Srbija, Balkan, škole i nasilje: „Odraz onoga što se dešava u društvu“ – kako zaštititi prosvetne radnike

Prošlo je skoro trideset godina otkako je Marko Ćirić krenuo u prvi razred gimnazije.

I danas se seća tišine na časovima istorije i profesora koji je važio za „strah i trepet“ u školi.

Njegova predavanja su pomno pratili čak i oni koji su važili za problematične u odeljenju.

„Postojala su pravila koja su se poštovala, taj profesor za sve nas bio je autoritet“, priča Marko.

Danas, skoro 30 godina kasnije, Marko se ponovo obreo u lekcijama, opravdanim i neopravdanim izostancima, privatnim časovima.

Ovog puta zbog sina Luke.

Ne propušta roditeljske sastanke i primećuje da nastavnici danas nisu takvi autoriteti deci, kao što su njegovoj generaciji bili.

„Ali ni deca danas nisu kao što deca bila nekad“, kaže Ćirić.

• Zašto vršnjačko nasilje pogađa skoro polovinu dece u Srbiji
• Dokle će batine biti vaspitna mera u Srbiji
• Roditelji muku muče sa tehnološkim navikama dece

Iako se o vršnjačkom nasilju sve više govori i pokreću se brojne akcije kako bi se iskorenilo, sve je više i slučajeva napada na nastavnike – „Udario pesnicom u glavu profesora“, „Nastavnica u bolnici, jer je učenik udario u glavu“, „Slomio joj kuk zbog jedinice iz matematike“.

Razlozi za nasilje su uglavnom slični – loše ocene i obaranje na popravni ispit.

Preciznih podataka o periodu i broju napada učenika na nastavnike i profesore nema, za BBC na srpskom potvrđuju i nadležni iz MUP-a Srbije, kao i predstavnici Foruma gimnazija, Foruma stručnih škola i Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja takođe nisu imali odgovor na pitanje da li se vodi evidencija o broju napada na prosvetne radnike.

Svakodnevni pritisak

Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da se nasilje događa u srednjoj stručnoj školi, gimnaziji ili osnovnoj školi, jer nastavnici i profesori svakodnevno trpe pritiske – i od roditelja i od učenika.

O tome svedoči i snimak iz učionice u srednjoj školi „Nikola Tesla“ u Batočini iz 2021, koji je tek posle godinu dana postavljen na društvenu mrežu Tiktok i postao viralan.

Sram da bude roditelje, državu i ceo sistem što su od srednjih škola napravili malu zadrugu.
Prosvetnim radnicima plate obavezno povecati.
Srednje obrazovanje nije za svakoga!#caosvima pic.twitter.com/h4TBfKN6QS

— poštar (@ekstenzijaDraga) January 29, 2022

Na snimku tinejdžer pomera klupu i ne obraća pažnju na opomene profesorke.

Nekoliko puta je uz psovke odbio da odgovara.

Ubrzo po objavljivanju snimka, oglasila se i direktorka škole rekavši da su u incidentu učestvovali učenici koji su te iste godine završili četvrti razred, ali ih profesorka nije prijavila.

• „U začaranom krugu”: Kako se škole bore protiv vršnjačkog nasilja u Srbiji
• #Nisamprijavila: Kako je probijen zid tišine koji štiti nasilnike u Srbiji
• Otkud plišane igračke na trgovima u Crnoj Gori

Mnoštvo je scena poput ove iz Batočine, koje prođu ispod radara, kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Više je razloga zašto nastavnici ne prijavljuju nasilje i neprimereno ponašanje na času, kaže – jedan od njih je i nedovoljan broj đaka u srednjim stručnim školama.

„Kolege su sklone da zažmure na probleme, samo kako bi deca ostala u toj školi“, dodaje Markov.

Jer, ako se smanji broj učenika, može da dođe i do ukidanja odeljenja.

Smatra da „pritisak koji se stvori nakon incidenta“ utiče na odluku da se ne prijavi.

Razgovori oko incidenta su mukotrpni, a često se i odvijaju uz prisustvo advokata.

„To izgleda kao na suđenju“, opisuje Markov.

Prosvetni radnici se, takođe, boje za sopstvenu bezbednost, „pogotovo u srednjim školama u kojima su učenici sasvim sigurno fizički jači“.

„Nekada bi iz osvete nastavnicima bušili gume“, kaže on.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže da su časovi za mnoge nastavnike noćna mora, sa psovkama, pljuvanjem i pretnjama.

„Ne samo da ćemo da dobijamo batine, nego će učenici uskoro početi i da nas izbacuju iz učionica“, upozorava Antić.

Neki od primera nasilja u školama u Srbiji poslednjih godina:

• Smederevska Palanka, 2021. – Učenica osnovne škole napala i posekla nožem nastavnicu matematike
• Bor, 2020. – Profesor fizičkog vaspitanja zadobio lakše povrede pošto ga je napao učenik na stepeništu škole
• Sremska Mitrovica, 2019. – U toku nastave učenik 8. razreda fizički je napao i povredio direktora škole
• Užice, 2019. – Učitelja pretukao bivši učenik, koji je pretio i dvema profesorkama jedne srednje škole
• Beograd, 2019. – Nastavnica pokušala da rastavi dvojicu učenika, a jedan od njih je udario pesnicom u glavu
• Mladenovac, 2017. – Učenik prvog razreda Tehničke škole napao profesora, a kasnije i policajce

Došlo je do incidenta, šta onda

Protiv učenika se pokreće vaspitno-disciplinski postupak, koji se vodi „po Zakonu u upravnom postupku, što je zapravo sudski postupak“, kaže Markov.

Učenici mogu da angažuju advokata, a ukoliko su maloletni, zastupa ih roditelj kog takođe može da predstavlja pravni zastupnik.

Markov je u sopstvenoj praksi imao dva ili tri slučaja u kojima je advokat zastupao učenike i kaže da „nimalo nije prijatno“.

Ukoliko se utvrdi odgovornost učenika, direktor škole prepušta odluku odeljenjskom veću, a ono predlaže meru, odnosno ukor direktora, ili ukor nastavničkog veća – na kraju školske godine „dvojka“ ili „jedinica“.

Tokom školske godine, vladanje se ocenjuje opisno, a na kraju se zaključuje numerička ocena.

Najrigoroznija mera je ukor nastavničkog veća sa isključenjem, koja može da se primeni samo u srednjim školama, jer je osnovno obrazovanje obavezno, objašnjava Markov.

Dobrivoje Marjanović smatra da ovaj postupak može da donese pozitivne rezultate jer su „uključeni i nastavnik i psiholog i pedagog“.

Šta traže prosvetari u Srbiji

Jedan od zahteva prosvetnih organizacija je da vlada donese uredbu o zaštiti profesora.

Prema tom predlogu iznetom na protestu Foruma srednjih stručnih škola krajem marta 2022. godine u Beogradu, bila bi uvedena mogućnost suspenzije učenika sa nastave na određeni vremenski period, u zavisnosti od težine prekršaja, odnosno nasilja koje učini nad nastavnikom.

„Tokom suspenzije učenik bi dobio sva potrebna sredstva i materijale kako bi mogao sam da uči.

„Predlažemo da jedna od vaspitnih mera bude slanje u popravni dom, ali bi ovo važilo samo za najteže oblike nasilja, odnosno fizičko nasilje nad nastavnicima“, rekli su predstavnici ove organizacije.

Uredbom bi, dodali su, bila regulisana i novčana kazna za manje prekršaje koju bi snosili roditelji učenika koji čine nasilje nad nastavnicima.

Drugi predlog koji je Forum gimnazija izneo još 2019. godine jeste zabrana prelaska učenika u drugu školu do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka.

Markov kaže da se dešavalo da učenik pre kažnjavanja „dobije signal“ da je bolje da se ispiše iz škole i upiše u drugu.

Tada se postupak prekida, a učenik nastavlja školovanje, bez obzira na incident.

Članovi Unije sindikata prosvetnih radnika su na protestu te 2019. godine tražili i status službenog lica za ovu struku – da oni koji ih napadnu budu krivično gonjeni.

Ovakav status su ranije tražili lekari i vozači gradskog prevoza, zbog izloženosti mogućim napadima.

Vlada Srbije je tada formirala radnu grupu, u kojoj je bio i Markov, i ubrzo je nastao portal Čuvam te, koji nudi neophodne informacije i kontakte za prijavljivanje nasilja.

Krajem marta 2002. godine, predstavnici Foruma srednjih stručnih škola organizovali su protest „Za spas obrazovanja“ ispred Ministarstva prosvete, izražavajući nezadovoljstvo platama i trenutnim stanjem u prosveti.

„Naši osnovni zahtevi su plate, a ne prevara, zaštitimo nastavnika koga svi biju, vređaju i ponižavaju i stop večitim direktorima od 2.000 godine koji su školu pretvorili u svoju prćiju“, rekao je za Danas Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Mirjana Lainović, iz Tehničke škole Obrenovac, ukazala je da se nastavnici susreću sa različitim oblicima nasilja, od psovki, neprimerenih komentara učenika i njihovih roditelja, pa do otvorenih uvreda i pretnji.

„Učenici povremeno netrpeljivost pokazuju i uništavanjem imovine nastavnika i škole ili predmeta za rad, poput cepanja papira i materijala, literature lomljenja kompjutera i slično“, kaže ona.

Prema njenim rečima, poseban oblik nasilja poslednjih godina je digitalno nasilje.

„Učenici bez dozvole nastavnika snimaju aktivnosti na času, kasnije ih objavljuju na društvenim mrežama uz ismevanje nastavnika i podrugljive komentare.

„Dešavalo se i da učenici otvore lažni profil nastavnika na društvenim mrežama i na njemu objavljuju neprimerene sadržaje“, ilustrovala je Lainović položaj nastavnika.

Jedan od poslednjih takvih primera zabeležen je krajem januara 2022. godine u srednjoj školi u Batočini kod Kragujevca.

Mediji su preneli snimak sa mreže TikTok na kojem se vidi kako učenik besno baca klupu, a potom, uz psovke, vređa nastavnicu koja ga je prozvala da odgovara.

Iz pres službe Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da je grupa inicirala izmene Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovama u odgovoru na nasilje, zanemarivanje i zlostavljanje, usvojene u avgustu 2020. godine.

Ove izmene sadrže unapređenje prevencije nasilja i postupanja u situacijama kada su zaposleni izloženi nasilju, kao i šta tačno treba činiti u slučajevima vršnjačkog nasilja.

Devet hiljada zaposlenih u obrazovanju je prošlo obuku za primenu Pravilnika.

Obuku je na platformi Čuvam te prošlo 10.000 prosvetnih radnika, više od tri hiljade roditelja i dve hiljade učenika, navedeno je iz Ministarstva u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Predstavnici Foruma gimnazija, srednjih stručnih škola i Unije sindikata prosvetnih radnika slažu se da je uzrok problema u društvu i nepoštovanju institucija obrazovanja.

„To što se dešava u školama je samo odraz onoga što nam se dešava u društvu“, kaže Markov.

„Nož pod grlo profesorke“ – primeri iz regiona

Slično je i u zemljama u okruženju.

Sindikat prosvetnih radnika Crne Gore zatražio je promenu zakona kako bi se nastavnici zaštitili od nasilja, prenela je Radio-televizija Crne Gore.

Profesorka engleskog i nemačkog jezika Dajana Vidaković, zajedno sa kolegama iz grupe „Nastavnici organizirano“ više od dve godine prikupljala je svedočanstva kolegaslučajevima zlostavljanja s kojima su bili suočeni u školama u Hrvatskoj.

„Još sanjam taj papirić na kojem je koleginica rukom napisala: ‘Učenik mi je stavio nož pod grlo.’ Došao je u školu drogiran. Srednjoškolac. U jednom je trenutku skočio i toj nastavnici gurnuo nož za vrat.

„Ona je posle prepričavala da ne zna kako je uspela da ostane pribrana. Najgore je što su posle optuživali nju – čime je to ona njega izazvala“, rekla je Vidaković splitskoj Slobodnoj Dalmaciji.

Pogledajte video i o petnaestogodišnjoj Kristini koja kaže da joj je životni cilj da završi školu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]