Svetsko prvenstvo u Kini: Kako je ulični basket podigao srpsku košarku

Za priču o srpskoj i jugoslovenskoj košarci delom je zaslužan i ulični basket. Od njega su svi počeli o upravo je on stvarao velike igrače.

U „školskom“ – dvorištu Pravno-birotehničke škole u Zemunu – uvek su bila tri koša.

Međutim, jedan je uvek bio pogrešno nacrtan, a drugi previsok i sa polomljenom tablom, tako da je cilj uvek bio igrati na onom u desnom uglu terena za fudbal.

Njega smo prisvojili i od njega napravili domaći teren.

Sredili smo tablu i obojili je u zastavu Jamajke – zašto, ne znam – postavili dobar obruč, brinuli o mrežici i tamo provodili dane i noći.

Pravila su jasna: Igra se tri na tri ili dva na dva, a faul sam tražiš, iako to niko nije radio, taman posla.

A najvažnije pravilo – ko pobedi, ostaje. Pa se ti usudi da izgubiš…

• Kako su koševi iz ulice, kraja i školskog stvorili „Zemlju košarke“
• Nikola Kalinić: „Malu sam cenu platio za satisfakciju koju imam“

Iako se mnogo ozbiljniji basket u Zemunu igrao u „Savatiću“, kao i na čuvenom novobeogradskom „Ranču“ i brojnim terenima širom Srbije, svi oni u zbiru doneli su mnogo toga srpskoj košarci.

„Čak je i Saša Đorđević pričao da je na ‘Ranču’ odrastao, kalio se i, igravši protiv Slavnića, Jarića i Dalipagića, stekao prvu košarkašku rutinu i samopouzdanje“, kaže za BBC na srpskom Aleksandar Miletić, autor „Džez košarke“.

„Ulični basket je zaista značajno uticao na razvoj košarke u čitavoj Jugoslaviji i Srbiji“.

https://twitter.com/DrugiNeko/status/831543932840509440

Šampioni Evrope

Dobar primer kakav se basket u Srbiji igra gledamo na mečevima košarkaške reprezentacije u Kini, ali se to videlo i u Budimpešti.

Reprezentacija Srbije u basketu tri na tri osvojila je u nedelju drugo Evropsko prvenstvo u nizu, a već imaju četiri zlata sa Svetskih prvenstava.

Redom su pali Nemačka, Poljska, Ukrajina, Litvanija i Francuska.

„Očekivali smo da će u finalu biti malo lakše“, kaže za BBC na srpskom Dejan Majstorović, reprezentativac Srbije u basketu.

„Francuzi nam leže i nikada nisu bili ni blizu da nas pobede. Ipak, odigrali su najbolji basket na turniru i pogodili neke nerealne šuteve, ali i mi smo.

„Zasluženo smo pobedili“, ističe Majstorović.

https://twitter.com/FIBA3x3/status/1168471126349099008

Majstorović je rođen u Starim Banovcima, ali je poznat kao basketaš ekipe iz Novog Sada – uz Dušana Domovića Buluta, Marka Savića, Danila Mijatovića i Marka Ždera – koja redovno osvaja turnire širom sveta.

Kako kaže, ceo život je proveo na terenu.

„Od kad znam za sebe na svakom ćošku neko igra basket… Tako sam ja počeo, tako su počeli i moji saigrači. Ako nemaš trening, onda odmah na basket sa drugarima na ulici.

„Gledao sam čak i oca kako igra basket ispred kuće svakog dana… To je srpski sport, definitivno“.

Čačak

„Lakše mi je bilo da igram protiv SSSR-a, nego da dobijem basket na Želovom“, piše na jednom zidu u Čačku.

Slova su velika i bela, pozadina plava, a odmah pored je mural brkatog košarkaša spremnog da šutira slobodno bacanje.

To nije običan zid, već zid u blizini terena KK Železničar iz Čačka, a poznato je da u Čačku „ispod svakog kamena imaš jednog poentera“.

Ni brkati košarkaš nije bilo ko, već Dragan Kićanović – osvajač tri Evropska prvenstva, Svetskog prvenstva u Manili 1978. i Olimpijskih igara u Moskvi dve godine kasnije.

Ali džaba mu to sve.

• Jugoslavija živi i igra košarku – ali samo u Dubaiju
• Srbi i Ol-star: Od Divca do Jokića
• Kako je Vlade stao na parket, kako je Vlade zaigrao basket

„Nekadašnji igrač Jugoplastike Željko Jerkov je tih godina služio vojsku u Čačku, pa su on i Kićanović tamo išli na basket – i gubili“, kaže Miletić.

„Dvojica Olimpijskih šampiona nisu mogla da pobede u basketu“, dodaje.

O tome je bilo priče i u serijalu Zlatni momci, koji je nedavno emitovan na RTS-u.

„Teško je ovde pobediti, malo ko je pobedio. Taj ko ovde pobedi nešto znači u svetu košarke“, izjavio je tada Kićanović, šetkajući se po čuvenom terenu.

Miletić kaže da je takvih situacija bilo širom Jugoslavije.

„U svim košarkaškim centrima… Zrenjanin, Čačak, Beograd… Svi su živeli na basketu, to nije nikakva tajna.

„Ćosić u Zadru, Daneu u Ljubljani, Korać u Beogradu… Svi su igrali basket“, navodi Miletić.

Moka i general

Tu negde, u međuvremenu, nastala je Jugoslovenska škola košarke.

Ni Američka, ni Sovjetska, već autohtona vrsta košarke sa Balkana, zasnovana na mašti, kreaciji i dobroj tehnici.

Deo zasluge za to nosi i basket.

„Na basketu nema ograničenja“, kaže Miletić.

„Basket je pre svega sloboda, a ako tu slobodu imate i u ‘velikoj košarci’, to je onda velika stvar.

„Naši treneri su često govorili, a među njima je čak i veliki Aleksandrar Nikolić, da su postali to što jesu zbog velikih igrača, koji su od njih napravili velike trenere“.

Kako navodi, to se događa samo ako imate dovoljno znanja i slobode da pokažete ono što znate.

Najbolja ilustracija toga su reči Moke Slavnića čuvenom sovjetskom treneru Gomeljskom, koji je u tom trenutku zapisivao šta jugoslovenski reprenzetativci rade: „Pukovniče, džaba pišete, ni mi ne znamo šta ćemo da igramo“.

„To je to“, ističe Miletić. „To je ta sloboda“.

Sale Đorđević o „Ranču“

„Kada sam krenuo u Desetu beogradsku gimnaziju, osim uspeha u školi jedna od glavnih preokupacija u životu bila mi je pobeda na lokalnom košarkaškom igralištu koje su svi zvali Ranč.

Bio je to teren za basket u Bloku 2 u kojem su se odigravali pravi košarkaški vestern obračuni.

Starija ekipa je igrala na glavnom košu i retko su primali prijave klinaca za sledeći basket tri na tri.

Moje društvo je divljalo na drugom košu, pa su nam nekoliko puta pružili priliku da pokažemo šta znamo.

Niko od naših suparnika na Ranču nije trenirao košarku ili se bavio aktivno nekim sportom, ali svi su pohvatali ‘fatale’ na glavnom košu. Bukvalno nisu mogli da promaše.

Pobeda nad starijom ekipom u Novom Beogradu je vrednovana kao osvajanje Svetskog prvenstva„, izjavio je Đorđević 2010. za Blic.

Garbahosa

Vremena su se promenila, pa je malo verovatno da današnji košarkaši igraju basket čak ni tokom letnje pauze, a kamoli dok im traje sezona.

„Nemaju vremena, a i pitanje je koliko bi im bilo zdravo da igraju na betonu, pa im klubovi sigurno to ne bi dozvolili“, kaže Miletić.

„Ipak, tehnika igre tri na tri i dva na dva je primetna u košarci, to su vrlo česte akcije“.

Zato je veoma bitno da mladi redovno obilaze basket terene, jer to što se tamo nauči ne može da se nauči nigde drugde… Ni na treningu.

Primera je dosta, ali neka bude ono što je Duško Savanović uradio Garbahosi na Svetskom prvenstvu 2010. u Turskoj.

„Na basketu sve zavisi od tebe“, kaže Majstorović.

„Od tvoje maštovitosti i lucidnosti, jer nema trenera da ti govori šta da radiš, sve na svoju glavu igraš.

„Dođu tako neki igrači, svetski šampioni i ne provedu se baš najbolje.

„Na primer, Milenko Tepić igra sa nama basket gotovo svaki dan i na početku mu nije bilo baš najjasnije… Prva dva, tri meseca se nije snašao.

„Sada je već ušao u ritam“, navodi Majstorović uz osmeh.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]