Srbija i politika: Opozicija ponovo na ulicama Beograda, traže izbore i bolji tretman na RTS-u

Više od četiri meseca posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda, deo opozicije u Srbiji nastavio je proteste, ali je sada glavni zahtev raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kao i ravnomernija zastupljenost na Javnom medijskom servisu Radio-televiziji Srbije.

Parlamentarna opozicija od maja traži promene u vrhu vlasti, ali i medijima koji imaju doseg u celoj Srbiji.

Vlast, međutim, odbija sve zahteve.

Iako je deo opozicije poručivao da ne pristaje na izbore dok se ne ispune ti zahtevi, u međuvremenu su odlučili da traže i raspisivanje izbora, kako za Skupštinu Srbije, tako i u Beogradu, uvereni da će odneti pobedu u srpskoj prestonici.

„Da su ispunjeni zahtevi, mi ne bismo ni tražili izbore, već bismo nastavili da se borimo u skupštini“, izjavio je ranije Zoran Lutovac, predsednik opozicione Demokratske stranke, koja učestvuje u organizaciji protesta „Srbija protiv nasilja“, za RTS.

Vlast, predvođena Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije, odgovara da prihvata taj zahtev i da je spremna za odmeravanje na biračkim mestima, ali ne odmah.

Vučić je u više navrata rekao da najpre želi da se usredsredi na rešavanje nagomilanih problema u vezi sa pitanjem Kosova, a da bi izbori mogli da budu organizovani početkom sledeće godine.

• Opozicija traži vanredne izbore u Srbiji, vlast odgovara: „Prihvatamo“
• „Uvek je bila na ulici zbog nepravde“: Fenomen Ferari zastave na protestima u Beogradu
• „Srbija nije samo Beograd“: Protesti i u drugim gradovima, šta kažu demonstranti

Za razliku od početka maja, odnosno od prvih protesta koji su bili najmasovniji otkako Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) vladaju Srbijom, broj demonstranata u Beogradu je poslednjih nedelja primetno manji.

Protesti se organizuju i u drugim gradovima u Srbiji.

Protest ispred Javnog servisa Radio-televizije Srbije

U nekoliko navrata do sada, deo opozicije i nezadovoljni građani okupljali su se ispred Radio-televizije Srbije, smatrajući je jednim od medija odgovornih za stanje u društvu.

Upravo je smenjivanje rukovodstva Javnog servisa jedan od zahteva dela opozicije iznetih tokom protesta „Srbija protiv nasilja“.

I tokom 20. okupljanja u subotu, 15. septembra, demonstranti su mirno prošetali centralnim ulicama Beograda do zgrade RTS-a.

Zgrada RTS-a je na samo nekoliko stotina metara od Skupštine Srbije odakle se do sada kretalo u protestnu šetnju, ali su do Javnog servisa došli okolnim ulicama.

Organizatori protesta pročitali su zahtev i traže od RTS-a da „nas potpuno informiše, da se čuju različita mišljenja i da prestane da bude propagandno glasilo Aleksandra Vučića“.

Oni posebno rukovodstvo RTS-a da ne izveštava o raznim aferama, slučajevima korupcije, kao i o, kako kažu, pravom stanju u ekonomiji.

Traže prostor za opozicione stranke u informativnim emisijama u skladu sa proporcionalnom zastupljenošću u skupštini.

Pogledajte snimak:

Dolazak ispred RTS-a pic.twitter.com/QOdPzjSGnD

— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom) September 16, 2023

Predstavnici opozicije koja organizuje proteste najavili su da će ubuduće svu pažnju i pritisak usmeriti upravo na medije, pre svih na RTS.

Nekoliko dana uoči protesta, predstavnici dela opozicije odneli su zahteve u RTS, a glavni je da im Javni servis posveti više vremena u emisijama.

„Opozicija ima pravo da komentariše program Javnog servisa pošto ovde okupljeni predstavljaju najmanje 20 odsto građana Srbije, a ukupno opozicija više od 30 odsto.

„To znači da najmanje toliko vremena proporcionalno u programu mora da bude obezbeđeno i to je jedan od ključnih zahteva“, rekla je Marinika Tepić, jedna od najistaknutijih opozicionih političarki ispred RTS-a.

Iako RTS organizuje političke debate sa učešćem predstavnika opozicije, opozicioni političari smatraju da su nedovoljno zastupljeni u udarnim informativnim emisijama i da Javni servis favorizuje vlast i Vučića.

RTS se delom finansira iz državnog budžeta koji pune građani, odnosno poreski obveznici.

Jedan od govornika na 20. protestu Srbija protiv nasilja bio je i fotograf Dragoljub Zamurović.

Ko je Zamurović i šta je sve zabeležio fotoaparatom tokom duge karijere pročitajte u njegovom intervjuu za BBC na srpskom.

Zašto se protest zove ‘Srbija protiv nasilja’?

Početkom maja ove godine, Srbiju su potresla dva nezapamćena masovna ubistva, što je izazvalo masovne proteste ljudi, predvođenih delom opozicije, koji su optužili vlast da je doprinela stvaranju ambijenta koji je pospešio nasilje.

U šoku i neverici posle tragičnih događaja u kojima je ubijeno ukupno 19 ljudi, uglavnom dece i mladih, ljudi su izašli na ulice sa porukom: „Srbija protiv nasilja“.

Demonstranti traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.

Međutim, ni posle uporno ponavljanih zahteva, vlast nije pristala da ih ispuni, a u Skupštini Srbije izglasano je poverenje ministru policije Bratislavu Gašiću.

• Tragedija u Beogradu: Roditelji ubijenih u školi „Vladislav Ribnikar“ podneli tužbu protiv dečaka napadača i njegove porodice
• Može li još jedno vladino telo da spreči vršnjačko nasilje u Srbiji
• Šta je potrebno da se zajednica oporavi posle masovne pucnjave – američko iskustvo
• Dubona i Malo Orašje: Ćutanje i utisak meštana da se „cela situacija stavlja u zapećak“

Koji su zahtevi opozicije?

Opozicija traži smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Traži se i smena rukovodstva RTS-a, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.

Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.

Televizija Pink je, uprkos najavama, nastavila emitovanje rijaliti programa.

Na Televiziji Hepi ovakvog sadržaja više nema.

Dva puta do sada, protest je organizovan ispred zgrade TV Pink, koja je na šest, sedam kilometara od centra grada.

Vučić je u više navrata rekao da u zahtevima sa protesta ne postoji nijedan koji se tiče dece.

„Nijedan zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev“, kaže Vučić.

On i drugi predstavnici vlasti i SNS pozivaju na „jedinstvo“, navodeći da je ono „potrebnije nego bilo kada“, ali nazivaju opoziciju i njene pristalice „lešinarima“ jer na ulicama nisu zbog tragedija i suzbijanja nasilja, već da bi došli na vlast.

Vučić je poručio da se „na vlast dolazi isključivo na izborima, a ne preko ulice i nasiljem“.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]