Dok rastu tenzije zbog sukoba oko najveće evropske nuklearne elektrane, ruski i francuski predsednici Vladimir Putin i Emanuelom Makronom saglasili su se da inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) posete Zaporožje.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da bi poseta mogla da omogući obnavljanje bezbednosti na toj lokaciji.
„Ovom misijom može da počne obnavljanje potpune bezbednosti u nuklearnoj elektrani i u Enerhodaru [gradu u kome se nalazi nuklearna elektrana].
On je upozorio da ako se ruska „ucena radijacijom“ nastavi, „ovo leto bi moglo da uđe u istoriju raznih evropskih zemalja kao jedno od najtragičnijih svih vremena“.
Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, rekao je da je voljan da sam predvodi posetu stanici.
Poseta objektu mogla bi da bude organizovana u septembru.
- Ukrajinski radnici nuklearne elektrane: „Rusi nas drže na nišanu“
- Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi
- Nuklearna elektrana Zaporožje: Ukrajinci se pripremaju za najgore
SAD su najavile novi paket vojne pomoći Ukrajini od oko 770 miliona evra, a među opremom će biti dronovi za nadzor i po prvi put vozila otporna na mine.
Na Krimu i drugim okupiranim delovima Ukrajine zabeleženo je više napada dronovima na ruske ciljeve.
„Dim se diže iznad sedišta Crnomorske flote Ruske Federacije u Sevastopolju“, javio je jutros ukrajinski javni emiter Suspilne, pozivajući se na lokalne medije i postavljajući video sa lica mesta.
Četiri ruske rakete oborene su iznad istočne Ukrajine, saopštila je ukrajinska novinska agencija UNIAN.
Dan 179.
- Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, kaže da bi poseta inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje mogla da omogući obnavljanje bezbednosti na toj lokaciji
- Na Krimu i drugim okupiranim delovima Ukrajine nekoliko napada na ruske ciljeve
- Četiri ruske rakete oborene iznad istočne Ukrajine
- Sjedinjene Američke Države obećale Ukrajini novi paket vojne pomoći vredan oko 770 miliona evra
- Prošle nedelje bilo je minimalnih promena u teritorijalnoj kontroli duž linije fronta u Ukrajini, saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane
- Još dva broda koji su prevozili žito napustili su ukrajinske vode, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane.
- Broj mrtvih u Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, porastao je na najmanje 20 nakon perioda snažnog granatiranja poslednjih dana
- U Ukrajini je od početka rata poginulo 5.500 civila, saopštile su UN
- BBC ruski servis je do sada uspeo da identifikuje više od 5.700 ruskih vojnika koji su poginuli u ratu u Ukrajini
Napadi na Krimu, obaranje ruskih raketa
Četiri ruske rakete oborene su iznad istočne Ukrajine, saopštila je ukrajinska novinska agencija UNIAN.
Prema izveštajima, koje je su imali na uvid novinari BBC-ja, ali ne mogu da potvrde njihovu tačnost, ukrajinske snage protivvazdušne odbrane presrele su četiri ruske rakete iznad istočne oblasti Dnjepropetrovska.
„Sjajan početak subote [20. avgusta] za našu vojsku“, citiran je načelnik regionalne vojne administracije Valentin Rezničenko.
„Naša PVO oborila je iznad Dnjepropetrovske oblasti sve četiri rakete koje su Rusi uperili u region. Slava našoj vojsci!“
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji je navodno je rekao da su četiri rakete S-300 korišćene za obaranje ruskih raketa, u blizini grada Dnjepra.
Na Krimu i drugim okupiranim delovima Ukrajine zabeleženo je više napada dronovima na ruske ciljeve.
„Dim se diže iznad sedišta Crnomorske flote Ruske Federacije u Sevastopolju“, javio je jutros ukrajinski javni emiter Suspilne, pozivajući se na lokalne medije i postavljajući video sa lica mesta.
BBC još ne može da potvrdi napade.
Ruski mediji navode da je u petak sprečen napad na luku na zapadu Krima.
Video snimci snimljeni na Krimu pokazuju kako ruska protivvazdušna odbrana presreće ciljeve na nebu iznad Sevastopolja, Jevpatorije i Zaozerna.
Ruske okupacione vlasti saopštile su da je reč o ukrajinskim bespilotnim letelicama, ali to nije nezavisno potvrdio BBC.
Tokom protekle nedelje došlo je do niza napada na ruske vojne lokacije i opremu na Krimu, za koje Ukrajina nije preuzela odgovornost.
Poluostrvo je pripojeno Rusiji 2014. godine.
„Nemoćni smo pred ljudskim ludilom“
Zaposleni u nuklearnoj elektrani Zaporožje apelovali su na sve da zaustave sukobe.
„Artiljerijski udari su sve razorniji i opasniji, a pretnja uništavanja kritičnih objekata postaje sve realnija“, navodi se u apelu.
„Stanite i razmislite! Ovo što se dešava je strašno i van zdravog razuma! Razmislite o budućnosti naše planete, budućnosti naše i vaše dece! Naša planeta je mala, i apsurdno je pretpostaviti da ćete negde moći da se sakrijete od posledica nuklearne katastrofe velikih razmera“, napisali su u četvrtak zaposleni u toj stanici.
Poručili su i da znaju kako profesionalno da upravljaju nuklearnom reakcijom, ali i da su „nemoćni pred ljudskom neodgovornošću i ludilom“.
- Nuklearna elektrana Zaporožje: Ukrajinci se pripremaju za najgore
- Ukrajinski radnici nuklearne elektrane: „Rusi nas drže na nišanu“
Ukrajinska državna nuklearna kompanija Energoatom tvrdi da ruske snage planiraju da isključe funkcionalne blokove u nuklearnoj elektrani Zaporožje kao i da ih „skinu“ sa električne mreže.
Energoatom je u saopštenju naveo da veruje da se Rusija sprema da tamo izvede „provokaciju velikih razmera“.
Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da, iako je sukob sa Zapadom moguć, direktan nuklearni sukob sa SAD i NATO ne bi bio u interesu Rusije.
Inspekcija fabrike mogla bi da označi deeskalaciju tenzija
Antonio Gutereš, generalni sekretar UN-a, rekao mi je da postoje dva prioriteta za smanjenje tenzija oko kompleksa Zaporožja koji je okupirao Rusiju.
Prvo, stvaranje demilitarizovane zone u stanici, što je Rusija odbila, tvrdeći da bi to učinilo ovaj kompleks ranjivijim.
Drugo, dozvoliti međunarodnim posmatračima da uđu u kompleks.
Sada se čini da postoji prozor za to.
Nema detalja kada i kako će takva misija biti sprovedena.
Francusko predsedništvo kaže da će predsednici Makron i Putin ponovo razgovarati u narednih nekoliko dana.
Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, rekao je da je voljan da sam predvodi posetu stanici.
Čini se da je Rusija odustala od zahteva da inspektori putuju u fabriku preko teritorije pod njenom kontrolom, što je ukrajinska vlada ranije odbacila.
Još nema garancije da je ovo gotova stvar. Ako se poseta desi, to bi moglo da označi deeskalaciju tenzija koje su izazvale strah od katastrofe.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u petak da će zvaničnicima UN biti odobrena poseta i inspekcija nuklearnog kompleksa, koji je najveći u Evropi.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da bi poseta međunarodnih inspektora mogla da omogući obnavljanje bezbednosti na lokaciji, ali je dodao da se još razgovara o konkretnim detaljima misije.
U noćnom video obraćanju, Zelenski je rekao: „Ovom misijom može da počne obnavljanje potpune bezbednosti u elektrani i u Enerhodaru [gradu u kome se nalazi nuklearna elektrana].
Ali je upozorio da ako se ruska „ucena radijacijom“ nastavi, „ovo leto bi moglo da uđe u istoriju raznih evropskih zemalja kao jedno od najtragičnijih svih vremena“.
Koliko treba da se zabrinemo?
Mark Venman sa Imperijal koledža u Londonu koji se bavi budućnošću nuklearne energije, kaže da trenutno nema razloga za zabrinutost zbog onoga što se dešava u Ukrajini.
„Ovi reaktori su dizajnirani mnogo više prema zapadnim standardima“, kaže on za BBC njuz.
„Zaporožje je izgrađeno 1980-ih, što je relativno moderno. Ima čvrstu zgradu za sprečavanje širenja – 1,75 m debljine je od jako armiranog betona na seizmičkom sloju. Potrebno je pakleno mnogo da se to probije“, kaže on.
„Ljudi zaboravljaju [na] nuklearnu nesreću iz 1979. na ostrvu Tri milje [u SAD] gde je ista vrsta dizajna reaktora sa vodom pod pritiskom. U toj nesreći, operateri su uspeli da istope jezgro reaktora i nije bilo ispuštanja radioaktivnih materija, ni raširene kontaminacije“.
„Dakle, ako bi došlo do nesreće u Zaporožju, to je najgori scenario koji mogu da zamislim.
„Posle 11. septembra, uradili smo mnogo testova na tim zgradama – šta ako bi neko naleteo velikim avionima – i zaključak je bio da im zapravo ništa ne bi uradili“.
Putin i Si na sastanku Grupe 20
Ruski i kineski predsednici Vladimir Putin i Si Đinping prisustvovaće sastanku svetskih lidera G20 u novembru, rekao je lider zemlje domaćina Indonezije.
Nije saopšteno da li će njih dvojica prisustvovati samitu na Baliju, zbog međunarodnih tenzija usled ruske invazije na Ukrajinu i napora kineskog predsednika Sija da ograniči putovanja kao meru kovid-19.
Ali predsednik Indonezije Džoko Vidodo rekao je za Blumberg da očekuje da se obojica pojave lično.
Na drugoj strani, portparol Bele kuće odbio je da potvrdi planove putovanja predsednika Bajdena, ali je rekao da bi, ako se Putin pojavi, i ukrajinski lider Vladimir Zelenski trebalo da prihvati njegov poziv da prisustvuje.
SAD Ukrajini šalju vojnu pomoć od 775 miliona dolara Ukrajini, saopštio je Pentagon.
Pomoć podrazumeva finansiranje raketnih sistema i haubica, rekao je portparol.
UN traži „duh kompromisa„
Generalni sekretar UN je pozvao Moskvu i Kijev da u „duhu kompromisa“ obezbede uspešnu primenu sporazuma o žitu kako bi se izvoz iz Ukrajine nastavio.
Rusija se obavezala da neće gađati luke dok traju isporuke robe.
Procenjuje se da Ukrajina treba da isporuči oko 20 miliona tona žitarica koje je Rusija blokirala od početka rata, što je izazvalo krizu u nabavci hrane širom sveta.
Moskva, međutim, za krizu optužuje zapadne zemlje koje su Rusiji uvele stroge sankcije.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
