Za ljubitelje prirode, Ivan Medenica ima jedan od najlepših poslova na svetu – profesionalno je čuva.

Kad naiđe sezona gnežđenja ptica, radne dane provodi u planinama, kao i na obalama reka i jezera po celoj Srbiji, gde pronalazi, popisuje i proučava biljne i životinjske vrste.

Zvanični naziv njegovog radnog mesta je podugačak – zaposlen je kao viši naučni saradnik Odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održivi razvoj Zavoda za zaštitu prirode Srbije (ZZPS).

„Lista konflikata prirode i čoveka je preduga.

„Mi u Zavodu smo tu da objasnimo vezu čoveka i prirode, obezbedimo opstanak vrstama koje smo zaštitili i promovišemo održivi razvoj“, kaže Medenica za BBC na srpskom.

Broj biljaka i životinja u svetu konstantno opada, pokazuje Izveštaj o stanju planete za 2022. godinu Svetske fondacije za prirodu (World Wide Fund for Nature – WWF).

Biljne i životinjske populacije su u proseku 69 odsto manje nego što su bile 1970. godine, a najviše su pogođeni slatkovodni ekosistemi, gde je u poslednjih pola veka zabeležen pad od 83 odsto, navodi se u izveštaju.

„Ovi trendovi su vidljivi i u našem regionu, a zahtevaju sveobuhvatne mere zaštite prirode i bolju primenu postojećih zakona i propisa“, kažu iz WWF Adria, balkanskog ogranka Svetske fondacije za prirodu, za BBC na srpskom.

Svetski dan zaštite prirode obeležava se 28. jula.

Radni dan čuvara prirode

Posao Ivana Medenice podrazumeva česte odlaske na teren.

Sa štapovima za planinarenje i šeširom na glavi, neretko istražuje najslikovitije predele Srbije.

„Raznovrsnost života, njihova isprepletanost i uspešnost u opstajanju prestavljaju za mene najveću fascinaciju ove planete.

„Ne postoji prostor u kome se osećam više svojim, niti posla koji bolje opisuje moje životne afinitete“, kaže.

Ovaj stručnjak ima i užu specijalnost, a to je ornitologija, odnosno proučavanje ptica.

Početkom juna, sa kolegama je posetio Svrljiške planine u blizini Bele Palanke na jugu zemlje, gde su uspeli da uhvate par galica, žutokljunih vrana koje žive u dubokim i prostranim jamama nekoliko srpskih planina.

„To su prve žutokljune galice do sada prstenovane u Srbiji“, kaže Medenica.

Pojašnjava da prstenovanje omogućava stručnjacima da prate migracije divljih ptica u cilju naučnih istraživanja.

Naglašava da se prstenovanje izvodi „uz poštovanje zakonskih propisa za zaštitu divljih životinja i etičkih standarda, kako bi se minimizirao stres divlje životinje“.

Na Svrljiškim planinama naišli su i na jednu biljku koja se retko viđa – cvet pod nazivom niški različak.

„To je endemitna vrsta, što znači da raste samo na određenom geografskom području.

„Niški različak se može naći na krečnjačkim planinama koje gravitiraju u slivu Nišave, ima ga u okolini Niša, Bele Palanke i oko Knjaževca“, priča Medenica.

Posmatranje prirode ponekad donosi i nova otkrića.

Srbija je prošle godine zvanično postala bogatija za jednu ptičiju vrstu, zahvaljujući udruženom radu Medenice iz Zavoda i ornitologa Centra za istraživanje biodiverziteta i Instituta za multidisciplinarna istraživanja.

U pitanju je dugorepi svračak (Lanius nubicus), čije su prisustvo uspeli da potvrde na jugu Srbije, o čemu su objavili rad u naučnom časopisu Acta Zoologica Bulgarica.

„Iako je dugo prisutan u istočnobalkanskim državama, poslednjih tridesetak godina se očekivao u Srbiji, ali ga niko nije našao, do prošle godine“, kaže Medenica.

Iako je pojavljivanje ove ptice u Srbiji „lepa činjenica“, stručnjak kaže da „ne znači nužno i lepe vesti“.

„Vrsta je geografski vezana za područja polupustinja i prostora koji prelaze u polupustinje, pa u tom smislu vrsta predstavlja vesnika toplih klimatskih promena“, pojašnjava.

Pogledajte video: Zašto je važna Beogradska Amazonije

Zašto je važna Beogradska Amazonija

Šta rade konzervatori prirode?

Velika, zastakljena zgrada na Novom Beogradu sedište je Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

To je mesto gde se razrađuju mere za očuvanje prirodnih blaga širom zemlje kroz uvođenje režima zaštite, što omogućava da se u zaštićenim područjima postave zabrane i ograničenja.

„To je glavni mehanizam zaštite prirode na nivou prostora“, kaže Medenica, po obrazovanju biolog.

Među njegovim kolegama u Zavodu su brojni ekolozi, geolozi, geografi, geomorfolozi, hidrolozi, šumari, prostorni planeri i arhitekte.

Zaštita prirode podrazumeva i pravne instrumente, o čemu brigu vode pravnici Zavoda.

Medenica podseća da Zakon o zaštiti prirode štiti kako jedinke, tako i populacije određenih vrsta.

Kaže da u Srbiji postoje 2.633 vrste biljaka, životinja i gljiva, koje su zaštićene Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka.

„Od tog broja, 1.783 vrste su strogo zaštićene, a to znači da je zabranjeno njihovo korišćenje, uništavanje, hvatanje, držanje i ubijanje“, pojašnjava stručnjak.

Među njima su 1.042 vrste životinja, a kako dodaje, najviše je beskičmenjaka.

Šta su najveće pretnje po očuvanje prirode u Srbiji?

Jedna od najvećih pretnji su klimatske promene – povećanje prosečnih temperatura, promene u padavinama i ekstremne vremenske prilike.

„Ne postoji deo Srbije koji u tom smislu nije ugrožen“, kaže Medenica.

Najugroženija su, kaže, područja sa malo vode, poput velikih kraških planinskih venaca istočne i jugozapadne Srbije, jer opstanak živog sveta zavisi od ovog resursa.

Iz WWF Adria ističu da krčenje šuma, urbanizacija, poljoprivredna ekspanzija i druge ljudske aktivnosti smanjuju raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta.

„Uništavanje prirodnih ekosistema dovodi do nestanka brojnih endemskih i zaštićenih vrsta, ugrožavajući ravnotežu ekosistema i biodiverzitet“, navode.

Još jedan problem je zagađenje vode, vazduha i zemljišta, a doprinose mu industrijska aktivnost, nekontrolisano odlaganje otpada i poljoprivredni pesticidi.

Medenica dodaje da, kada se u obzir uzme neodrživo korišćenje prirodnih resursa, situacija postaje „mnogo kompleksnija“.

„Jedina mesta u Srbiji koja su sačuvana od negativnih uticaja su režimi zaštite prvog stepena unutar zaštićenih područja, kao i izolovana i teško pristupačna mesta – kanjoni, klisure i litice“, ističe Medenica.

Retke biljke i leptiri – ugrožene vrste u Srbiji

Srbija je veoma bogata biljnim i životinjskim vrstama, kaže Medenica.

„Ipak, neke od njih su veoma retke i ugrožene, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou“, ističe.

Dodaje da među najugroženije biljne vrste u Srbiji spada rtanjska metvica – zeljasta biljka ružičastih cvetova koja raste u Istočnoj Srbiji na Rtnju, planini koju zbog neobičnog oblika popularno nazivaju „srpskom piramidom“.

„Metvica živi samo na jednom lokalitetu i ako se bilo šta desi sa njenim staništem, mogla bi zauvek da nestane iz Srbije“, pojašnjava Medenica.

Još jedna ovakva vrsta je srpska ramonda, koja se može pronaći na nekoliko mesta u Srbiji, Albaniji i Makedoniji.

U svetu insekata, ugroženi su pančićev skakavac sa Tare i leptir staroplaninska bolorija sa Stare planine, koji žive samo na pomenutim planinama.

Stručnjak objašnjava da su zbog brane na Dunavu kod hidroelektrana Đerdap 1 i 2 ugrožene jesetre, kečige i morune, jer im je „gotovo onemogućeno migriranje iz rečne u morsku sredinu“.

Pojedine vrste ptica u Srbiji svedene su na veoma mali broj jedinki, dodaje.

„Treba izdvojiti veliki droplju, velikog tetreba, stepskog sokola i orla krstaša, čije su populacije veoma male – od nekoliko parova krstaša, do četrdesetak ptica stepskog sokola“, kaže.

Iako Medenica mnogo vremena provodi posmatrajući prirodu, život pojedinih životinja u Srbiji za sada ostaje „gotovo enigmatičan“ čak i za stručnjake poput njega.

„Neke od najređih vrsta sisara su ris, šareni tvor i divlji hrčak, zato što još nije moguće pratiti njihovo kretanje, niti uraditi procenu njihove brojnosti“, kaže.

Pogledajte video: Kako je legenda sačuvala „ukletu šumu“ na Pešteru

Kako je legenda sačuvala „ukletu šumu“ na Pešteru

Kako ljudi mogu da doprinesu zaštiti prirode?

Očuvanje prirode nije zadatak samo za stručnjake.

„Svakodnevne i jednostavne odluke mogu pojedince ili zajednice da svrstaju u konzervatore“, kažu iz WWF Adria.

Dodaju da je mnogo načina da ljudi učestvuju u očuvanju prirode, na primer, kroz promene navika u vezi sa bacanjem hrane, vožnjom automobila, korišćenjem plastike i struje,

Iz WWF Adria ističu da čak trećina hrane koja se u svetu proizvede završi kao otpad.

„Time se ne gubi samo hrana, nego i tlo, energija i voda koji su bili potrebni za proizvodnju“, navode.

Kažu da ljudi mogu da smanje i proizvodnju smeća, a naročito plastike, koja „guši mora i okeane“.

„Jedna od važnijih stvari koju možemo da učinimo za planetu jeste da drastično smanjimo emisije ugljen-dioksida (CO2) gašenjem elektronike kad nam ne treba, gašenjem svetala koja nam ne trebaju i pravilnim nameštanjem grejanja i hlađenja.“

Dodaju da je uvek bolje koristiti javni prevoz umesto automobila ili, još bolje, ići pešice ili biciklom.

Učešće u akcijama kao što su čišćenja jezera, reka i obala ili obnova šuma je još jedan od načina, kaže Medenica.

„Očito je da svaki građanin može doprineti zaštiti prirode u sopstvenom mestu i u skladu sa sopstvenim mogućnostima.

„Mali koraci i svakodnevne aktivnosti mogu imati značajan doprinos očuvanju prirode za buduće generacije“, ističe stručnjak.

Pogledajte video: Muzičar Darko Rundek i ljubav prema prirodi