U više od 75 gradova širom Amerike ljudi su ispunili ulice koje su do pre samo nekoliko dana bile puste zbog korona virusa

EPA
U više od 75 gradova širom Amerike ljudi su ispunili ulice koje su do pre samo nekoliko dana bile puste zbog korona virusa

Jedna osoba ubijena je tokom protesta u Las Vegasu, policajac u istom gradu je teško ranjen i nalazi se u kritičnom stanju, a dve osobe usmrćene su u Čikagu, iako još nije jasno utvrđeno pod kojim okolnostima.

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će angažovati vojsku da zavede red u gradovima u kojima se već sedam dana održavaju protesti zbog ubistva nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda.

On je istakao da ako gradonačelnici i guverneri saveznih država ne mogu da zaštite stanovništvo, namerava da angažuje vojsku „koja će brzo da reši problem umesto njih“.

Tramp je to rekao u Beloj kući ispred koje je policija rasterala demonstrante koristeći suzavac i gumene metke.

Posle intervencije policije, predsednik je prošetao kroz obližnji park i fotografisao se pored oštećene crkve.

Ovaj potez izazvao je burne reakcije u delu američke javnosti koji je optužio Trampa da maltretira mirne demonstrante samo da bi iskoristio priliku za fotografisanje.

U gradovima širom Sjedinjenih Američkih Država sedmi dan zaredom traju protesti zbog ubistva Džordža Flojda, a sve je više nasilja na ulicama.

Policijski čas je uveden u 40 gradova, ali demonstranti ga uglavnom krše i sukobljavaju se sa policijom.

Demonstracije su počele pošto se na društvenim mrežama pojavio snimak na kojem se vidi hapšenje Flojda u Mineapolisu 25. maja.

Vidi se i policajac koji kolenom pritiska Flojdov vrat nekoliko minuta, dok on ponavlja da ne može da diše.

Policajac Derek Čovin iz Mineapolisa, koji je u međuvremenu otpušten sa još trojicom kolega, optužen je za ubistvo iz nehata.

Protestors are tear gassed as the police disperse them near the White House

AFP
Policija interveniše ispred Bele kuće u Vašingtonu

Terens Flojd, Džordžov mlađi brat, osudio je nasilje na protestima i istakao da se on borio za mir.

Do sukoba demonstranata i policije došlo je u Njujorku, Čikagu, Filadelfiji i Los Anđelesu. U ovim gradovima pripadnici policije koristili su suzavac i biber sprej kako bi rasterali demonstrante.

Ovo su najmasovniji protesti protiv rasizma u SAD od onih koji su izbili posle ubistva Martina Lutera Kinga 1968. godine, rekao je Nik Brajant, BBC dopisnik iz Njujorka.

U više od 75 gradova širom Amerike ljudi su ispunili ulice koje su do pre samo nekoliko dana bile puste zbog korona virusa.

Flojdovo ubistvo je ponovo probudilo kod stanovništva bes i ljutnju. Za mnoge je ovo što se dešava odraz frustracija zbog društveno-ekonomske nejednakosti i segregacije i nema veze samo sa ubistvom u Mineapolisu.

Džordž Flojd: Mladi iz Mineapolisa – „Kao Afroamerikanci smo prestravljeni“
The British Broadcasting Corporation

Šta je rekao Tramp?

Predsednik se kratko obratio javnosti iz Bele kuće, dok su u pozadini mogle da se čuju demonstranta i policijske sirene.

On je kazao „da su svi Amerikanci zgađeni i revoltirani zbog brutalne smrte Džordža Flojda“, ali da „besna rulja ne sme da uništi sećanje na njega“.

Tramp je rekao da je sramota što su demonstranti u Vašintgonu pljačkali prodavnice i pravili nerede.

„Poslaću hiljade i hiljade teško naoružanih vojnika i drugih pripadnika bezbednosnih snaga kako bi sprečili nerede, divljanje, vandalizam, napade i uništavanje imovine“, kazao je Tramp.

Posle toga, Tramp je prošetao do obližnje crkve, a prethodno je policija koristeći suzavac rasterala demonstrante.

Predsednik Amerike optužio je „profesionalne anarhiste“ i antifašističku organizaciju Antifa za izazivanje nereda širom Amerike.

Pozvao je i gradonačelnike i guvernere da angažuju Nacionalnu gardu – rezervni vojni sastav.

„Ako oni odbiju da preduzmu neophodne korake, poslaću vojsku da brzo reši njihove probleme“, istakao je Tramp.

„Organizatori ovog terora moraju da znaju da im prete teške kazne“, dodao je on.

People run as police disperse demonstrators during a protest amid nationwide unrest following the death in Minneapolis police custody of George Floyd, in Washington, 31 May 2020

Reuters
Policija interveniše tokom protesta u Vašingtonu

Šta se dešava na protestima?

U više od 75 gradova širom Amerike održavaju se demonstracije zbog toga šta se desilo Džordžu Flojdu. Ulice koje su prethodnih dana bile puste zbog pandemije korona virusa, sada su pune demonstranata koji marširaju rame uz rame.

Dve osobe su ubijene tokom hapšenja za vreme protesta u predgrađu Čikaga, potvrdili su gradski zvaničnici.

Rej Hananija, portparol gradske vlasti, rekao je da je 60 ljudi uhapšeno, ali nije izneo detalje.

Policija savezne države Ilionis i kancelarija šerifa Kuk okruga pozvane su je da pomognu lokalnoj policiji, jer su mnoge prodavnice obijene.

U Las Vegasu je jedna osoba preminula od rana zadobijenih u pucnjavi, dok je u drugom incidentu u tom gradu teško povređen policajac, potvrdio je zvaničnik policije Džo Lombardo.

Do prvog incidenta došlo je kada je policija pokušala da rastera demonstrante ispred hotela i kazina Cirkus Cirkus.

Ranjeni policajac nalazi se u Univerzitetskom medicinskom centru u Las Vegasu, a osumnjičeni je brzo priveden.

U drugom incidentu policajci su usmrtili jednu osobu koja je pokušala da se domogne pištolja i puca na njih.


Flojd Mejveder plaća troškove sahrane

Flojd Mejveder, nekadašnji svetski šampion u boksu platiće troškove sahrane Džordža Flojda, potvrdio je njegov menadžer.

Mejveder je rekao portalu Holivud Anlokd da je kontaktirao Flojdovu porodicu kako bi im pružio podršku.


Stotine ljudi marširalo je ulicama Njujorka, a snimak na društvenoj mreži pokazuje kako neki od njih pljačkaju prodavnice na Menhetnu.

Manji protesti se održavaju u Los Anđelesu i Ouklendu.

Demonstranti stoje na zapaljenom policijskom vozilu

EPA
Demonstranti stoje na zapaljenom policijskom vozilu

Šerif u Luivilu u Kentakiju otpušten je pošto je policija i Nacionalna garda upucala i ubila vlasnika prodavnice.

Četiri policijaca pogođena su u pucnjavi u Sent Luisu.

„Svi su prebačeni u bolnicu i njihove povrede nisu opasne po život“, piše na Tviteru gradske policije.

Protesti u Bafalu su u ponedeljak uveče postali nasilni, a dvojicu policijaca je udario automobil.

Vatromet eksplodira u blizini policijske jedinice tokom nereda u Atlanti

Getty Images
Vatromet eksplodira u blizini policijske jedinice tokom nereda u Atlanti

Iz njujorške policije kažu da policajci zadobili ozbiljne povrede, ali da nisu opasne po život.

Gradonačelnik Njujorka Bil de Blasio kaže da policija ima velikih problema u Bronksu.

„Samo što sam otišao iz Bronksa. Veliki problemi na Fordham roudu i aveniji Burnsajd. Razgovarao sam sa savetnikom Fernandom Kabrerom o koracima koje moramo odmah da preduzmemo“, napisao je De Blasio.

A police car burns in Atlanta, Georgia, as people protest against the death in Minneapolis police custody of African-American man George Floyd

Reuters

U Portlandu u državi Oregon protesti su za sada mirni.

Mlađi brat Džordža Flojda pozvao je demonstrante da obustave nasilje.

„Ako ja nisam napolju da pravim nerede, zašto vi to radite?“, pitao je okupljene Terens, brat Džordža Flojda.

Stanovnici Minesote rrganizuju vodu i hranu za sve učesnike mirnih protesta

Getty Images
Stanovnici Minesote organizuju vodu i hranu za sve učesnike mirnih protesta

U San Francisku, San Hozeu, Santa Klari, Volnat Kriku i drugim gradovima na kalifornijskoj obali uveden je policijski čas.

Policija Volnat Krika bacila je suzavac na demonstrante koji su se okupili tokom policijskog časa.

Za vreme protesta, nepoznati počinilac je iz automobila u pokretu upucao jednu ženu.

Protesters cheer as the Third Police Precinct burns behind them on 28 May 2020 in Minneapolis, Minnesota.

Getty Images

Kako je Džordž Flojd umro?

Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovan novac – 20 dolara.

Policajci su pokušavali Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.

Prema navodima policije, opirao se privođenju fizički pa su mu stavljene lisice.

Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.

Vidi se policajac Čovin, belac, kako drži koleno na vratu Flojdu, kojim mu onemogućava da ustane, Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.

Prema preliminarnoj autopsiji Čovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.

Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u pokušaju da nađu puls. Nisu uspeli. Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim sat vremena kasnije.

Pun medicinski izveštaj okružnog patologa još nije objavljen, ali je u prijavi navedeno da nije utvrđeno da je bilo „traumatske asfiksije odnosno gušenja“.

Patolog je istakao da je Flojdovoj „smrti verovatnije doprinela“ kombinacija srčanih bolesti, „mogućih opojnih sredstava u sistemu“ i toga što je bio priveden.

Čovin je u petak optužen za ubistvo iz nehata i ubistvo trećeg stepena.

Flojdova poroodica zahteva ozbiljniju optužbu – ubistvo prvog stepena, kao i hapšenje tri policajca koja su prisustvovala događaju.

Tužilac okruga Henepin Majk Frimen rekao je da „očekuje optužbe“ i za ostala tri policajca, ali o tome nije govorio detaljnije.


10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi

Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.

Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule prosteste protiv policije.

Trejvon Martin, 26. ferbruar 2012.

Picture of Trayvon Martin

Getty Images

Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.

Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.

Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.

Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.

Erik Garner, 17. jul 2014.

Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.

Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.

Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.

Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.

Majkl Braun, 9. avgust 2014.

Michael Brown

Getty Images

Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međuanrodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.

Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.

Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.

Volter Skot, 4. april 2015.

Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.

Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.

Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.

Fredi Grej, 12. april 2015

Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.

25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.

Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.

Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policijaca.

Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.

Sandra Bland, 13. jul 2015.

Placard with Sandra Bland's face

Getty Images

28-godišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.

Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.

Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.

Filando Kastil, 6. jul 2016.

Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.

Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.

Botam Džon, 6. septembar 2018.

Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.

Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.

Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.

Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.

28-godišnjka studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.

Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.

Briona Tejlor, 13.mart 2020.

Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.

Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.

Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.

Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.