Srbija i energetika: „Ubili smo dve muve jednim udarcem“ – da li se isplati praviti struju pomoću Sunca

Nešto kraće od godinu dana, krov kuće Momira Škrbića na planini Tari krase čak dve vrste solarnih panela.

Fotonaponske koristi za proizvodnju struje, a kolektorskim zagreva vodu u bojleru, prostorije i bazen pokraj objekta.

Glavni motiv pri ugradnji mu nije bila zarada ili ušteda novca, već se okrenuo solarnoj energiji radi „sigurnosti“ zbog prethodnih gorkih iskustava sa nestabilnošću mreže u ovom delu Srbije, priča ovaj ugostitelj za BBC na srpskom.

Ali, primetio je i da su mu pre ove investicije izdaci za struju u kući u kojoj turistima izdaje apartmane bili „više od 20.000 dinara na mesečnom nivou“, dok sada na računu koji stiže iz Elektroprivrede Srbije (EPS) uglavnom piše „oko 7.000 dinara“.

„Presrećan sam zbog toga što je sistem sada bezbedan, preko dana i peremo veš, peglamo i koristimo tu struju koju dobijamo od sunca, na nju se i grejemo, dogrevamo bazen i bojler.

„Mogu da kažem da smo ubili dve muve jednim udarcem – mnogo mogućnosti ti daje solarna energija“, opisuje Škrbić.

• Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
• Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
• Da li su solarni paneli ekološka katastrofa u nastajanju
• Priča o uglju, lignitu i zagađenju u Srbiji – sve što treba da znate

Međutim, ne mogu svi koji dobijaju struju iz obnovljivih izvora, odnosno imaju status kupaca-proizvođača, sa sigurnošću da računaju da će im se investicija isplatiti, upozorava stručnjak za energetiku Miloš Zdravković u razgovoru za BBC na srpskom.

Oni koji imaju „ceo zatvoren sistem“ sa kolektorima i fotonaponskim panelima, akumulatorima i toplotnim pumpama bliži su tom cilju, dok drugi, koji isključivo proizvode struju, nemaju veliku perspektivu u Srbiji kada je u pitanju isplativost, dodaje on.

„Solarna energija je u Srbiji isplativa samo ukoliko imate podsticaje države, u suprotnom – instalacije su skupe, a cena struje je jeftina, odnosno socijalna je kategorija.

„Drugi veliki problem je priključenje na mrežu, u praksi se teško dobija status kupca-proizvođača, a i srpski distributivni sistem nije predviđen za toliki broj kupaca-proizvođača“, pojašnjava on.

To je, tvrdi ovaj stručnjak, glavni razlog za to što je u Srbiji proizvodnja struje iz solara „zaista minorna“.

Srbija 71 odsto energije dobija sagorevanjem uglja, preostalih 29 odsto odlazi na sve ostale izvore, dodaje.

„U ovih 29 odsto spadaju velike hidroelektrane, poput Đerdapa i Bajine Bašte, reverzibilne elektrane, veliki vetroparkovi, a količine iz solara su zaista jako male“, ističe Zdravković.

Kako do isplativosti?

Kada je Nenad Maričić iz Rume u novembru 2021. godine postavio solarne panele na kuću, postao je tek šesti registrovani kupac-proizvođač energije iz obnovljivih izbora u Srbiji.

Nekoliko meseci ranije, tokom leta iste godine, nabavio je opremu – ukupno 16 panela snage po 460 vati, te njegova elektrana sada ima ukupnu snagu od 7,36 kilovata.

To je bilo „malo predimenzionisano“ u odnosu na potrebe njegovog domaćinstva, jer su imali nameru da se „delimično greju na struju tokom zime“, priča on za BBC na srpskom.

Oprema je tada bila za 20 odsto jeftinija nego danas, pa se za 800 evra mogao dobili kilovat instalisane snage elektrane, dok bi sada za isti kapacitet izdvajao 200 evra više, dodaje ovaj Rumljanin.

„Nismo tada znali ni kako će izgledati ugovor sa EPS-om, ni obračun, pa smo ušli u to pomalo pionirski“, seća se Maričić.

Gotovo dve godine kasnije, „ne može reći da nije zadovoljan isplativošću“, iako je moglo da bude i bolje, dodaje.

„Investicija će nam se, prema trenutnim okolnostima, isplatiti za 10 ili 11 godina.

„To može da zvuči previše, ali na osnovu prvog obračuna, koji smo dobili pre 14 ili 15 meseci, period otplate je trebalo da bude 20 godina, a za samo godinu dana spao je duplo usled prethodnih, popriličnih poskupljenja struje“, objašnjava.

Njegovo domaćinstvo ne prodaje energiju EPS-u, već viškove privremeno skladišti u sistem, iz kojeg po potrebi povlači energiju ukoliko mu zatreba.

Ako na kraju obračunskog perioda ostane višak, EPS mu ne isplaćuje naknadu, već „anulira“ stanje, ističe kupac-proizvođač iz Rume.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Energetičar Miloš Zdravković smatra da ovaj model proizvodnje može da donese korist ulagačima samo ukoliko dobiju potporu države u vidu subvencija.

Ali, kada do toga dođe, otvara se pitanje „da li je to isplativo za državu i društvo“, ističe on.

„Zanemaruje se balans odgovornosti – da bi neko dobio povlašćenu cenu, vi, ja i svi drugi građani ćemo plaćanjem poreza finansirati to balansiranje, koje nije na fer način postavljeno.

„Primer toga je i situacija sa gasom – država ga nabavlja po jednoj ceni, prodaje stanovništvu po nižoj, a onda istu tu cenu plati i neko ko greje vilu od 5.000 kvadratnih metara i bazen, kao i penzioner sa penzijom od 300 evra“, dodaje on.

Dok se Nenad Maričić iz Rume nada da će decenija biti potrebna da povrati uloženo u panele, Momir Škrbić očekuje da će za to biti potrebno i kraće.

Solarni kolektori za zagrevanje vode i potrebna oprema uz njih koštali su ga „jako mnogo“, ali računa „da će ih isplatiti za pet godina, ukoliko ne propadnu i ne bude morao da ih menja“, kaže ovaj ugostitelj.

Za fotonaponske panele, iz kojih dobija struju, smatra da će „jako brzo“ vratiti uloženi novac.

„Oni nisu ni tako skupi, mnogo su jeftiniji od kolektora i jako je mala šansa da ti propadnu, jer imaju razne zaštite.

„Oni uvek prave struju, više ili manje, u zavisnosti od toga koliko ima sunca, sve potrebe zadovoljavam preko njih, dešava se nekada da povlačim manji deo iz sistema, ali se to kasnije ispegla kada imam viška“, opisuje 65-godišnji Škrbić.

Nenad Maričić vidi još jednu korist u budućnosti.

„Najveća prednost kupaca-proizvođača će biti to što neće osetiti sva naredna poskupljenja struje – koliko god da poskupi, mene će isto koštati“, smatra Rumljanin.

Potrošnja donosi zaradu

Računica nije ista za sve.

Oni koji troše veće količine struje, odnosno ulaze u crvenu zonu EPS-a, mogu da računaju na bržu otplatu uloženog, dok će to sporije ići sa onima u plavoj i zelenoj zoni.

„Naše domaćinstvo je malo iznad proseka što se tiče potrošnje, što doprinosi isplativosti.

„Oni koji su u crvenoj zoni, njima će se sistem isplatiti za pet godina i treba više da ulažu u solarnu energiju, onima u plavoj isplatiće se za nekih osam do deset godina, a ljudima u zelenoj zoni možda neće nikad“, priča Nenad Maričić iz Rume, član Energetske zadruge.

Ova zadruga je nedavno u staroplaninskim selima Dojkinci i Temska postavila dve solarne elektrane snage po pet kilovata, koje su nastale skupljanjem sredstava u zajednici.

Davor Končalović, član Zadruge, ističe za BBC na srpskom da se ovaj model razlikuje od kupaca-proizvođača.

„Kupac-proizvođač kao fizičko lice postavlja panele na kuću i podmiruje potrebe njegovog domaćinstva, što je u Srbiji na granici isplativosti, ali u pustom ekonomskom smislu to nisu bačene pare.

„Zadružni model je drugačiji i više liči na komercijalne solarne elektrane, gde se struja prodaje elektromreži – ideja je da se proizvodi energija da bi se prodavala EPS-u“, priča on.

Međutim, kako je cena struje u Srbiji „prilično niska“, zasad „nema priče o nekom ulaganju i bogaćenju“, a zamišljeno je da profit „ne ide zadruzi, već lokalnoj zajednici na Staroj planini“, dodaje.

‘Koliko sam ja tu dobar’

Priča o isplativosti korišćenja solarne energije trebalo bi se prebaci sa razgovora o ekonomskom profitu na ono što je njena suština – dobijanje čistije energije, smatra Končalović.

„Pristup naših ljudi je ‘koliko sam ja tu dobar’, a treba da bude ‘koliko smo mi kao društvo dobri u tome'“, smatra.

Ovo „nije potpuno čist izvor energije, jer tako nešto trenutno ne postoji ni na vidiku“, ali je „daleko prihvatljivija“ alternativa sagorevanju uglja, dodaje član zadruge „Elektropionir“ sa Stare planine.

„Jedan panel za 20 ili 30 godina rada proizvede megavat sate energije – to se dobija praktično iz jednog parčeta stakla, koji smo izvadili iz zemlje i koristimo ga decenijama.

„Alternativa u Srbiji je komad uglja koji izvadimo iz zemlje i trenutno ga sagorimo, pa sve ode u životnu sredinu“, priča on.

Prednost Srbije u ovom pogledu je činjenica da se paneli u zemlji ne proizvode, ukazuje stručnjak Miloš Zdravković.

„Prozvodnja i odlaganje solarnih panela je veoma prljava tehnologija koja šteti životnoj sredini, ali mi kao država trenutno nismo sposobni da ih proizvedemo, već ih samo koristimo.

„Kad tako posmatramo, onda je to najčistiji vid energije, jer vetrogeneratori ugrožavaju insekte i ptice, hidroelektrane biodiverzitet prirode, a paneli nemaju tu vrstu posledica na životnu sredinu“, poručuje Zdravković.

Rizici koje nose obnovljivi izvori

Srbija, kao zemlja koja stremi članstvu u Evropskoj uniji, ima obavezu da viziju razvoja energetike uskladi sa članicama bloka, što znači da teži da do 2050. dekarbonizuje energetski sektor obustavom upotrebe uglja, rekla je ministarka Dubravka Đedović, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

„To je, međutim, lako reći, ali teško uraditi, jer kao i u EU, i u našem regionu postepeno ukidanje uglja mora biti praćeno mehanizmima pravedne tranzicije da bismo zaštitili rudare i rudarski sektor“, ocenila je Đedović.

Elektrane na sunce i vetar se na energetsku mrežu u Srbiji „uključuju spaljivanjem fosilnih goriva, pre svega gasa i uglja“, napominje Zvezdan Kalmar, koordinator Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), za BBC na srpskom

Time energija dobijena iz obnovljivih izvora u praksi gubi epitet zelene, odnosno čiste, dodaje on.

Kako bi se izbeglo dodatno spaljivanje fosilnih goriva u te svrhe, Srbija bi trebalo da izgradi nekolicinu reverzibilnih hidrocentrala na prirodnim vodotokovima, ali i zatvorenih, za koje bi bilo potrebno sagraditi veštačka jezera, smatra Kalmar.

„One su regulatorni instrument, koji koristi energiju vetra i sunca kada je ima više i pumpanjem vode skladišti tu energiju do trenutka kada se na tržištu može dobiti najviša cena“, ističe.

Takvi projekti su „glavni preduslov da vetroenergane i solarne elektrane budu smislene i održive“, opisuje ekolog i energetičar iz CEKOR-a.

• Nova hapšenja u Elektroprivredi Srbije, šta menja novi Statut preduzeća
• Šta znači transformacija javnih preduzeća u Srbiji i da li je to put za njihovu prodaju
• Od prvog kilovat-sata do struje za pola Srbije: Kako radi najveća termoelektrana na Balkanu

Stabilizovanje mreže i uvođenje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji na ugalj može imati još negativnih efekata na životnu sredinu, upozorava Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku i istraživač Univerziteta Oksford.

„Smanjenje efikasnosti elektrana na ugalj zbog povećane potrebe za balansiranjem zapravo može da dovede do porasta emisija“, ukazuje Aleksandar Kovačević,

„Ta iskustva postoje u nekim Evropskim zemljama“, dodaje.

Veći projekti vetroelektrana i solarnih elektrana zahtevaju izradu studije uticaja na životnu sredinu pre izdavanja dozvola za gradnju ovih objekata, o čemu je BBC na srpskom već pisao.

Kalmar ocenjuje da je još jedan od problema izgradnja elektrana za obnovljivu energiju na obradivom zemljištu, što je čest slučaj u Vojvodini.

„Mnogi ekolozi dovode u pitanje isplativost i održivost ovakvih projekata, jer obnavljanje humusa na obradivom zemljištu može da traje i 1.000 godina, što je jako dug proces“, kaže ovaj stručnjak.

Kako se postaje kupac-proizvođač?

Da bi se prijavio za dobijanje ovog statusa, kupac-proizvođač prvo mora da izgradi elektranu i prilagodi merno mesto ovoj nameni.

Potom je potrebno podneti Zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa Elektro-distribucijom Srbije (EPS).

Za sklapanje ugovora treba priložiti:

• fotokopiju lične karte ili očitanu ličnu kartu podnosioca zahteva;
• rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu;
• fotokopiju računa za utrošenu električnu energiju za stambeni objekat za koji se konkuriše za poslednji mesec, radi dokaza o postojanju priključka na distributivni sistem;
• predmer i predračun/profaktura za opremu sa ugradnjom izdata od privrednog subjekta sa liste direktnih korisnika koju je objavio grad ili opština;
• fotokopija lične karte ili očitana lična karta za sva fizička lica koja žive u porodičnoj kući ili stanu za koji se podnosi prijava.

Odmah nakon zaključenja ugovora snabdevač obaveštava operatora sistema, koji će u roku od pet dana priključiti objekat krajnjeg kupca kao kupca-proizvođača na elektroenergetski sistem.

Najkasnije u roku od pet dana od priključenja objekta kupca-proizvođača na elektroenergetski sistem, operator upisuje krajnjeg kupca u Registar kupaca-proizvođača, čime se konačno stiče status kupca-proizvođača.

Izvor: Elektroprivreda Srbije (EPS)

Obnovljivi izvori u Hrvatskoj: ‘Dobar smer’ i problem sa manjim proizvođačima

Tržište obnovljivih izvora energije se u Hrvatskoj „razvija u dobrom smeru“, mada stručnjaci smatraju da se to odvija sporije nego što bi trebalo, kaže Igor Grozdanić, hrvatski inženjer elektrotehnike.

„Više od 33 odsto energije dobijamo iz hidroelektrana, a u prethodne dve godine smo došli do toga da preko 18 odsto dobijamo iz energije vetra – tu smo dosta dobri“, opisuje on za BBC na srpskom.

Hrvatska je početkom aprila 2022. godine, nešto pre Srbije, takođe uvela podsticaje za nove proizvođače energije iz obnovljivih izvora, koji se odnose i na one koji eksploatišu energiju sunca.

Grozdanić smatra da tržište za velike elektrane obnovljivih izvora u Hrvatskoj funkcioniše dobro, ali i da ova zemlja „ima problem sa manjim solarnim i vetroelektranama, kojim je počela da se bavi u prethodnih godinu dana“.

„Više bi država trebalo da se bavi manjim projektima i proizvođačima, što smatram da bi bilo korisno i za Srbiju“, dodaje ovaj stručnjak.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]