Svemir i nebo u decembru: Meteorska kiša geminida, Jupiter i Saturn se sjedinjuju i potpuno pomračenje Sunca

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U Frankfurtu 1604. je štampana Keplerova „Optika“, gde on razvija teoriju svog teleskopa sa konveksnim okularom i gde se daju tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore… U Frajburgu jedan isusovac, profesor matematike, Kristof Šajner, po Keplerovim uputstvima konstruiše prvi teleskop. Godine 1608. Hans Lipershej, i nezavisno od njega Žak Mecijus, konstruišu svoje teleskope, koji se već te iste godine prodaju po Parizu i Veneciji. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je znameniti oksfordski matematičar i astronom Tomas Heriot (jula 1609). Sa Heriotom i Keplerom Galilej se dopisivao, tako da Galileju po pitanju teleskopa ne može pripasti nikakav prioritet. Galilej je svoj prvi teleskop, koji je uveličavao tri puta, konstruisao krajem avgusta 1609. O značaju konjunkcije Jupiter-Saturn na istorijske tokove i društveno-političkih ciklusa (uništenje gradova, promenu dinastija, verske ratove i tsl) evropljani su saznali od arapskih astrologa. Car češko-nemačko-rimski Rudolf II (sestrić Filipa II, cara Španije), u želji da čita svoju sudbinu sa neba, spojio je dve izbeglice – Tiha Brahea i Keplera – u Pragu 1600. Dok u Rimu 1600. na „Cvetnom trgu“ spaljuju Đordana Bruna, u Pragu se postavlja prva stepenica moderne nauke (da je putanja planeta „elipsa“) – kao nenameravana posledica astrološkog proricanja sudbine jedog cara.