Srbija i istorija: Srednjevekovna tvrđava Fetislam u Kladovu – u 100 i 500 reči

Posle uskog tesnaca Đerdapa, najveće klisure u Evropi, Dunav se opušta i savija u oblik konjske glave.

Baš u tom meandru, na desnoj obali druge najduže evropske reke nalazi se opština Kladovo, u kojoj je smeštena srednjevekovna tvrđava Fetislam.

Sagradili su je Turci Osmanlije pre 500 godina i nazvali je Fetislam (Feht-ul-islam) ili „bedem“ ili „kapija islama“.

Posle decenija zapuštenosti, ova tvrđava je renovirana u prethodne tri godine, zahvaljujući sredstvima Evropske unije, Nemačke i Vlade Srbije i svečano otvorena na Dan grada Kladova 26. aprila.

„Izuzetno je značajno što je tvrđava Fetislam obnovljena, jer će upotpuniti turizam u Kladovu, još jedan dan će posetioci moći da imaju ispunjen“, kaže Nenad Čerganović iz Turističke organizacije Kladova za BBC na srpskom.

• Kladovski kavijar – od hrane za siromašne do luksuznih trpeza
• Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka
• Šta je UNESKO i šta je od srpskog nasleđa na listi svetske kulturne baštine
• Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija

U 100 reči

U Mali grad tvrđave se ulazi preko mostića i kroz kapiju, a okolo su visoke zidine i kule.

Zbog izgradnje Đerdapske brane, deo Fetislama tik uz obalu Dunava je pod vodom.

Unutar bedema su izgrađani mračni skriveni prolazi – lagumi.

Tu su možda boravili vojnici, ali prava namena ovih podzemnih skloništa i dalje je pod velom misterije.

„Druga zanimljivost jeste način na koji su zidine zaštićene – prekrivene su debelim slojem zemlje i nekultivisanim rastinjem.

„Pretpostavlja se da je ovakav graditeljski pristup bio rešenje za odbranu i zaštitu od požara i kao toplotna izolacija“, piše na sajtu projekta EU za turizam.

U 500 reči

Do Kladova se može doći od Beograda Đerdapskom magistralom, kao i iz pravca Niša, preko Zaječara i Negotina.

Tvrđavu je i dalje moguće obići isključivo samostalno, nema vodiča, niti se naplaćuje ulaz.

„Nalazi se na 500 metara od samog centra grada, Dunavski kej vodi do same tvrđave.

„Punih 30 godina, sve do pre tri godine, nije se ništa radilo na samoj tvrđavi, bila je dosta zapuštena“, kaže Čerganović.

Kladovčani su taj prostor koristili kao izletište, a na unutrašnjoj letnjoj pozornici su često bili koncerti.

„Zanimljivo je da su se prekoputa skupljali Rumuni za vreme predsednika (Nikolae) Čaušeskog, kad nije bio bogat kulturni život u njihovoj zemlji i tako pratili koncerte preko Dunava.

„Blizu je, Dunav je tu širok neki kilometar, ali je voda nosila taj zvuk i verujem da se u sredu uveče na otvaranju čula filharmonija kod njih“, kaže Čerganović.

• Miša Anastasijević – podunavski Rotšild, dobrotvor i pomalo političar
• Sremska arheološka riznica: Pronađeni vinčanski grobovi, 8.000 godina stare košnice i keltski nakit
• Miroslavljevo jevanđelje ili kako se vekovima prepliću politika i kultura

Izgradnja je započela 1524, u vreme sultana Sulejmana Veličanstvenog, koji je naredio da se napravi strateško utvrđenje na Dunavu da bude uporište za dalja osvajanja na sever, navodi se na sajtu EU.

Prvobitno je bio izgrađen samo Mali grad, da bi u 18. veku tek digli zidine koje čine Veliki grad.

„U to vreme Osmansko carstvo vodi više defanzivni rat i žele da sačuvaju to što su osvojili i zbog toga su tek tad sagradili bedem oko Malog utvrđenja“, kaže Čerganović.

Tvrđavu su osvajali u više navrata i Austrougari, a kratko je bila i pod komandom srpskih ustanika u toku Prvog srpskog ustanka.

Konačno, 1867. Kladovska tvrđava, kao i ostalih pet u kojima se još nalazila turska vojska (Kalemegdan, Smederevo, Užice, Soko i Šabac), predate su srpskom knezu Mihailu Obrenoviću, čime je zvanično poslednji turski vojnik napustio teritoriju srpske Kneževine.

Datum predaje ključeva (26. aprila) se obeležava kao Dan opštine Kladovo i tada je svečano otvorena obnovljena tvrđava uz visoke zvanice i nastup Simfonijskog orkestra.

Obnovljene su ulazne kapije, lagumi koji će delom biti preuređeni kao izložbeni prostor i kafić za posetioce, kao zidine i letnja pozornica.

Tvrđava Fetislam nikada od 1867, kada je prešla u srpske ruke, nije ovako lepo izgledala, kao ni Kladovo, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zahvalivši se evropskim partnerima „na ogromnom novcu“ koji su uložili u rekonstrukciju.

Nemačka i EU uložile su ukupno 24,3 milona evra u projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ kojim se razvija turizam na lokalnom nivou kako bi se otvarala nova radna mesta, a da podstakli mlade da ostaju u rodnom kraju.

„Stalo nam je do Evrope, stalo nam je do Srbije i njenih građana, stalo nam je Kladova, bolji smo zajedno“, rekao je šef Misije EU u Srbiji Emanuele Žiofre u sredu uveče.

Dodao je da ulažu i na drugim mestima Negotinu, Rajačkim pimnicama, Feliks Romulijani i Oplencu.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad poručila je da je tvrđava Fetislam deo bogatog i raznovrsnog kulturnog nasleđa.

„Međutim, Fetislam nije samo deo kulturne baštine Srbije, već i deo evropske kulture, smešta nas tu uz obalu Dunava, ona povezuje Srbiju sa susedima i sa Evropom“, rekla je Konrad.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]