U danu kada je rat u Ukrajini ušao u sedmi mesec, ruski projektili pogodili su železničku stanicu u istočnom gradu Čaplinu, a prema tvrdnjama vlasti u Kijevu poginulo je više od 20 ljudi.
Ukrajinske vlasti navode da je poginulo 25 ljudi, među kojima i dva dečaka od šest i 11 godina, kao i da je ranjeno više od 30.
Sličan napad dogodio se i početkom aprila u Kramatorsku, takođe na istoku Ukrajine, ali do danas nije utvrđeno ko je odgovoran za zločin u kojem je poginulo više od 50 ljudi.
Ruska vojna komanda potvrdila je napad projektilom Iskander na železničku stanicu u Dnjepropetrovskoj oblasti, tvrdeći da su cilj bili ukrajinski vojnici i oprema.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije potvrdilo je napad na stanicu Čaplino i tvrdi da su poginuli ukrajinski vojnici.
Poginulo je „više od 200 ukrajinskih vojnika i uništeno je 10 komada vojne opreme“, tvrdi Moskva.
U uslovima neprijateljstava, BBC ne može da potvrdi istinitost izjava zvaničnika zaraćenih strana.
- „Mir prosto više nije moguć“: Kako i zašto su propali pregovori Rusije i Ukrajine
- Šest meseci rata u Ukrajini: Hiljade poginulih, milioni izbeglih
- „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
Pripadnici ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) uhapsili su stanovnika Kalinjingrada pod sumnjom da je planirao teroristički napad na objekte Baltičke flote i aerodrom Hrabrovo, po instrukcijama kontroverznog ukrajinskog bataljona Azov.
U saopštenju se precizira da je reč o lokalnom stanovniku rođenom 1967. godine, državljaninu Rusije.
Navodi se da je osumnjičeni priznao da je planirao akcije i protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog „priprema za teroristički akt“ i „nezakonite proizvodnja oružja“, prenosi RIA Novosti.
Dodaje se da je u njegovoj kući pronađena bomba domaće izrade sa oko pet kilograma TNT-a, kao i prepiska sa aktivnim pripadnicima Azova, propagandna literatura i simboli te organizacije.
Vrhovni sud Rusije je 2. avgusta ove godine proglasio Azov za „terorističku organizaciju“.
Ukrajinske vlasti insistiraju da je Azov deo strukture Oružanih snaga Ukrajine i da se njegovi borci ne razlikuju od ostalih vojnih lica.
Nastao je na bazi istoimenog dobrovoljačkog bataljona, čiji su pripadnici optuženi za privrženost desničarskim i neonacističkim idejama na početku sukoba u Donbasu.
Dan 183.
- U ruskom raketnom udaru na železničku stanicu na istoku Ukrajine poginulo je najmanje 25 ljudi, kažu lokalne vlasti
- Ruska vojna komanda tvrdi da su cilj bili ukrajinski vojnici i oprema
- Ukrajina je trenutno jedino mesto na svetu gde se u sukobu koristi zabranjena klaster municija, ali Ukrajina i Rusija nisu potpisnice međunarodnog sporazuma, zaključak je švajcarske organizacije Monitor
- Rat u Ukrajini traje tačno šest meseci – više o tome, uz mape i grafike, pročitajte ovde
- Od početka rata, poginulo je skoro 5.600 civila, a skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove od početka ruske invazije, kažu iz UN
- „Oslobodićemo sve okupirane teritorije i oko toga nema kompromisa“, poručuje Zelenski
- Skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove ove godine, kažu iz UN
- Prema ukrajinskoj komandi, od početka rata poginulo je skoro 9.000 vojnika
- Rusija optužuje Ukrajinu za pogibiju ćerke Putinovog ideološkog saveznika Aleksandra Duganova u eksploziji automobila kod Moskve – više o tome pročitajte ovde
Šest meseci rata
Prošlo je šest meseci od početka invazije Rusije na Ukrajinu, podsećamo na neke od datuma koji su obeležili rat:
- 24. februar: Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je početak invazije na Ukrajinu, koju je nazvao „specijalnom vojnom operacijom“ čiji je cilj „demilitarizacija i denacifikacija“ zemlje
- 7. mart: Ukrajina i Rusija su postigle dogovor o otvaranju humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz opkoljenog Marijupolja, ali su pokušaji da se oni organizuju propali zbog nastavka bombardovanja ruskih snaga
- 30. mart: Rusija saopštava da će zaustaviti napad na Kijev. Kasnije će ruske trupe početi oružane akcije na istoku Ukrajine
- 1 april: Po povlačenju ruskih trupa iz Buče, u blizini Kijeva, slike užasa izbijaju na videlo. Na ulicama leže tela mrtvih, ukazujući na masakr civila
- 20. maj: Rusija preuzima kontrolu nad čeličanom Azovstal i time ceo Marijupolj, lučki grad na jugoistoku Ukrajine
- 25. jun: Severodonjeck na istoku Ukrajine pada pod kontrolu ruskih trupa, dok obližnji Lisičank zauzimaju 3. jula, čime je Moskva skoro u potpunosti preuzela kontrolu nad regionom Lugansk
- 1. avgust: Prvi brodovi isplovljavaju iz ukrajinskih luka noseći žitarice za druge zemlje, prema dogovoru postignutom sa Rusijom koja ih je od februara blokirala
„Putin se neće smiriti dok ne osvoji ceo Donjeck“, analiza Fajnenšel tajmsa
Američki Institut za ratne studije procenjuje da je ruska vojska imala pod kontrolom teritoriju u Ukrajini veličinu Danske, ali da je u međuvremenu to izgubila.
Isti izvor tvrdi i da su ruske snage u proteklih 40 dana zauzele teritoriju veličine Andore, ali da je to „samo jedan odsto onoga što su izgubile“.
Bela kuća tvrdi da bi Rusija ove nedelje mogla da najavi „referendume“ o pridruživanju teritorija koje je zauzela u Ukrajini.
U opširnom analitičkom članku „Šest meseci rata u Ukrajini“, Fajnenšel tajms objavio je da se zaraćene strane na frontu spremaju za dugu zimu, što znači da se kraj sukoba još ne nazire.
U pozadini ogromnih gubitaka na ruskoj strani i razorene privrede, trenutni ćorsokak počinje da predstavlja problem u gornjim ešalonima ruskog rukovodstva.
„Predsednik Putin kaže da sve ide po planu. Zaista se nadam“, rekao je Genadij Gatilov, ruski ambasador pri UN u Ženevi, citira FT.
Drugi izvor u Kremlju je rekao da je jedini pravi scenario za okončanje neprijateljstava sada prekid vatre, a ne pobeda.
„Putin se neće smiriti dok ne osvoji ceo Donjeck (misli se na celu teritoriju Donjecke oblasti). Plan se menjao stotine puta. Rusija nema iskustva u ratu protiv vojske veličine ukrajinske. Rat će biti nastavljen na duže staze“, rekao je neimenovani izvor Fajnenšel tajmsa.
Putin se nada i da će, suočen sa negativnim posledicama antiruskih sankcija, Zapad biti prvi koji će se pokolebati i prestati da snabdeva Ukrajinu.
Međutim, oni oko Putina baš i ne veruju u ovo.
Prema rečima jednog od najistaknutijih ruskih biznismena, kog je citirao FT, ruska elita čeka da Putin deluje kako bi okončao rat.
Ali s druge strane, ultranacionalističko krilo pritiska Putina, zahtevajući borbu do potpune pobede.
Nedavno ubistvo Darije Dugine, koja je zastupala radikalne stavove, samo je pogoršalo raspoloženje u ovom logoru.
Sa takvim ideološkim svrstavanjima u Rusiji, obični Ukrajinci više ne žele nikakve pregovore.
Svi sagovornici FT rekli su da bi ishod ovog rata za njih mogao biti samo potpuni poraz ruskih snaga i povratak svih ukrajinskih teritorija, pre svih Krim i Donbas.
„Ukrajina je jedino mesto na planeti gde se sada koristi kasetna municija“
Ovaj zaključak naveden u godišnjem izveštaju švajcarske organizacije Monitor.
Finansiraju ga vlade nekoliko zemalja (među njima i Švajcarska, Kanada i Australija) i od 1999. prati kako se kasetne bombe koriste širom sveta.
Više od 120 zemalja je 2008. godine potpisalo Konvenciju o zabrani takve municije – veoma opasne po civile, ali ni Rusija ni Ukrajina nisu bile među njima.
Švajcarski istraživači u izveštaju pišu da bi, da nije bilo rata između Rusije i Ukrajine, prvi put posle decenije zabeležili smanjenje upotrebe kasetne municije u svetu.
Tokom 2021. od upotrebe ove municije poginulo je 149 ljudi, a do kraja leta 2022. bilo je 689 civilnih žrtava, navodi se.
Sada je Ukrajina jedino mesto na svetu gde se ova vrsta naoružanja aktivno koristi, ističe se u izveštaju.
Prema pisanju Monitora, obe zemlje su koristile kasetnu municiju od početka rata, ali Rusija, tvrdi se, višestruko više.
Tokom proleća i leta ruska vojska ih je koristila u najmanje deset ukrajinskih regiona, među kojima i napadima na velike u velikim gradovima: Odesi, Hersonu, Nikolajevu, Harkovu, Sumi.
U desetinama napada pogođene su stambene zgrade, železničke stanice, bolnice, škole i igrališta.
Na ukrajinskoj strani, do avgusta 2022. Monitor je zabeležio tri slučaja upotrebe kasetne bombe – jedan u Hersonu i dva u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici.
Ruske vlasti nikada nisu eksplicitno priznale upotrebu kasetnih bombi i granata, a još manje njihov uticaj na civilne ciljeve.
Ukrajinske vlasti nisu negirale njihovu upotrebu, ali su insistirale da štite svoju zemlju „u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom“.
„Što ih više ode, manje će poginuti“: U toku obavezna evakuacija iz Donjecke oblasti
Svjatoslav Komenko, BBC ruski servis
Obavezna evakuacija stanovnika Donjecke oblasti teče sporo, ali ukrajinske vlasti insistiraju da je napuštanje fronta bukvalno pitanje života i smrti.
Stari putnički voz iz Zaporožja stiže na železničku stanicu u Lavovu, na zapadu Ukrajine.
Peron se brzo prazni, a samo kod poslednja tri vagona nekoliko desetina ljudi se stisnulo i slušaju plač žena.
U vazduhu na peronu gotovo da može da se oseti beznađe.
Dvoje uplašene dece uhvatilo se za rukav umorne majke.
Tužna devojka jarko žute kose drži kartonsku kutiju u kojoj mazi isto tako tužno štene.
Visoki sedokosi čovek drži ogromne kofere sa stvarima i nemo gleda u daljinu.
Čovek je slep. U žamoru, osluškuje reči supruge.
Ona mu stalno govori: „Ne puštaj torbe, sad krećemo negde“.
Staricu u invalidskim kolicima spuštaju niz stepenice vagona.
Nema obe noge, a kada njena kolica konačno spuste do platforme, ona hvata ruku ćerke – starije žene koja ne može da zadrži suze – i obasipa je poljupcima, šapatom ponavljajući: „Stigli smo“.
Dobrovoljci viču: „Je l’ to to, nema više nikoga u vagonu? Onda krenite“ – i ova gomila ljudi počinje polako da se kreće ka podzemnom prolazu.
Tri kompozicije su stigle u Lavov iz Pokrovska, poslednje funkcionalne železničke stanice na teritoriji Donjecke oblasti koju kontrolišu ukrajinske vlasti.
Vlasti su organizovale besplatne vozove za evakuaciju iz Donbasa od prvih dana rata, ali je to donedavno bila isključivo na dobrovoljnoj bazi.
Skoro milion i po ljudi napustilo je Donjecku oblast – nekada najmnogoljudniju u zemlji.
Ali vreme je prolazilo, nade u brzi mir su nestajale, a neki od stanovnika regiona Donjeck, koji su isprva otišli, čak su počeli da razmišljaju o povratku – uprkos izveštajima sa fronta i sve žešćim borbama u blizini njihovih rodnih gradova.
Načelnik Donjecke oblasne vojne uprave Pavel Kirilenko apelovao je na vladu da objavi obaveznu evakuaciju stanovnika njegovog regiona.
„Nažalost, teško mi je da se setim bar jednog dana kada bih ujutru bio obavešten da nije bilo mrtvih ili ranjenih među civilnim stanovništvom.
„Vidimo da neprijatelj namerno pogađa stambene objekte i civilnu infrastrukturu. Granatama seju strah i paniku: što je više mrtvih, to je jači utisak da vlasti ne mogu da ih zaštite“, kaže Kirilenko za BBC ruski servis.
Pre nekoliko nedelja postalo je potpuno jasno da u oblasti Donjecka neće biti moguće organizovati normalnu grejnu sezonu.
Činjenica je da grejanje Donjecke oblasti 95 odsto zavisi od gasa, objašnjava Pavel Kirilenko, i neće ga biti u regionu.
On negira kritike i optužbe da su vlasti namerno isključile gas kako bi naterale ljude da odu.
Prema rečima Kirilenka, Rusi su blokirali krak gasovoda iz Luganske oblasti koji je napajao region, kao i druge pravce iz kojih je mogao da se obezbedi energent.
Pored toga, mnoge kotlarnice tokom neprijateljstava su toliko oštećene da ih je nemoguće obnoviti.
Zbog toga su, kaže Kirilenko, odlučili da pribegnu obaveznoj evakuaciji koja je predviđena zakonom, ali nikada nije primenjena u praksi.
Kaže da nije osetio otpor prema ovoj inicijativi iz Kijeva.
Naprotiv, dodaje, predsednik Vladimir Zelenski je u jednom od dnevnih video obraćanja pozvao stanovnike regiona da što pre odu.
„Što više ljudi sada napusti region Donjecka, to će ruska vojska moći manje ljudi da ubije“, rekao je.
Kirilenko kaže da je realan i da je svestan da neće svi ljudi napustiti region Donjecka.
„Ali, prema našim proračunima, moći ćemo da obezbedimo grejanje i hranu ako u regionu ostane ne više od 235.000 stanovnika – pre svega, govorimo o lekarima, zaposlenima u komunalnim službama, rudarima iz nekoliko rudnika koji nastavljaju da rade“, kaže Kirilenko.
Sada, prema njegovim rečima, u regionu živi oko 370.000 ljudi.
Privođenje ruskog opozicionog političara u šest ujutru
U Jekaterinburgu je priveden bivši gradonačelnik Jevgenij Roizman.
Protiv njega je pokrenut krivični postupak po članu o „diskreditaciji“ vojske, rekao je on novinarima, obraćajući im se prozora stana dok je pretres bio u toku u ranim jutarnjim časovima u sredu.
Roizman je do danas bio jedan od poslednjih istaknutih opozicionih političara u Rusiji koji se protivio invaziji na Ukrajinu i ostao na slobodi.
Policija za sada nije zvanično komentarisala razloge privođenja.
Pogledajte trenutak ulaska policije u njegov stan:
Утро Ройзмана pic.twitter.com/ROHLhDPXPH
— Дмитрий Липецкий (@dmitryWolfhound) August 24, 2022
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
