Ukrainian flag waves on a street of the recently liberated village of Vysokopillya, Kherson region

Getty Images

Kako će tačno Rusija pripojiti četiri oblasti koje su pod njenom okupacijom, ali samo delimično, kada se one nalaze usred ratne zone?

Vladimir Putin je potpisao sporazum o pripajanju okupiranih oblasti, pošto je obećao da ih Rusija nikad neće predati i da će ih braniti svim mogućim sredstvima.

Zašto sada?

Ruski predsednik je trenutno u nepovoljnom položaju.

Njegov sedmomesečni rat gubi zamajac, dok dramatična ukrajinska kontraofanziva sabotira njegovu prvobitnu tvrdnju o polaganju prava na dve istočne oblasti, Lugansk i Donjeck.

U sve četiri oblasti pod ruskom okupacijom on je raspisao takozvane referendume, koje je međunarodna zajednica osudila kao lažne i na kojima su vojnici povremeno išli od vrata do vrata da bi sakupili glasove.

Pripajanjem istočnih oblasti, kao i Zaporoške i Hersonske na jugu, on će sada moći da pošalje sveže mobilisane trupe na front za koji Moskva tvrdi da je duži od 1.000 kilometara.

Ali on takođe može da pripreti Zapadu da ne nastavlja da naoružava Ukrajinu raketama koje će se koristiti protiv teritorije koju je proglasio ruskom.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš osudio je aneksije kao opasnu eskalaciju:

„Svaka odluka da se nastavi s tim… neće imati nikakvu pravnu težinu zaslužuje svaku osudu.

„To ne može da se pomiri sa međunarodnim pravnim okvirom; to je protivno svemu što međunarodna zajednica zastupa; to izvrgava ruglu ciljeve i principe Ujedinjenih nacija.“

Baš kao Krim?

Sve izgleda kao kopija onoga što je predsednik Putin već uradio u martu 2014, zauzevši Krim u Ukrajini, raspisavši referendume koje je osudila međunarodna zajednica, a potom ga ipak pripojivši, putem potpuno istog ustavnog mehanizma koji je kulminirao glasanjem u ruskom parlamentu.

A screen grab form Kremlin shows the heads of 4 Ukrainian separatist regions Vladimir Saldo, Yevgeny Balitsky, Denis Pushilin, Leonid Pasechnik and Russian President Vladimir Putin

Kremlin handout
Putin sa šefovima okupiranih ruskih oblasti

Osim što nije.

Krim je zauzet uz vrlo malo krvoprolića i pao je pod potpunu rusku kontrolu.

U različitoj meri, sve četiri sada pripojene oblasti i dalje se delimično nalaze u ukrajinskim rukama.

Zajedno one čine 15 odsto ukupne ukrajinske suverene teritorije.

Dve istočne oblasti delimično drže proruski separatisti još od 2014, ali posle sedam meseci rata Rusija može da tvrdi da drži svega 60 odsto Donjecka, dok se Lugansk nalazi u samom središtu velike ukrajinske ofanzive koja je trenutno u toku.

Ruske snage nalaze se na ivici da izgube strateški važan grad Liman.

Regionalna prestonica Zaporožja nedvosmisleno je u ukrajinskim rukama, mada u dometu ruskih projektila, a ukrajinske snage se nalaze na svega nekoliko kilometara od grada Hersona.


Kako možete pripojiti četiri oblasti koje čak ni ne kontrolišete?

Kakav god bio odgovor na to, ruskom lideru se očigledno žurilo da to učini, raspisavši samozvane referendume maltene bez ikakvog roka ostavljenog za njihovo održavanje.

U govoru o aneksiji, predsednik Putin je pozvao Ukrajinu da obustavi vatru i vrati se pregovorima, ali bio je nedvosmislen povodom toga da neće biti vraćanja okupirane teritorije Ukrajincima.

Najveći deo njegovog govora bio je oštra kritika na račun Zapada.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da će se bilo kakav napad na pripojenu teritoriju smatrati činom agresije.

Šta će se promeniti?

To još nije najjasnije.

Čak ni Peskov nije mogao da definiše gde će Rusija tačno povući nove granice u okupiranom južnom delu Ukrajine.

Međutim, on je rekao da će Rusija smatrati čitavu Donjecku oblast delom te države.

Što se tiče delova koji nisu okupirani, rekao je da će morati da budu „oslobođeni“.

„To je odvlačenje pažnje ruskom narodu i ruskoj državi“, kaže Pol Stronski iz Fondacije Karnegi za međunarodni mir, koji smatra da će se malo toga promeniti u praksi.

Pre februarske invazije, Rusija je priznavala čitave dve istočne oblasti kao nezavisne „narodne republike“ a sada će ih Moskva definisati kao rusku teritoriju.

Vladimir Putin je uradio isto i sa dve južne oblasti, pred ceremoniju održanu u sali Svetog Đorđa u Velikoj palati Kremlja.

Potpisavši oduzimanje ukrajinskog suvereniteta, on će sada proslediti sporazume o pripajanju do dva doma ruskog parlamenta na glasanje naredne nedelje, pred njegov 70. rođendan sledećeg petka.

Oni će tada moći da se unesu u ruski ustav.

U tom trenutku Rusija će ući u novu fazu postojanja, kaže izgnana politička komentatorka Ekaterina Šulman, postavši „država sa delegitimizovanom granicom“.

Ona će sadržati delove koje ne priznaje nijedna druga država ili međunarodna organizacija, ali nemaju ni centralizovanu upravu, tvrdi ona.

Kako reaguje Ukrajina?

Predsednik Vladimir Zelenski odgovorio je na rusko pripajanje teritorije traženjem članstva u NATO po hitnom postupku.

To je značajna promena u odnosu na početak rata, kada je najavio da neće tražiti članstvo u zapadnom odbrambenom savezu sa 30 zemalja članica zbog zabrinutosti NATO-a da bi to moglo da dovede do konfrontacije sa Rusijom.

On zna, međutim, da će morati da ubedi svaku zemlju članicu na pristanak, a za početak malo je verovatno da će Turska to učiniti.

Takođe je jasno stavio do znanja da aneksija neće doneti Kremlju ono čemu se nada:

„Ukrajina ne može i neće prihvatiti pokušaje Rusije da zauzme bilo koji deo naše zemlje.“

Koliko je opasan ovaj trenutak?

Niko stvarno ne zna kako razmišlja ruski lider, ali njegova anti-zapadnjačka retorika dostigla je sasvim novi nivo.

On očigledno želi da Zapadu bude jasno da Moskva doživljava napade na okupirane delove Ukrajine kao napade na samu Rusiju.

Ali koliko je ovo velika eskalacija na bojnom polju i izvan njega?

Predsednik Putin je već pretio da će upotrebiti sva raspoloživa sredstva da zaštiti rusku teritoriju, pa i nuklearno oružje.

„Ne blefiram“, rekao je on.

A njegov ministar odbrane izjavio je da se Rusija bori protiv Zapada još i više nego protiv Ukrajine.

Ukrajinski lider odbacio je nuklearnu pretnju kao „stalni narativ ruskih zvaničnika i propagandista“.

A Pol Stronski smatra da je cilj „destabilišuće retorike“ Rusije da obeshrabri Zapad, mada Zapad deluje čvrsto rešeno da se odupre.

U petak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da je nedavni komentar o nuklearnoj eskalaciji bio neodgovoran:

„Pozivamo sve da se ponašaju odgovorno.“


Pogledajte video

Dolazak Rusa u Beograd
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.