Rusija i Ukrajina: Ukrajinci tvrde da su pomorski dron zabili u ruski brod, Amerikanci obećavaju ustupke Rusima ako se vrate sporazumu o izvozu žita

Samo dan pošto su ruske bespilotne letilice pogodile luku Izmail na reci Dunav, nedaleko od Rumunije, članice NATO alijanse, došlo je do eksplozije u blizini ruske baze Novorosijsk na Crnom moru.

Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da su patrolnim brodovima uništili dva ukrajinska pomorska drona, ali Ukrajinci tvrde da su naneli veliku štetu ruskom brodu u blizini baze u jednoj od najvećih luka u Crnom moru, u južnom ruskom Krasnodarskom regionu.

Izvori BBC-ja iz ukrajinske bezbednosne službe kažu da je brod Jelenegorski rudar pogođen i da ima ozbiljna oštećenja.

Oni kažu da je dron nosio 450 kilograma eksploziva kada je udario u brod.

Rusija nije pominjala bilo kakvu štetu u izveštaju o incidentu.

Moskva je u toku noći oborila 10 dronova iznad poluostrva Krim koji je anektirala 2014. godine, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Kijev je treći put bio meta napada ruskih snaga, ali je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila deset bespilotnih letilica, tvrdi Sergej Popko, šef vojne uprave grada Kijeva.

• „Novo doba pomorskog ratovanja“: Kako dron-brodovi utiču na rat u Ukrajini
• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
• Ukrajina ubrzano povećava „vojsku dronova“

Na snimku koji je BBC-ju poslao izvor iz ukrajinske bezbednosne službe izgleda da se vidi kako se dron približava brodu za koji se smatra da je Jelenegorski gornjak.

Luka Novorosijsk je privremeno obustavila svako kretanje brodova posle napada, saopštio je Kaspijski naftovodni konzorcijum, koji utovaruje naftu na tankere u luci.

Ukrajinski izvori kažu da ruski brod sada ima veliku rupu u trupu i trenutno nije u stanju da izvršava borbene misije.

„Stoga su sve izjave Rusa o takozvanom odbijenom napadu lažne“, naglasio je izvor.

Pogledajte trenutak kada se pomorski dron zabija u ruski brod:

Sukobi na moru su učestali poslednjih nedelja, nakon što se Rusija sredinom jula povukla iz sporazuma o žitu, odbijajući da se vrati dok ne dobije garancije za ruski izvoz žitarica i đubriva.

„Zapadne zemlje treba da se usredsrede da rusko žito i đubriva neometano stignu do zemalja kojima su potrebne, što nije deo plana naših zapadnih kolega“, izjavio je ruski zvaničnik Dmitrij Poljanski tokom sednice Saveta bezbednosti.

Antoni Blinken, američki državni sekretar, rekao je posle sastanka Saveta bezbednosti da su SAD spremne da olakšaju ruski izvoz hrane ako se Moskva vrati ispunjavanju dogovora o bezbednom snabdevanju ukrajinskim žitom preko crnomorskih luka.

Skoro tri nedelje posle napada, ukrajinske snage priznale su da su izvele napad na Krimski most koji je Rusija izgradila da bi saobraćajno povezala okupirano poluostrvo.

Zvanična Moskva od početka je tvrdila da su napad na most izvršile ukrajinske snage, ali zvanični Kijev sve do sada to nije priznao.

Opisujući most kao navodno „nedodirljiv“, visoki bezbednosni zvaničnik Ukrajine Aleksej Danilov rekao je da je Ukrajina pokazala „mesto za takve tvrdnje“.

Dan 527.

• Ukrajinci tvrde da su pomorski dron zabili u ruski brod u blizini luke Novorosijsk
• Ruski PVO sistem oborio i dronove iznad Krima
• Novi ruski napad na Kijev, šef vojne uprave grada tvrdi da su oborili svih deset bespilotnih letelica
• Napad na ukrajinske luke, pogođen Izmail na Dunavu, blizu rumunske granice
• U ruskom napadu na Krivi Rog u Dnjepropetrovskoj oblasti šestoro mrtvih i 75 ranjenih, među kojima 25 dece, saopštile su ukrajinske službe
• Ukrajinci su izgubili više od 20.000 vojnika samo u julu, tvrdi ruski ministar odbrane Šojgu
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata, podaci su UN-a

Rat morskim dronovima

Eksplozija u Novorosijsku, glavnom središtu za ruski izvoz na Crnom moru, čula se u noći četvrtak na petak.

Luka je posle napada privremeno obustavila svako kretanje brodova, saopštio je Kaspijski naftovodni konzorcijum koji utovaruje naftu na tankere u luci.

Prema istraživanju BBC tima za provere, Ukrajina je izvela najmanje deset napada morskim bespilotnim letelicama, ciljajući na vojne brodove i rusku pomorsku bazu u Sevastopolju, kao i na luku Novorosijsk.

Navodi se zasnivaju na najavama ruskih i ukrajinskih vlasti i izveštajima lokalnih medija.

Prethodno su ruske snage napale luku Izmail blizu rumunske granice, treći je napad na ukrajinske luke od kako se Rusija povukla iz sporazuma o žitu.

Ukrajina je saopštila da je oštećeno gotovo 40.000 tona žitarica namenjenih afričkim zemljama, Kini i Izraelu.

„Najveću štetu pretrpela je luka Izmail: oštećeni su pomorski terminal i infrastruktura Ukrajinskog dunavskog brodarstva, ključnog prevoznika tereta na Dunavu“, napisao je Aleksandar Kubrakov, ukrajinski ministar građevine, na Tviteru.

Ministarstvo odbrane Rusije nije komentarisalo ove napade.

Posle povlačenja iz sporazuma o izvozu žitarica Crnim morem sredinom jula, Rusija je zapretila da će gađati sve brodove koji idu ka ukrajinskim crnomorskim lukama.

Kuda su plovili brodovi iz Ukrajine, pošto su Moskva i Kijev potpisale sporazum prošle godine, pročitajte ovde.

Dan ranije, pogođeni su silosi žita u oblasti Odese, na jugu države, a ruske snage su u julu uništile infrastrukturu za skladištenje žita u Reniju, još jednoj velikoj ukrajinskoj luci na Dunavu.

Izmail, jugozapadno od Odese, glavni je alternativni put izvoza ukrajinskog žita preko Rumunije, otkako je Moskva ponovo blokirala ukrajinske crnomorske luke.

Na snimku sa rumunske strane Dunava, vidi se veliki požar u lučkom području Izmaila.

Klaus Johanis, rumunski predsednik osudio je neprestane ruske napade na ukrajinsku infrastrukturu „u blizini Rumunije“, nazivajući ih neprihvatljivim.

Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, optužuje Rusiju za stvaranje globalne krize na tržištu hrane.

„Za rusku državu ovo nije samo borba protiv naše slobode i naše zemlje, već borba za globalnu katastrofu“, izjavio je Zelenski u video-obraćanju, prenosi Rojters.

Zapad optužuje ruskog predsednika Vladimira Putina da „koristi“ hranu kao oružje.

Putin je u sredu razgovarao sa Redžepom Tajipom Erdoganom, predsednikom Turske, prvi put otkako se Moskva povukla iz sporazuma.

U telefonskom razgovoru, Putin je naglasio da se sporazumu Ujedinjenih nacija neće vratiti dok ne dobije garancije o ruskom izvozu žitarica i đubriva.

Napadi dronovima na Moskvu, Zelenski kaže: „Rat se vraća u Rusiju“

Drugi put za dva dana dronom je pogođen neboder u ruskoj prestonici.

Prema rečima gradonačelnika Sergeja Sobjanina, pogođena je jedna od kula kompleksa Moskva siti i oštećeno je 150 kvadratnih metara.

Neboder je dom tri ruska vladina tima, a zaposlenima je rečeno da rade od kuće.

Nakratko je bio zatvoren i moskovski aerodrom Vnukovo, javile su ruske novinske agencije.

Moskovljani kažu da imaju pomešana osećanja u pogledu lične bezbednosti.

Aleksandar, koji živi u blizini, izjavio je da je „ovo gadna situacija, kada nešto uleti u glavni grad i eksplodira“.

„Niko nije bezbedan u ovoj situaciji“, rekao je on i dodao da raste neizvesnost „šta će nas pogoditi i gde“.

Međutim, drugi stanovnici kažu da se i dalje osećaju bezbedno u toj oblasti iako dele neke od ovih bojazni.

„Osećam se zabrinuto, ali nisam uplašen“, rekao je Igor, drugi stanovnik Moskve za novinsku agenciju Rojters.

Poslednjih meseci, Kremlj optužuje Kijev za seriju napada bespilotnim letelicama na rusku teritoriju, među kojima je i nekoliko i na samu Moskvu.

Najznačajniji je bio u maju, kada je Rusija tvrdila da je Ukrajina koristila dva drona za napad na Kremlj.

Ukrajina je negirala da je napala Kremlj ili da je gađala predsednika Vladimira Putina.

Prethodni napad, za koji Rusija okrivljuje Ukrajinu, bio je u nedelju, a tom prilikom oštećene su dve zgrade i nakratko je zatvoren jedan od aerodroma.

Napadi na ruskoj teritoriji su „neizbežan, prirodan i apsolutno fer proces rata između dve zemlje. Rat se vraća u Rusiju“, izjavio je Zelenski.

Moskva tvrdi da je presrela tri drona.

Jedan je oboren zapadno od centra grada. Dva su neutralisana, ali su se srušila na dva poslovna bloka, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Na fotografijama se vidi da je oštećeno nekoliko prozora na uglovima zgrada, a da su krhotine razbacane po zemlji.

Raniji napad dronom na Kremlj:

Pad nataliteta u Ukrajini zbog rata

Rat u Ukrajini doveo je do pada nataliteta u zemlji za 28 odsto, pokazuju zvanični statistički podaci.

U prvih šest meseci 2023. u ovoj zemlji je rođeno 96.755 dece, u poređenju sa 135.079 u prvoj polovini 2021.

Ovo je najveći pad od sticanja nezavisnosti Ukrajine 1991.

Ukrajina je pre rata imala više od 43 miliona stanovnika, dok je šest miliona zbog toga izbeglo, pokazuju podaci UN.

Podaci o natalitetu, koje je prikupio ukrajinski sajt za analizu podataka Opendatabot, u skladu su sa zapažanjima demografskih stručnjaka koji su zabeležili sličan pad u prethodnim ratovima.

Pre ruske invazije, u Ukrajini se svakog meseca rađalo do 23.000 beba, ali je sada ovaj broj pao na oko 16.000.

Poslednji veliki pad nataliteta u Ukrajini bio je 2014. kada je Rusija izvršila invaziju i anektirala Krim – naredne godine broj novorođenih beba opao je za 12 odsto.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]