Svetski dan mentalnog zdravlja 2021: Kako dobijanje pomoći zavisi od toga ko ste i gde živite

U nedelju 10. oktobra obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja, što je globalni događaj kojim se ukazuje na uslove nege mentalnog zdravlja.

Ovogodišnja tema, koju je odabrala Svetska federacija za mentalno zdravlje (SFMZ) glasi „Mentalno zdravlje u neravnopravnom svetu“.

Između 75 i 95 odsto ljudi sa problemima mentalnog zdravlja u zemljama sa niskim i srednjim primanjima nemaju nikakvog pristupa uslugama nege mentalnog zdravlja, prema podacima SFMZ.

Međutim, mnogi koji žive u bogatijim zemljama takođe imaju problema da pristupe uslugama koje su im neophodne.

BBC je razgovarao sa nekadašnjom pacijentkinjom, majkom pacijentkinje, negovateljicom i psihijatricom iz različitih zemalja, i pitao ih zašto oni kojima je pomoć potrebna imaju problema da je i dobiju.

• Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
• „Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“
• Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Pacijentkinja: „Bez lične karte nema lečenja“

Ubrzo pošto se P. Tiručelvi udala, muž je počeo da je zlostavlja, čak i da je „muči“.

To iskustvo je bilo toliko traumatično da je za Tiručelvi još bolno da se priseti patnje.

Ona je rodila sina, ali nekoliko godina kasnije, 2009. godine, muž ih je ostavio kad je počela da ispoljava mentalne probleme kao posledicu zlostavljanja.

Tiručelvi i njen sin uskoro su se našli na ulici, bez novca i gladni, u distriktu Gudalur u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu. Nije imala čak ni dokumenta da dokaže ko je.

Proživljavala je tešku depresiju, ali nije imala nikoga da joj pomogne.

U Indiji je veoma teško dobiti državnu zdravstvenu pomoć ako nemate ličnu kartu.

Kao i mnogi drugi, Tiručelvi nije imala dokumenta da bi dokazala identitet, a nije imala stalnu adresu, pa onda nije mogla ni da dobije ličnu kartu.

Pošto nije mogla da dobije pomoć od državnih ustanova, mentalno zdravlje joj se pogoršalo.

• Korona virus i Svetski dan zdravlja: Kako sačuvati zdravlje u izolaciji
• „Ljudi u Srbiji nisu dobro“: Kako se psihički naoružati za novi talas korone
• „Pokušaje da se ubijem pretvorila sam u strip“

„Nisam znala šta da radim, niti gde da idem. Čak sam pomišljala na to da oduzmem sebi život“, kaže ona.

Tiručelvi je uspela da stigne do Čenaja, glavnog grada države, gde ju je zapazio tim iz dobrotvorne organizacije Banjan.

U to vreme, Banjan je radio na projektu čiji je cilj bio pomoć beskućnicima.

Situacija se popravila za Tiručelvi i njenog sina – zahvaljujući dobrotvornoj organizaciji, smeštena je u hotel i podvrgnuta je lečenju.

Danas ona živi samostalno i povezuje porodice koje imaju poteškoća da pronađu pomoć za probleme mentalnog zdravlja sa organizacijama koje nude zdravstvene usluge.

Ona blisko sarađuje i sa decom čiji roditelji imaju mentalne bolesti da bi im pomogla da pronađu pomoć.

Negovateljica: „Ali kakva pomoć je dostupna?“

Južnoafrički Sandej tajms je 2014. godine pisao da 17 miliona ljudi u ovoj zemlji ima problema sa depresijom, zloupotrebom droga, anksioznošću, bipolarnim poremećajem i shizofrenijom.

Podaci su bili zasnovani na ranijoj studiji Južnoafričkog instituta za stres i zdravlje, koji je otkrio da je 30,3 odsto odraslih osoba tokom života bolovalo od nekog oblika mentalnog poremećaja.

To znači da „jedna trećina Južnoafrikanaca pati od mentalnih bolesti“, prema Filipi Riki, aktivistkinji za zaštitu mentalnog zdravlja.

Ona kaže da posebno zabrinjava starosna grupa između 15 i 25 godina, a samoubistvo u ovoj demografskoj grupi je u porastu svake godine.

Vlada nedostatak radnika za negu mentalnog zdravlja i hronična nestašica psihijatara.

„Nega u zajednici nije dovoljno finansirana“, kaže Riki. „Ima vrlo malo usluga za decu ili adolescente koji su posebno ugroženi.“

Hoće li Srbija dobiti Muzej psihijatrije?

Riki kaže da je u Južnoj Africi velika nestašica psihijatrijskih odeljenja u opštim bolnicama i još veći nedostatak specijalizovanih psihijatrijskih ustanova.

Južnoafrička komisija za ljudska prava izvestila je o nenamenskom trošenju i hroničnom nedostatku osoblja u institucijama za zaštitu mentalnog zdravlja.

Uslovi u opštim bolnicama za pacijente koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem takođe nisu savršeni.

„Imate izveštaje o mentalnim pacijentima koji nemaju pristupa funkcionalnim toaletima i odsustvu privatnosti u kupatilima na psihijatrijskim odeljenjima. U mnogim bolnicama nema dovoljno kreveta za pacijente sa mentalnim bolestima“, kaže Riki.

Kao i u mnogim drugim zemljama, stigma koja prati mentalne bolesti sprečava ljude da zatraže pomoć.

„Ali pitanje je, čak i ako je zatraže, kakvu oni pomoć uopšte mogu da dobiju?“, pita se Filipa.

Psihijatrica: „Dobijamo desetak minuta po pacijentu“

Doktorka Vera (nije joj to pravo ime) radi kao doktorka medicine u Rusiji već 45 godina.

Ona trenutno obavlja dužnosti psihijatrice u vladinom zdravstvenom centru, ali i na privatnoj klinici.

Tražila je da ostane anonimna iz profesionalnih razloga.

Pogledajte i video o kampanji „Za tebe #VažnoJe“

Doktorka Vera je za BBC rekla da u Rusiji postoji veoma dobra mentalna zdravstvena nega, ali da je ona uglavnom dostupna samo bogatima.

Iako u Moskvi verovatno ima mnogo više psihijatara nego ranije, kaže ona, usluge za siromašnije pacijente ne dostižu tražene standarde.

„Bilo je vrlo malo psihijatara tokom sovjetskih vremena“, kaže ona za BBC. „Sada postoji dežurni psihijatar u svakom vrtiću i svakoj školi – i svi su oni besplatni.“

Ali to ne znači, prema njenom mišljenju, da svi imaju bolji pristup adekvatnoj nezi mentalnog zdravlja.

Kad doktorka Vera radi na privatnoj klinici, ona kaže da se od nje traži da leči svega četiri do 10 pacijenata tokom jedne smene, i svaki pacijent može da očekuje da provede tridesetak minuta sa njom.

Ali u državnoj ustanovi u kojoj radi, od nje se traži da tokom smene leči oko 40 pacijenata.

„Dobijamo desetak minuta po pacijentu“, kaže ona.

I dok oni koji pružaju negu mentalnog zdravlja jedva zarađuju za život, kaže ona, privatni sektor je unosan za zdravstvene radnike.

„Zbog toga se oni trude da zarade još više novca. Nažalost, danas svi jure novac. Ali privatno zdravstvo je skupo i ne može svako da ga priušti“, kaže doktorka Vera.

Državni sistem zaštite mentalnog zdravlja dodatno je opterećen zato što se od svakog pacijenta traže stalne posete lekaru i neprekidno lečenje, dodaje ona.

Ona smatra da su stresovi modernog sveta povećali probleme sa mentalnim zdravljem kod dece, a jedan psihijatar u školi sa 1.000 đaka naprosto nije dovoljan.

„Treba nam sve više i više psihijatara da bi izašli na kraj sa trenutnim stepenom psiholoških problema u našem društvu“, smatra ona.

Majka: „Pošto sam ostavila ćerku u ustanovi, pomišljala sam na samoubistvo“

Kad je starija ćerka Rejčel Banister počela da iskazuje simptome mentalne bolesti i razvila poremećaje u ishrani, lokalni lekar u Notingemširu, u Engleskoj, reagovao je relativno brzo i sa dužnom brigom.

Isto ne bi moglo da se kaže za sekundarne usluge nege mentalnog zdravlja.

„Zbog ograničenog broja osoblja i njihove preopterećenosti, bilo je mnogo bolovanja. Tako da je bilo veoma sporadično zakazanih pregleda kod specijalista i kliničke terapije“, rekla je Rejčel.

„Zato nije bilo utvrđene terapije i nije bila moguća izgradnja te preko potrebne terapeutske veze koja je važna u svakoj oblasti zdravstva, ali posebno kad je u pitanju mentalno zdravlje.“

Kao posledica toga, Rejčelin poremećaj u ishrani se pogoršao, počela je da gubi kilograme i celokupno zdravlje joj se narušilo.

„Bilo je to veoma haotično lečenje u trajanju od skoro dve godine“, priseća se Rejčel.

Rejčel i njena ćerka prvo su bile poslate na lečenje u kliniku 80 kilometara od njihovog doma, potom u drugu 160 kilometara dalje i, konačno, u Škotsku, 500 kilometara dalje avionom.

Rejčel kaže da je i sama pomišljala na samoubistvo dok su je vozili do aerodroma pošto je ostavila ćerku u bolnici.

• „Anoreksija moje ćerke bila je put u pakao“
• Redovno vežbanje dobro za mentalno zdravlje
• Kakav je uticaj čitanja na mentalno zdravlje

Ova majka tri ćerke kaže da je ubeđena da je razlog za njeno mučenje sa pronalaženjem adekvatne zdravstvene nege bliže domu, nedostatak vladinih sredstava i skorašnje mere štednje u britanskom zdravstvu.

Kao odgovor na BBC-jevu reportažu o Rejčelinom slučaju iz 2018. godine, britansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je „do kraja posvećeno okončanju košmarne situacije sa neprimerenim smeštanjima u bolnice daleko od kuće“.

Neravnopravnost i mere štednje

Nijedan od ovih problema vezanih za pristup nezi mentalnog zdravlja – nedostatak smeštaja, problemi sa pristupom odgovarajućem lečenju, naročito za siromašnije i marginalizovane grupe – nije jedinstven za zemlje opisane u ovom članku i spada među široko rasprostranjene probleme.

Dok najbogatije zemlje sveta troše 650 puta više po glavi stanovnika na negu mentalnog zdravlja od najsiromašnijih zemalja sveta, prema najskorijem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o ovoj temi (objavljenom 8. oktobra 2021. godine), to je i dalje samo sićušan delić ukupnog izdvajanja vlada za zdravstvo.

Na njega odlazi manje od četiri odsto sredstava u bogatijim zemljama i malo više od jedan odsto u najsiromašnijim zemljama sveta.

Prema istom izveštaju, izdvajanja vladinih sredstava po glavi stanovnika na mentalne bolnice u najbogatijim zemljama sveta prepolovila su se između 2017. i 2020. godine.

Doktorka Trudi Seneviratne iz Kraljevskog koledža psihijatara kaže da se čak i u razvijenim zemljama, kao što je Velika Britanija „ne posvećuje dovoljno pažnje našim problemima sa mentalnim zdravljem ili našoj ugroženosti zbog koje stičemo probleme sa mentalnim zdravljem“.

„Stigma je i dalje ogromna, i ljudima nije prijatno da govore o svojim mentalnim bolestima“, dodaje ona.

Pogledajte i video o psihološkinjama kojima možete da se obratite za pomoć tokom pandemije

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]