored raspremljenog kreveta.

Ukrajinska služba bezbednosti nije potvrdila autentičnost fotografija, ali protivnicima UPC to nije ni bilo potrebno, na društvenim mrežama su odmah osudili „moskovske popove“ za razvrat.

Arhimandrit Nikita je negirao optužbe, a načelnik informativno-prosvetiteljskog odseka Ukrajinske pravoslavne crkve mitropolit Kliment (Večerja) izjavio je za BBC da se zločin pre ogleda u samoj distribuciji fotografija polugolog mladića.

Iz UPC kažu da pritisci neće uplašiti ni sveštenstvo ni vernike.

„Što bude jači pritisak na crkvu uz pomoć sličnih metoda, to će ona moćnije konsolidovati vernike, sveštenstvo i episkopiju“, kaže mitropolit Kliment.

Drugi episkop UPC, koji je tražio da osatne anoniman, u razgovoru za BBC zvuči daleko manje ubeđeno.

On kaže da u episkopiji crkve vladaju šok i zbunjenost: svaki episkop očekuje da službenici ukrajinskih snaga bezbednosti mogu da im pokucaju na vrata u bilo kom trenutku.

• „Bezbožna utopija”: Kako su se u Sovjetskom Savezu plakatima borili protiv religije
• Kosmizam – mistična ruska religija za raketno doba

„Delimična aneksija“

Početak rata za UPC je bio šok od koga se ona još nije oporavila.

U prvim satima posle početka ruske invazije 24. februara, mitropolit Onufrije je napad nazvao „Kainovim grehom“.

Ove izjave su bile u direktnoj suprotnosti sa retorikom patrijarha moskovskog Kirila, koji je skoro direktno blagoslovio ruske vojnike za rat protiv Ukrajinaca.

U maju je UPC održala sabor, posle kojeg je proglasila nezavisnost od Ruske pravoslavne crkve (RPC), izbacivši iz povelje skoro sve reference na RPC.

Ukrajinska pravoslavna crkva sada ne održava nikakve veze sa RPC, kaže mitropolit Kliment za BBC, dodajući: „Za to nema nikakvih mogućnosti, a nema ni potrebe“.

„UPC je danas učinila sve da bi ispunila sve uslove kako bi postala nezavisna pomesna crkva. Niz crkava koje sebe nazivaju nezavisnim nemaju ni delić tih prava koje ima UPC“, nastavlja mitropolit Kliment.

Mnogi stručnjaci, međutim, dovode u pitanje ovu poziciju.

UPC sebe može da smatra nezavisnom, ali za pravoslavni svet to je samo skup episkopa Ruske crkve koji služe na teritoriji Ukrajine, objasnio je za BBC još u maju izvor iz Carigradske patrijaršije.

Ruska crkva i dalje smatra UPC svojim delom: na primer, njeni episkopi i eparhije su navedeni na sajtu RPC.

Problem kanonskog statusa UPC bi bilo moguće rešiti, na primer, ujedinjenjem sa autokefalnom Pravoslavnom crkvom Ukrajine, međutim UPC je čak i ne smatra crkvom.

Ili ulaskom u pregovore sa Vaseljenskim patrijarhom, prvim među jednakim liderima u pravoslavnom svetu, ali je UPC prekinula odnose sa Carigradom još 2018. godine, sledivši primer Ruske crkve, i od tada nije preduzela nikakve korake da joj se približi.

U svakom slučaju, čak i nakon što je proglasila nezavisnosti od RPC u maju, pozicija UPC nastavila je da izaziva nedoumice u vezi sa dešavanjima u Ukrajini.

Ubrzo posle tog sabora niz eparhija UPC saopštilo je da ne prihvata odluku vrha crkve i da prelazi pod direktnu upravu Moskovskog patrijarha.

Reč je o tri eparhije na poluostrvu Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine i o Rovenkrovskoj eparhiji u Luganskoj oblasti.

Posmatrači su za ovaj proces odmah rekli da je Ruska crkva kao „anektirala“ teritoriju Ukrajinske crkve.

Nekoliko episkopa UPC je na teritoriji eparhija u koje su ušle ruske trupe, uspostavilo najkonstruktivniju saradnju sa okupatorima, a zatim, kada su ove teritorije oslobodile ukrajinske trupe, povukli su se za ruskim vojnicima na teritoriju Ruske Federacije.

I na kraju, zbunjenost u Ukrajini izazvali su snimci sa ceremonije „pripajanja“ Rusiji četiri ukrajinska regiona u Moskvi.

Među predstavnicima ruske elite koja je pozdravila pripajanje teritorije Ukrajine, sedeo je i mitropolit luganski UPC Pantelejmon (Povoroznjuk).

Mnogi posmatrači su očekivali da će na zasedanju sinoda UPC, u najmanju ruku, biti zauzet oštar stav prema ovim pitanjima.

Međutim, to je izostalo.

Sinod je penzionisao (odnosno poslao u crkvenu penziju) mitropolita Izjumskog Jeliseja (Ivanova), koji je postao upamćen po tome što je blagoslovio šefa okupacione administracije Vitalija Gančeva da upravlja Izjumom.

Isto je učinio i sa mitropolitom romenskim Josifom (Maslenikovim).

Formalno zbog kršenja episkoposke zakletve, jer su, nakon što su pobegli iz Ukrajine posle povlačenja ruskih trupa, napustili svoju pastvu.

Međutim, u odluci Sinoda UPC nema ni reči o stavu luganskog mitropolita Pantelejmona.

Da li iz ovoga sledi da UPC ne vidi ništa strašno u tome što njen predstavnik prisustvom blagosilja ceremoniju aneksije ukrajinske zemlje?

„Pravna kvalifikacija prisustva mitropolita Pantelejmona na ovim događajima je u nadležnosti organa za sprovođenje zakona.

„Samo oni mogu da utvrde da li je reč o krivičnom delu ili ne.

„Ovaj mitropolit boravi na privremeno nekontrolisanoj teritoriji, bavi se nizom socijalnih i humanitarnih pitanja u vezi sa opstankom naroda na ovom prostoru. Nije napustio svoju pastvu, iako je i sam više puta rizikovao sopstveni život.

„A tamo, pod nišanom mitraljeza, ljudi ne samo da izlaze na referendume, nego stalno tako žive.

„Nisam siguran da je mitropolit Pantelejmon tek tako, bez pritiska određenih okolnosti, otišao u Moskvu“, objašnjava mitropolit Kliment iz UPC i savetuje Pantelejmonove kritičare da sami odu u Lugansk i tamo žive mesec ili dva.

Odsustvo reakcije na rusku „aneksiju“ četiri eparhije UPC, mitropolit Kliment objašnjava time da odluke o njihovom pretpočinjavanju „nisu zasnovane na kanonskom pravu i nemaju nikakve kanonske posledice“ za UPC.

Teško je reći da li takva objašnjenja, kao, na primer, odbijanje UPC da direktno kritikuje stav Ruske Crkve i njenog poglavara Patrijarha Kirila povodom rata u Ukrajini, zadovoljavaju ukrajinsku javnost.

Anketa koju su u oktobru sproveli fond „Demokratske inicijative“ i Centar Razumkova pokazala je da skoro 52 odsto Ukrajinaca smatra da UPC zapravo doprinosi agresiji, naspram 11 odsto koji misle suprotno.

Zapravo, UPC nije uspela da se oslobodi klišea „moskovske crkve“ koji se čvrsto usadio u masovnoj svesti.

• Kakvi su, zapravo, odnosi Srbije i Vatikana
• SPC dala saglasnost za samostalnost Makedonske pravoslavne crkve

Zelenski se približio crkvi

Ukrajinska vlast trenutno aktivno preispituje odnos prema crkvenoj problematici.

Autokefalna PCU (Pravoslavna crkva Ukrajine) stvorena je u Ukrajini u decembru 2018. godine, neposredno pre predsedničkih izbora, a glavnu ulogu u tome, osim, naravno, crkvenih institucija, imao je tadašnji predsednik Petar Porošenko.

Formiranje PCU, Porošenko nazvao je jednim od najznačajnijih dostignuća svog predsedničkog mandata i to je obilato koristio u predizbornoj kampanji.

Sadašnji ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se posle pobede na izborima odnosio prema PCU sa podozrenjem, smatrajući je, kako su govorili izvori BBC-ja iz predsednikovog okruženja, političkim projektom Porošenka.

Štaviše, najbliži saradnici Zelenskog iz rane faze njegovog predsedničkog mandata, naročito šef SBU Ivan Bakanov i zamenik šefa predsedničke kancelarije, odgovoran za regionalnu politiku, Sergej Trofimov, bili su viđeni kao vatrene pristalice pravoslavlja u njegovoj „kanonskoj ruskoj“ verziji.

Međutim, vreme je prolazilo.

Prvo je Trofimov napustio vladajuće redove, zatim je predsednikov prijatelj iz detinjstva, advokat po profesiji Ivan Bakanov, uz skandal otpušten, da bi Zelenski otvoreno izjavio da je pod njim SBU bila prepuna ruskih agenata i izdajnika.

Novi šef glavne ukrajinske obaveštajne službe – do sada sa prefiksom „vršilac dužnosti“ – postao je karijerni obaveštajac Vasilij Maljuk.

Kada je stupio na dužnost, Maljuk je u prvom intervjuu nazvao UPC „idealnim poljem za delovanje špijunskih elemenata“.

Istovremeno su počeli i prvi prepadi USB na eparhije ove crkve.

„Naravno da je inteziviranje rada u pravcu UPC povezano sa smenom rukovodstva Ukrajinske službe bezbednosti, i naravno da se to ne radi bez saglasnosti najvišeg rukovodstva države.

„Ukoliko sveštenik tokom propovedi govori da ‘Ukrajina ne postoji, da nema rata, a da je Rusija došla da nas oslobodi’, to više nije crkveno pitanje, već pitanje nacionalne bezbednosti.

„Vasilij Maljuk je preneo ovaj stav državnom rukovodstvu“, kaže za BBC sagovornik iz Službe bezbednosti Ukrajine, koji nije ovlašćen da zvanično komentariše ovu temu.

Izgleda da je i Zelenski prošao kroz izvesnu ličnu transformaciju.

Na početku predsedničkog mandata, verska pitanja ga uopšte nisu zanimala, rekli su njemu bliski izvori za BBC.

Nedavno, tokom razgovora sa predstavnicima ukrajinskih medija, Zelenski je iznenada saopštio da je nedavno „želeo da se detaljnije posveti crkvenom pitanju“ i da „u toj sferi uspostavi pravdu“.

I imenovao je osobu koju je pozvao da mu postane vodič u do sada nepoznati svet međupravoslavnih odnosa u Ukrajini.

Ispostavilo se da je reč o doktoru filozofije, religioznom učenjaku i bivšem poslaniku Vrhovne rade Viktoru Jelenskom, doslednom pristalici ukrajinske autokefalnosti.

Jelenski smatra, na primer, da strukture Moskovske patrijaršije u Ukrajini nemaju budućnost, da UPC treba otvoreno da osudi izdajnike u sopstvenim redovima i raskine sve odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom, kao i da njeni episkopi vrate u Moskvu Orden prijateljstva koji su jednom prilikom primili iz ruku Vladimir Putina.

U untervjuu za BBC, Jelenski je potvrdio da se sastao sa Zelenskim koji ga je „pažljivo i zainteresovano slušao“.

Poznavalac religije tvrdi da je svaki ukrajinski predsednik, sa izuzetkom Viktora Janukoviča, pre ili kasnije prirodno shvatio važnost postojanja sopstvene pomesne crkve u Ukrajini, a Zelenski u pogledu toga nije izuzetak.

„Video sam da predsednik shvata da u Ukrajini postoji problem sa razjedinjenošću pravoslavlja i da je potrebno da se taj problem reši.

„Mislim da on već sada shvata da su tomos i autokefalnost PCU bili veliki proboj… On shvata da je PCU, crkva koja uvek podržava državu“, istakao je novi glavni neformalni savetnik Zelenskog za verska pitanja.

Tokom pomenutog razgovora sa novinarima, Zelenski je izjavio da će predložiti vladi da oformi novi organ izvršne vlasti, koji bi se bavio verskim pitanjima.

Dakle, neko novo telo umesto Državne službe za etnopolitiku i slobodu svesti koja se trenutno bavi ovim pitanjima.

• Kako izgledaju časovi veronauke na Balkanu
• Veronauka i građansko vaspitanje u Srbiji 20 godina kasnije: „Sve zavisi od nastavničkog entuzijazma“

Prinudni susedi

Pokazatelj promene politike države u odnosu na PCU može biti rešenje pitanja pripadnosti Kijevsko-pečerske lavre.

Deo ogromnog manastirskog kompleksa u centru Kijeva danas zauzima nacionalni park, a deo je od kraja 1980-ih u dugoročnom zakupu UPC.

Ovog leta, PCU objavila je nameru da ima sopstveni kutak u srcu ukrajinskog pravoslavlja: oni su predali dokumenta za registraciju sopstvenog Kijevsko-pečerskog manastira i spremili su se da traže od države da im preda na korišćenje jedan od praznih hramova lavre.

Sagovornici BBC-ja iz PCU kažu da je država, koju predstavlja ista ona Državna službe za etnopolitiku, donedavno odlagala sprovođenje ovog plana. izmišljajući razloge.

Po svemu sudeći, sada se pozicija Državne službe za etnopolitiku i slobodu svesti menja.

U pisanom odgovoru za BBC, predsednica ove državne službe Elena Bogdan napisala je „da bi pozdravili direktan kontakt sa predsednikom i mogućnost da ga informišemo kako o aktivnostima Državne službe, tako i o situaciji sa pravoslavljem u Ukrajini, a naročito o pitanju Kijevsko-pečerske lavre“.

Iz ovoga bi trebalo da se zaključi da ona za sada nema direktan kontakt sa predsednikom.

U Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi sa zabrinutošću gledaju na izglede da imaju komšije u Lavri.

„Ako se PCU da na korišćenje bilo koji hram na teritoriji Lavre, politička i moralna odgovornost za posledice takve odluke snosiće oni koji takvu odluku donesu.

„Ovaj korak će vernici UPC doživeti nedvosmisleno negativno, kao provokaciju, jer znamo da PCU ne ume da se kulturno ponaša pored vernika druge vere“, kaže mitropolit Kliment (Večerja).

On odbija da komentariše političke odluke, poput one o poziciji vršioca dužnosti šefa USB u vezi sa UPC ili to što je Vladimir Zelenski našao novog savetnika za verska pitanja.

Prema njegovim rečima, UPC je više puta pokazala da je pred licem rata solidarna sa ukrajinskim vlastima i predsednikom lično, a sve kontradikcije njegove crkve i države su „manipulacije koje nemaju veze sa stvarnošću“.

Mitropolit Kliment ne poriče da problemi sa kojima se njegova crkva u poslednje vreme susrela su u vezi sa zalaganjem pojedinih „lobista PCU“ koji su ostali na vlasti još od predsednika Petra Porošenka.

„Prema onome što se dešava, Ukrajinska pravoslavna crkva odnosi se prilično spokojno, zato što mi uvek pokušavamo da delujemo u okviru zakona Božijeg i ukrajinskog zakonodavstva“, kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]