Dok se rat u Ukrajini nastavlja, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je Kijev u utorak ujutro lansirao dronove na Moskvu, ali da je napad osujećen.
Zbog napada, privremeno je iz preventivnih razloga bio zatvoren jedan od najvećih aerodroma u Rusiji, dodaje rusko Ministarstvo odbrane.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da se „Rusija suprotstavlja svim ovim spoljnim sankcijama, pritiscima i nastavlja da se razvija kao nikada ranije“.
U onlajn obraćanju učesnicima samita Šangajske organizacije za saradnju, Putin je podržao trgovinske sporazume zemalja članica ove organizacije u lokalnim valutama, što se smatra odgovorom na sankcije zapadnih zemalja.
Kina, Rusija i četiri centralnoazijske zemlje osnovale su ovu organizaciju 2001. godine kao kontrameru za ograničavanje uticaja Zapada u regionu.
Indija i Pakistan su se pridružili 2017.
- Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji
- Vagner protiv Kremlja: Pobuna Vagnera ukazuje na „pukotine“ u Putinovom režimu, ocenjuje Amerika
- Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
U napadu na Moskvu u utorak, kako tvrde ruske vojne vlasti, korišćeno je pet dronova, ali su svi oboreni i nema žrtava i štete.
Ukrajina nije preuzela odgovornost za navodni napad.
Neki letovi su morali da budu preusmereni sa aerodroma Vnukovo kao odgovor.
Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, četiri bespilotne letelice koje su letele u moskovskom regionu oborene su sistemima protivvazdušne odbrane. Peti je presretnut elektronski.
Dan 495.
- Rusija tvrdi da je Kijev poslao dronove na Moskvu, ali da su svi oboreni – Ukrajina se za sada nije oglašavala
- Ruske trupe napreduju u četiri pravca na istoku Ukrajine, navodi zamenica ukrajinskog ministra odbrane Ana Maljar
- Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je rekao da će Ukrajina biti spremna za pregovore sa Rusijom tek kada Oružane snage Ukrajine dođu do granica 1991. godine
- Španija je potpisala deklaraciju podrške kursu Ukrajine ka članstvu u NATO, postavši 21. zemlja članica Alijanse koja je potpisala takav dokument
- Poljska šalje još snaga na granicu sa Belorusijom u strahu od mogućih akcija plaćeničke grupe Vagner
- Iako je prošle nedelje otkriveno da Vagner nastavlja regrutaciju u Rusiji, u nedelju uveče na Telegram kanalu povezanim sa ovom grupom obaveštenje da se zaustavlja regrutacija na mesec dana
„Mine me najviše plaše“
Endrju Harding, BBC dopisnik iz Donbasa
Ukrajinski vojnik se probija kroz visoku travu, a jednu nogu mlitavo vuče iza sebe.
Nekoliko sekundi kasnije, bljesak jarko narandžaste boje i oblak belog dima podižu se iznad tog mesta, samo nekoliko metara dalje, gde je aktivirana još jedna nagazna mina.
Dok se drugi teško ranjeni vojnik izvlači na relativnu sigurnost obližnjeg oklopnog transportera – ruke mu mlataraju poput davljenika koji pokušava da se uhvati za čamac za spasavanje – dok iza njega ostaje mrlja tamnocrvene krvi.
Sve ovo je snimio, uživo, prošle nedelje, dron ukrajinske vojske koji je lebdeo iznad linija fronta južno od grada Bahmuta u Donbasu.
Odozgo, minsko polje sa kraterima izgledalo je kao da je prekriveno nasumičnim osipom tamnosmeđih krugova u žitu.
„Mine su zastrašujuće. Plaše me više od svega“, kaže mi Artjom, 36-godišnji vojnik iz ukrajinske 108. brigade Teritorijalne odbrane.
Dva dana ranije, dvojica njegovih kolega stajala su na „laticama“ – malim, zelenim, protivpešadijskim minama – koje su nedavno rasute po polju ruskim raketama.
„Naši momci su bili iskusni. Ali teško je sve videti. Obojici su amputirane noge. Po jedna noga“, priča ovaj deminer.
Objašnjava da rakete omogućavaju ruskim snagama da ostave nove mine na mestima koja su ukrajinske snage već oslobodile i očistile.
Ukrajinski vojnici kažu da im upravo minska polja otežavaju napredovanje u kontraofanzivi.
Dil, komandant devetočlanog deminerskog odreda, upravo je završio misiju razminiranja na obližnjim linijama fronta istočno od malog, razrušenog sela Predtečine, izvan Bakhmuta.
Položio je niz deaktiviranih ruskih mina na zemlju ispod drveta, pazeći da ga ruski dronovi ne primete.
„Neprijatelj nema milosti prema sopstvenim vojnicima. Koriste ih kao topovsko meso. Mi pokušavamo da idemo napred sa što manjim brojem žrtava“, rekao je poručnik Sergej Tišenko iz 3. jurišne brigade, govoreći iz skloništa.
Oko tri sata vožnje južnije, preko niza kosih pontonskih mostova, ukrajinski demineri pažljivo su deaktiviraji moćnu protivpešadijsku minu skrivena blizu električnog stuba, spremnu da digne u vazduh pešadiju ili vozila.
„Mrzim ovaj posao“, kaže Artjom, crvenobradi bivši automehaničar, nekoliko trenutaka nakon što je završio deminiranje.
Začuo se zvižduk, a zatim i prasak kada je ruska artiljerijska granata pala na obližnje polje.
Preko ivice obližnjeg brda, ukrajinska pešadija je polako napredovala ka jugu iza novoosvojenog sela Rivnopolj.
Artjomov bes nije bio samo odgovor na opasnosti od minskih polja, već na „podlost“ za koji smatra da mora da postoji iza postavljanja mina i zamki, a ne da se bori protiv neprijatelja prsom u prsa.
Kasnije, u privremenoj bazi udaljenoj nekoliko kilometara, vojnici su izrazili frustraciju zbog nedostatka opreme za deminiranje i nedostatka ljudstva – četvorica su ranjeni poslednjih nedelja.
Artjom je sebe opisao kao „realistu“ u pogledu kontraofanzive Ukrajine, smatrajući da previše ljudi „u medijima i društvu prenagljuje očekujući brzi napredak“.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
