Tekst je ažuriran 21. marta 2024.

Posle skoro sedam godina na čelu vlade, Ana Brnabić je izabrana za predsednicu skupštine Srbije, odnosno ‘preletela’ je s jedne na drugu granu vlasti, što se i ranije dešavalo na srpskom političkom nebu.

Kada ju je za novu funkciju predložilo Predsedništvo vladajuće Srpske napredne stranke, premijerka koja ima duži staž na vlasti nego u stranci, rekla je da će to za nju biti veliki izazov i da mora mnogo da uči.

„Ovo je sada potpuno drugačiji posao i ja počinjem da učim od večeras“, rekla je Brnabić.

Posle trodnevne burne rasprave, Ana Brnabić je u sredu, 20. marta izabrana za predsednicu skupštine, podržana glasovima poslanika Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i drugih u vladajućoj koaliciji koja ima apsolutnu većinu u parlamentu.

Više o sednici skupštine pročitajte ovde.

Ustav Srbije predviđa princip podele vlasti na tri grane – izvršnu (vlada), sudsku i zakonodavnu (skupština) koje bi trebalo jedna drugu kontrolišu.

Međutim, taj princip je narušen predominacijom vladajuće partije, ocenjuje Zoran Krstić, profesor Fakulteta političkih nauka.

„Po Ustavu postoji podela vlasti, ali izvršna vlast praktično kontroliše i sudsku i zakonodavnu vlast u Srbiji“, kaže on.

Poslanicima u skupštini bi, po pravu, ministri trebalo da odgovaraju na pitanja i polažu račune, ali je u praksi je to retko bio slučaj.

„Nema govora o istinskoj kontroli ministara koji dolaze iz partijskih vrhova u odnosu na poslanike, koji pripadaju partijskoj bazi“, kaže Krstić za BBC na srpskom.

Brnabić nije prva zvaničnica koja prelazi iz jedne u drugu granu vlasti.

Posle višegodišnje ministarske karijere, Ivica Dačić je došao na čelo parlamenta 2020. godine.

„To je politika rotacije, tako će verovatno biti i prilikom formiranja Vlade, biće isti ljudi – ministri sa drugim resorima.

„Reč je o sprezi partijskog i državnog vrha i partijskoj eliti koja samo menja pozicije“, ocenjuje Krstić, profesor uporedne politike.

Šta radi predsednik Parlamenta?

Ana Brnabić je izborom za predsednicu skupštine postala prva među jednakih 250 narodnih poslanika i drugi čovek po moći u državi.

Dok je uobičajeno zadužen da vodi sednice parlamenta, predstavlja ovu instituciju i raspisuje predsedničke i lokalne izbore, u vanrednim okolnostima prvi čovek Skupštine preuzima i predsedničku ulogu – kada je predsednik Republike sprečen da je obavlja, ili nije izabran.

Takvih primer je bilo u novijoj istoriji Srbije – Nataša Mićić, koja je bila na čelu skupštine, 29. decembra 2002, postala je vršiteljka dužnosti predsednice Srbije pošto ni tokom dva izbora nije izabran naslednik Milana Milutinovića.

Posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003, kao predsednica je proglasila vanredno stanje i pokrenula akciju Sablja u kojoj je privedeno i uhapšeno više od11.000 osumnjičenih za umešanost ili povezanost sa atentaom.

Za izbor predsednika skupštine potrebna je prosta većina od 250 poslanika, a i u novom sazivu parlamenta većinu ima SNS.

„Predsednik parlamenta je spiker koji predsedava sednicama i kreira diskusiju.

„Moć predsednika parlamenta ne izvire iz Ustava već iz partijske hijerarhije“, napominje Krstić.

Zašto je važna podela vlasti?

Podela vlasti predstavlja koncept raspodele nadležnosti između tri grane vlasti, a poenta je sprečiti da pojedinac ili grupa ljudi donosi zakone, odlučuje o njihovoj primeni i na osnovu njih i sudi.

Zato jedan čovek ne može istovremeno biti i poslanik i ministar i sudija, već samo jedno od toga.

U Srbiji je Narodna skupština nosilac zakonodavne, a vlada – sastavljena od premijera i ministara – izvršne vlasti.

Mreža sudova čini treću granu vlasti i sudska vlast je nezavisna.

Između njih bi trebalo da postoji ravnoteža i međusobna kontrola.

Brnabić i dalje obavlja premijerske polsove, susret sa grčkim premijerom Micotakisom

Nije samo u Srbiji

To što je u Srbiji „vladajuća partija praktično zaposela državne strukture i sve institucije i Vladu, parlament i sud“, nije retko, smatra politikolog.

Narušen princip podele vlasti kao tendencija postoji u mnogim državama u regionu.

„Postoji dominacija partijske elite i izvršne vlasti u Mađarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori.

„Zbog nedostatka demokratske kulture je to mnogo vidljivije ovde, nego u zapadnim sistemima, gde toga isto ima, ali tamo mehanizmi kontrole ipak ograničavaju (francuskog predsednika) Makrona ili (nemačkog kancelara) Šolca“, kaže Krstić.

Evropske države počele su da uvode podelu vlasti posle Francuske revolucije 1789. godine.

Tvorac ove ideje je francuski filozof Šarl Monteskje.

Međutim, u nekim zemljama, od socijalističkih do pojedinih načelno demokratskih, koje su ustavom propisale da će vlast biti podeljena, bilo je perioda u kojima je u stvarnosti nije bilo, jer su sve poluge moći držale političke stranke ili njihove vođe.

U totalitarnim sistemima – nacističkim i fašističkim – podela vlasti nije čak ni bila proklamovana.

Podele vlasti danas nema u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, Severnoj Koreji, kao i u nekim afričkim državama u kojima praktično, i pored ustava, postoje diktatorski režimi.

Ko je Ana Brnabić?

Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu
Za prvi premijerski mandat postavljena je kao nestranačka ličnost, ali je krajem 2019. godine zvanično postala članica vladajuće Srpske napredne stranke
Posle završenih studija u Americi i Velikoj Britaniji, krajem 2001. vraća se u Srbiju, gde je radila za različite američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave
Od 2002. do 2011. radila je u USAID-u, a kao najznačajniju inicijativu u tom periodu, u zvaničnoj biografiji navela je osnivanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine
Od 2011. radila je u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova Kontinental vind Srbija, a od januara 2013. bila je direktorka kompanije
U avgustu 2016. izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, a u junu 2017. predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio ju je za mandatara nove vlade
Na funkciji predsednice Vlade Srbije je od 29. juna 2017
Sa partnerkom Milicom Đurđić ima sina