Rusija sve prisutnija u Južnoj Osetiji

Vozači se nerviraju zbog gužve i kolone na graničnom prelazu između Rusije i Južne Osetije – deo Gruzije koju je Rusija okupirala pre 10 godina.

Međunarodno je priznata kao deo Gruzije, međutim većina stanovništva ima ruske pasoše i prima rusku penziju. Za njih su formalnosti na granici gubljenje vremena.

U avgustu 2008. Gruzija, koja se borila protiv separatista u Južnoj Osetiji još devedesetih godina, pokušala je da povrati ovaj region.

Rusija je poslala svoje snage i potisnula gruzijsku vojsku iz Južne Osetije i otcepljene Abhazije. Danas Moskva priznaje obe kao nezavisne države.

Rusija trenutno ima svoje snage ne samo u Južnoj Osetiji i Abhaziji, već je i anektirala Krim uz podršku separatista u istočnoj Ukrajini i vojno je prisutna u Siriji.

Ožiljci rata

Potrebno je sat vremena od granice Južne Osetije do glavnog grada Chinvalija. Ne postoji redovna autobuska ili železnička linija.

Vozila ruske vojske su uobičajen prizor, ali malo je znakova života u praznim selima pokraj puteva.

Na jednoj praznoj litici belim kamenčićima ispisano je „Hvala Rusiji“.

U Južnoj Osetiji živi nešto više od 50. 000 ljudi, od kojih je većina u Chinvaliju – zapuštenom i razorenom gradu punom ožiljaka rata.

• Ruski Noćni vukovi u Slovačkoj
• Poljska zaustavila ruske lažne vesti
• Ukrajinski desničari treniraju strogoću

Mnogi meštani smatraju da ih je Rusija spasila od strašnog iskustva. „Delovalo je kao da će se obrušiti nebo. Izgledalo je kao apokalipsa“, rekao je Temrlan Tadtaev.

„Bio je to prvi put da sam video rakete. Zahvalan sam Rusiji što se umešala. Da nisu to uradili, ne bih sada razgovarao sa vama“.

Skoro 1. 000 ljudi je poginulo, a desetine hiljada Gruzijaca koji žive u spornim teritorijama pobeglo je iz svojih domova.

Gotovo sve nove zgrade u centru Chinvalija imaju plakete na kojima piše: „Podignuto uz finansijsku pomoć Ruske Federacije“.

Na putu prema Gruziji stoji bilbord sa slikom deteta koje plače sa datumom 8. 8. 2008 – dan kada su Gruzijske snage upale u region. Bilbord je postavljen na mestu na kojem je gruzijska vojska gađala konvoj civila, u kome su mnogi poginuli.

Gruzijske rane

U Gruziji različito gledaju na ovu situaciju.

„To je rana koja zaboli svakog 8. avgusta“, rekao je pukovnik komandant Giga Džinčaradze koji se borio u Južnoj Osetiji pre 19 godina i izgubio mnoge kolege.

Kaže da bi voleo da poseti Južnu Osetiju i oda počast svojim vojnicima, ali je to nemoguće.

Mnogi smatraju da je rusko-gruzijski rat vojno ohrabrio Rusiju. U Gruziji, neki analitičari smatraju da je Zapad prekasno shvatio ambicije Vladimira Putina.

„U 2008. Putin je bio dobar lider za Berlin i Pariz, kao i mnoge u Vašingtonu“, kaže Gela Vasadze, političarka i komentatorka iz Gruzije.

„Niko nije hteo da se svađa sa Rusijom zbog jedne male i nepoznate Gruzije. Težnja Gruzije da se udalji od ruskog uticaja bila je simpatična političarima na Zapadu, ali ništa više od toga“.

Vasadze ističe da je pobeda Dimitrija Medvedeva na predsedničkim izborima u martu 2008. godine navela mnoge da pomisle da se Moskva okreće demokratiji.

Međutim, on je na kraju odslužio jedan mandat pre nego što je upravljanje zemljom ponovo preuzeo Vladimir Putin, ali sa mnogo agresivnijom spoljnom politikom.

Ne misle svi da je Zapad zakazao. „Nema crnih i belih u ovom sukobu“, smatra Maksim Jusim, međunarodni komentator, za ruski dnevni list Komersant.

„Nisu postojali očigledni agresori i njihove žrtve, te Zapad nije bio u stanju da posreduje“.

Deset godina kasnije, mogućnost za posredovanje u sukobu u istočnoj Ukrajini sve je manja, zbog pogoršanih odnosa Rusije i Zapada.

„U febraru 2014. Moskva je zauzela stav da je Zapad stao na jednu stranu i da uopšte nema sluha za nas“, kaže Jusin. „I to je imalo strašne posledice“.

Na južnom Kavkazu, Arslan Ustarkhanov se priseća svoje uloge u ratu. Nakon konflikta, specijalne ruske snage nastavile su da se bore u drugim krajevima sveta.

„Napustio sam vojsku posle Ukrajine“, kaže on. „Poslednjih pet godina pokušavam da nađem posao, ali to je veoma teško. Još ništa nisam našao“.

U poslednjih deset godina situacija u Chinvaliju je mirna, ali je narod besan zbog loše ekonomske situacije.

Rusija je uložila 50 milijardi rubalja u Južnu Osetiju u proteklih deset godina. Rusija obezbeđuje struju, gas, medicinsku opremu i mobilnu mrežu.

Lokalni budžet se u velikoj meri puni od finansijske pomoći iz Rusije.