Rusija i Ukrajina: Zelenski želi razgovore sa Kinom, napadi na Harkov i Donjeck

Dok ruska vojska nastavlja sa granatiranjem Nikolajeva i Harkova, ukrajinske trupe odgovorile su raketiranjem Donjecka, a predsednik Vladimir Zelenski rekao je da želi da razgovara sa Su Đinpingom, prvim čovekom Kine,

„Želeo bih da pričamo direktno, imali smo jedan razgovor sa Si Đinpingom, to je bilo pre godinu dana“, rekao je Zelenski.

On je pozvao Kinu da iskoristi ogroman politički i ekonomski uticaj na Rusiju da okonča sukob.

„To je veoma moćna država, moćna ekonomija… Zato može politički i ekonomski da utiče na Rusiju. Osim toga, Kina je stalna članica Saveta bezbednosti UN“, dodao je šef ukrajinske države.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 10 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu od početka rata, a u zemlju se vratilo 4,2 miliona.

• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
• Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom

Rusija želi da pronađe diplomatsko rešenje, a istanbulski dogovor o žitu mogao bi da bude putokaz ka rešenju, rekao je Gerhard Šreder, koji ima prijateljski odnos ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Dan 162. – najnovije

• UN zabrinute zbog situacije oko nuklearne elektrane u Zaporožju, za koju kažu da je nestabilna
• U Ukrajini je do sada poginulo 5.327 civila, a više od 7.000 je ranjeno – UN
• Od početka rata 24. februara, dve trećine stanovnika evakuisano je iz Donjecke oblasti, kažu ukrajinske vlasti
• Vrhovni sud Rusije proglasio bataljon Azov za terorističku organizaciju
• Hrvat, Šveđanin i Britanci optuženi pred proruskim sudom za plaćeništvo na strani Ukrajine – više o tome pročitajte ovde
• Tehnološki gigant Samsung će ukloniti slovo Z iz naziva nekih Galaksi telefona, piše sajt Tekradar

Crveni krst: Ne garantujemo bezbednost braniocima Azovstala

Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) saopštio je da ne garantuje bezbednost braniocima čeličane Azovstal u Marijupolju koje je zarobila Rusija.

„Nismo garantovali bezbednost ratnih zarobljenika koji su pali u ruke neprijatelja, jer to nije u našoj moći.

„To smo unapred stavili do znanja stranama“, navodi se u saopštenju MKCK.

MKCK je istakao da su strane u sukobu dužne da obezbede zaštitu ratnih zarobljenika.

„MKCK je jednom, u maju, posetio lokaciju gde se nalaze zarobljeni borci iz Azovstala, kako bi dopremio rezervoare za vodu u objekat“, navodi se u saopštenju.

Uslovni zatvor za rusku učiteljicu koja je protiv rata

Sud u ruskom gradu Penza osudio je na uslovnu kaznu od pet godina zatvora učiteljicu Irinu Gen, a izrečena joj je i trogodišnja zabrana držanja časova.

Učiteljica je radila u školi u Penzi i tokom časa je kritikovala rat u Ukrajini.

Đaci su je pitali zašto im nije dozvoljeno da putuje i takmiče se u Evropi.

Učiteljica je objasnila da je Rusija izopštena iz međunarodne zajednice i da je svet „iznenađen kako jedna država može da se ponaša“.

Ona je rekla da je Ukrajina nezavisna država, a Rusija želi da sruši vladu druge zemlje i to je neprihvatljivo.

„Imamo totalitarnu državu“, rekla je učiteljica.

Jedan od učenika snimio je njene reči diktafonom.

Snimak je došao do bezbednosnih službi, posle čega je protiv učiteljice pokrenut jedan od prvih krivičnih postupaka za navodno širenje lažnih vesti o delovanju ruske vojske.

Za mesec dana datum referenduma u Hersonu

Okupacione vlasti u Hersonu na jugu Ukrajine nameravaju da u roku od mesec dana odrede datum održavanja referenduma o prisajedinjenju Rusiji, rekao je Kiril Stremusov, šef lokalne proruske vojno-civilne administracije.

Ukrajina je još početkom maja upozorila na predstojeći referendum u Hersonu, koji je okupirala ruska vojska.

Stremusov je tada to demantovao, optužujući Ukrajince da šire lažne vesti.

Tada je rekao da će region postati deo Rusije bez ikakvih referenduma.

Krajem maja, Stremusov je rekao da je referendum moguć, ali sledeće godine: odluka o priključenju Rusiji zavisiće od toka rata.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]