Ruski napad na železničku stanicu na istoku Ukrajine – najmanje 25 mrtvih, tvrdi Kijev

U danu kada je rat u Ukrajini ušao u sedmi mesec, ruski projektili pogodili su železničku stanicu u istočnom gradu Čaplinu, a prema tvrdnjama vlasti u Kijevu poginulo je više od 20 ljudi.

Ukrajinske vlasti navode da je poginulo 25 ljudi, među kojima i jedanaestogodišnjak, kao i da je ranjeno više od 30.

Američki Institut za ratne studije procenjuje da je ruska vojska imala pod kontrolom teritoriju u Ukrajini veličinu Danske, ali da je u međuvremenu to izgubila.

Isti izvor tvrdi i da su ruske snage u proteklih 40 dana zauzele teritoriju veličine Andore, ali da je to „samo jedan odsto onoga što su izgubile“.

Bela kuća tvrdi da bi Rusija ove nedelje mogla da najavi „referendume“ o pridruživanju teritorija koje je zauzela u Ukrajini.

• „Mir prosto više nije moguć“: Kako i zašto su propali pregovori Rusije i Ukrajine
• Šest meseci rata u Ukrajini: Hiljade poginulih, milioni izbeglih
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini

Dan 183.

• U ruskom raketnom udaru na železničku stanicu na istoku Ukrajine poginulo je najmanje 25 ljudi, kažu lokalne vlasti
• Rat u Ukrajini traje tačno šest meseci – više o tome, uz mape i grafike, pročitajte ovde
• Od početka rata, poginulo je skoro 5.600 civila, a skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove od početka ruske invazije, kažu iz UN
• Ukrajina obeležava državni praznik – pre 31 godinu stekla je nezavisnost
• „Oslobodićemo sve okupirane teritorije i oko toga nema kompromisa“, poručuje Zelenski
• Ukrajina potrošila više od 11,4 milijardi dolara tokom šest meseci rata
• Skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove ove godine, kažu iz UN
• Prema ukrajinskoj komandi, od početka rata poginulo je skoro 9.000 vojnika
• Rusija optužuje Ukrajinu za pogibiju ćerke Putinovog ideološkog saveznika Aleksandra Duganova u eksploziji automobila kod Moskve – više o tome pročitajte ovde

Šest meseci rata

Prošlo je šest meseci od početka invazije Rusije na Ukrajinu, podsećamo na neke od datuma koji su obeležili rat:

• 24. februar: Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je početak invazije na Ukrajinu, koju je nazvao „specijalnom vojnom operacijom“ čiji je cilj „demilitarizacija i denacifikacija“ zemlje
• 7. mart: Ukrajina i Rusija su postigle dogovor o otvaranju humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz opkoljenog Marijupolja, ali su pokušaji da se oni organizuju propali zbog nastavka bombardovanja ruskih snaga
• 30. mart: Rusija saopštava da će zaustaviti napad na Kijev. Kasnije će ruske trupe početi oružane akcije na istoku Ukrajine
• 1 april: Po povlačenju ruskih trupa iz Buče, u blizini Kijeva, slike užasa izbijaju na videlo. Na ulicama leže tela mrtvih, ukazujući na masakr civila
• 20. maj: Rusija preuzima kontrolu nad čeličanom Azovstal i time ceo Marijupolj, lučki grad na jugositoku Ukrajine
• 25. jun: Severodonjeck na istoku Ukrajine pada pod kontrolu ruskih trupa, dok obližnji Lisičank zauzimaju 3. jula, čime je Moskva skoro u potpunosti preuzela kontrolu nad regionom Lugansk
• 1. avgust: Prvi brodovi isplovljavaju iz ukrajinskih luka noseći žitarice za druge zemlje, prema dogovoru postignutom sa Rusijom koja ih je od februara blokirala

„Što ih više ode, manje će poginuti“: U toku obavezna evakuacija iz Donjecke oblasti

Svjatoslav Komenko, BBC ruski servis

Obavezna evakuacija stanovnika Donjecke oblasti teče sporo, ali ukrajinske vlasti insistiraju da je napuštanje fronta bukvalno pitanje života i smrti.

Stari putnički voz iz Zaporožja stiže na železničku stanicu u Lavovu, na zapadu Ukrajine.

Peron se brzo prazni, a samo kod poslednja tri vagona nekoliko desetina ljudi se stisnulo i slušaju plač žena.

U vazduhu na peronu gotovo da može da se oseti beznađe.

Dvoje uplašene dece uhvatilo se za rukav umorne majke.

Tužna devojka jarko žute kose drži kartonsku kutiju u kojoj mazi isto tako tužno štene.

Visoki sedokosi čovek drži ogromne kofere sa stvarima i nemo gleda u daljinu.

Čovek je slep. U žamoru, osluškuje reči supruge.

Ona mu stalno govori: „Ne puštaj torbe, sad krećemo negde“.

Staricu u invalidskim kolicima spuštaju niz stepenice vagona.

Nema obe noge, a kada njena kolica konačno spuste do platforme, ona hvata ruku ćerke – starije žene koja ne može da zadrži suze – i obasipa je poljupcima, šapatom ponavljajući: „Stigli smo“.

Dobrovoljci viču: „Je l’ to to, nema više nikoga u vagonu? Onda krenite“ – i ova gomila ljudi počinje polako da se kreće ka podzemnom prolazu.

Tri kompozicije su stigle u Lavov iz Pokrovska, poslednje funkcionalne železničke stanice na teritoriji Donjecke oblasti koju kontrolišu ukrajinske vlasti.

Vlasti su organizovale besplatne vozove za evakuaciju iz Donbasa od prvih dana rata, ali je to donedavno bila isključivo na dobrovoljnoj bazi.

Skoro milion i po ljudi napustilo je Donjecku oblast – nekada najmnogoljudniju u zemlji.

Ali vreme je prolazilo, nade u brzi mir su nestajale, a neki od stanovnika regiona Donjeck, koji su isprva otišli, ​​čak su počeli da razmišljaju o povratku – uprkos izveštajima sa fronta i sve žešćim borbama u blizini njihovihrodnih gradova.

Načelnik Donjecke oblasne vojne uprave Pavel Kirilenko apelovao je na vladu da objavi obaveznu evakuaciju stanovnika njegovog regiona.

„Nažalost, teško mi je da se setim bar jednog dana kada bih ujutru bio obavešten da nije bilo mrtvih ili ranjenih među civilnim stanovništvom.

„Vidimo da neprijatelj namerno pogađa stambene objekte i civilnu infrastrukturu. Granatama seju strah i paniku: što je više mrtvih, to je jači utisak da vlasti ne mogu da ih zaštite“, kaže Kirilenko za BBC ruski servis.

Pre nekoliko nedelja postalo je potpuno jasno da u oblasti Donjecka neće biti moguće organizovati normalnu grejnu sezonu.

Činjenica je da grejanje Donjecke oblasti 95 odsto zavisi od gasa, objašnjava Pavel Kirilenko, i neće ga biti u regionu.

On negira kritike i optužbe da su vlasti namerno isključile gas kako bi naterale ljude da odu.

Prema rečima Kirilenka, Rusi su blokirali krak gasovoda iz Luganske oblasti koji je napajao region, kao i druge pravce iz kojih je mogao da se obezbedi energent.

Pored toga, mnoge kotlarnice tokom neprijateljstava su toliko oštećene da ih je nemoguće obnoviti.

Zbog toga su, kaže Kirilenko, odlučili da pribegnu obaveznoj evakuaciji koja je predviđena zakonom, ali nikada nije primenjena u praksi.

Kaže da nije osetio otpor prema ovoj inicijativi iz Kijeva.

Naprotiv, dodaje, predsednik Vladimir Zelenski je u jednom od dnevnih video obraćanja pozvao stanovnike regiona da što pre odu.

„Što više ljudi sada napusti region Donjecka, to će ruska vojska moći manje ljudi da ubije“, rekao je.

Kirilenko kaže da je realan i da je svestan da neće svi ljudi napustiti region Donjecka.

„Ali, prema našim proračunima, moći ćemo da obezbedimo grejanje i hranu ako u regionu ostane ne više od 235.000 stanovnika – pre svega, govorimo o lekarima, zaposlenima u komunalnim službama, rudarima iz nekoliko rudnika koji nastavljaju da rade“, kaže Kirilenko.

Sada, prema njegovim rečima, u regionu živi oko 370.000 ljudi.

Privođenje ruskog opozicionog političara u šest ujutru

U Jekaterinburgu je priveden bivši gradonačelnik Jevgenij Roizman.

Protiv njega je pokrenut krivični postupak po članu o „diskreditaciji“ vojske, rekao je on novinarima, obraćajući im se prozora stana dok je pretres bio u toku u ranim jutarnjim časovima u sredu.

Roizman je do danas bio jedan od poslednjih istaknutih opozicionih političara u Rusiji koji se protivio invaziji na Ukrajinu i ostao na slobodi.

Policija za sada nije zvanično komentarisala razloge privođenja.

Pogledajte trenutak ulaska policije u njegov stan:

Утро Ройзмана pic.twitter.com/ROHLhDPXPH

— Дмитрий Липецкий (@dmitryWolfhound) August 24, 2022

Skup podrške Ukrajini u Beogradu: „Želimo da pokažemo da podržavamo našu državu“

Na Dan nezavisnosti Ukrajine od Pionirskog parka u Beogradu krenula je šetnja Ukrajinaca i prijatelja ove zemlje koji im iskazuju podršku povodom ruske invazije, a završila se na Trgu republike u Beogradu.

Organizatori skupa puštali su ukrajinsku muziku, a neki od desetine učesnika nosili su narodnu nošnju.

Među okupljenima je bila i Anastazija, Ukrajinka koja već pet godina živi u Srbiji.

„Danas je 31. godina kako smo nezavisni i želimo da pokažemo da podržavamo našu državu.

„Hoćemo da pobedimo i nadamo se da će sve biti lepo našim ljudima, sa našim jezikom i kulturom“, kaže ona za BBC na srpskom.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]