Digitalno nasilje koje može da se prelije na stvarni život, narušavanje privatnosti i pedofilija su noćne more mnogih roditelja čija deca odrastaju uz nove tehnologije.
A onima koji pamte telefone s brojčanikom nije lako da savetuju najmlađe, kojima je život bez interneta i mobilnih telefona nezamisliv.
„Deci treba postavljati pitanja i tako im pomoći da sama dođu do zaključaka“, kaže psihološkinja Ana Mirković za BBC na srpskom.
- Mogu li deca da budu bezbedna na internetu ako roditelji znaju manje od njih
- Trećinu vremena provodimo na mobilnim aplikacijama
- Svi porno sajtovi ubuduće moraju da provere starost korisnika
Mirković je sa koleginicama Anom Martinoli i Majom Zarić nedavno objavila Priručnik medijske pismenosti za roditelje.
Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje Deca Evrope na internetu, sprovedeno u 19 evropskih zemalja.
Čak 45 odsto dece u Srbiji od 9 do 11 godina koristi društvene mreže svaki dan, u poređenju sa 11 odsto vršnjaka u Nemačkoj.
Više od dve trećine dece i mladih ima profil na nekoj društvenoj mreži.
1. Postavljajte pitanja, umesto da delite savete
Mladi koji rastu uz društvene mreže smatraju se pripadnicima generacije Z ili zumera.
Rođeni su između sredine devedesetih i početka 2010-ih, a u njihovom sećanju ne postoji svet pre interneta.
„Deca koja odrastaju uz društvene mreže poseduju mnogo više informacija nego što prosečan roditelj može da zamisli, ali roditelji znaju više o životu“, kaže Mirković.
Psihološkinja dodaje da su roditelji naviknuti da deci kroz odrastanje daju savete – kako treba preći ulicu, kako se pali ringla, kako se koristi nož.
Međutim, savetovanje nije tako lak posao kada se radi o novim tehnologijama, pa Mirković predlaže da ni ne pokušavate.
„Time se samo stvara veći jaz između roditelja i dece, jer za decu ti saveti najčešće nisu adekvatni“, navodi.
Kaže da je mnogo bolje postavljati pitanja.
„Tako razvijate dvosmernu komunikaciju, pokazujete da vam je stav deteta važan i pozitivno utičete na njihovo samopouzdanje“, ističe Mirković.
A što je najvažnije – pomažete im da sami pronađu odgovor.
„Kada dete samo dođe do zaključka, to je lekcija za ceo život i lakše se prihvata zato što nije nametnuto“, kaže.
- Stigla je nova generacija – zumeri: Ko su oni, zašto su važni i kako utiču na današnji svet
- Da li su milenijalci stvarno narcisi
2. Zaštita privatnosti – naučite ih da ‘čuvaju tajnu’
Neželjeno širenje slika internetom, digitalno zlostavljanje, ali i opasnost da ljudi koji nemaju dobre namere saznaju gde se dete kreće mogu da ugroze bezbednost i mentalno zdravlje najmlađih.
Zato je jedan od izazova koji stoje pred roditeljima da nauče decu šta mogu, a šta ne bi trebalo da dele na internetu.
„Kada učite decu o zaštiti privatnosti, u redu je da preuzmete savetodavnu ulogu“, smatra Mirković.
Deca „najčešće nisu svesna posledica onoga što otkrivaju o sebi“, dodaje.
„Baš kao što učimo decu da ne treba da razgovaraju sa nepoznatima ili sednu sa njima u auto, tako im treba objasniti da ni ne internetu ne treba da dele sve sa svima“, kaže.
Kako bi se osećali kad bi neko iskoristio to što su podelili neki podatak – pitanje je koje će im, dodaje Mirković, pomoći da sami izvedu zaključak.
3. Objavljivanje fotografija – pomozite im da razmišljaju dugoročno
Deca ponekad, naročito u tinejdžerskom periodu, objavljuju fotografije od kojih bi roditelji pocrveneli.
„Mnogo vremena promišljajući, maštajući i kreirajući pozitivnu sliku o sebi na društvenim mrežama, što često uključuje šminkanje, nameštanje frizure, odabir garderobe, poziranje, odabir filtera…“, stoji u Priručniku medijske pismenosti za roditelje.
Mirković kaže da zumeri „ređe postuju fotografije, a češće ih stavljaju na stori, koji je ograničenog trajanja“.
„Tako stiču privid da imaju apsolutnu kontrolu nad sadržajem, ali to nije tačno zato što čim nešto objavimo na internetu, nad time više nemamo kontrolu, jer postoji mogućnost da neko sačuva sadržaj“, priča.
Posebno treba raditi sa decom mlađom od 12 godina, jer ona ne razmišljaju o apstraktnim konceptima, već su koncentrisana na konkretne operacije, objašnjava psihološkinja.
Zbog toga im je teško da predvide dugoročne posledice.
Međutim, roditelji u tome mogu da im pomognu postavljanjem pravih pitanja.
„Pitajte ih šta misle o svojim slikama od pre dve godine, da li će im se post sviđati i kroz neko vreme ili kako da budu sigurni da neko neće poslati fotografiju nekom trećem“, predlaže Mirković.
4. Pokažite im na ličnom primeru
Deca najbolje uče po modelu i zato lični primer ima veoma važnu ulogu u vaspitavanju dece, kaže Mirković.
„Možemo da čitamo i gledamo tutorijale o tome kako da budemo dobri roditelji, ali to nema efekta ukoliko se ne ponašamo u skladu sa tim“, navodi.
Mirković objašnjava da ako roditelji pokažu nepoželjno ponašanje pred detetom – ako opsuju ili nekoga uvrede, treba odmah da se izvine.
Šta je govor mržnje?
Govor mržnje je podsticanje na mržnju ili nasilje protiv nekoga, zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, stoji u Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Kod dece treba razvijati empatiju – sposobnost sagledavanja sveta iz tuđih cipela, dodaje.
Kaže i da deca imaju „nizak stepen samokontrole, pa ako su uzrujani, lako mogu da napišu nešto ružno drugaru na društvenim mrežama“.
„Ali, ako ih pitate kako bi se oni osećali da je neko to to njima napisao, shvatiće kako to izgleda iz tuđe perspektive“, navodi psihološkinja.
U Priručniku medijske pismenosti za roditelje se navodi da medijski sadržaji kojima ih izlažemo treba da budu edukativni i informativni, da prikazuju pozitivan odnos prema različitostima i pokažu da pol, vera, boja kože, očiju, izgled nikada nisu bili i neće biti presudni u proceni ljudi.
Mirković smatra da kod dece takođe treba učiti da prihvatanju različitosti i samokontroli, ali im i dati šansu da sama rešavaju probleme ili da barem predlože kako neki problem treba rešiti.
„Negovanjem ovih veština, smanjujemo mogućnost da budu izloženi nasilju“, kaže.
„Ne budite dosadni“ – pesnik Ljubivoje Ršumović savetuje mlade roditelje
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
