Tenis i Španija: Čvrsta ruka koja je oblikovala Rafu Nadala

Već posle prve loptice koju je Toni Nadal bacio u pravcu svog trogodišnjeg nećaka, mogao je da vidi da u tom detetu sa druge strane mreže ima nečeg posebnog.

Nekada vrhunski amaterski igrač koji se takmičio i na nacionalnim prvenstvima, trener je imao na stotine dece koja su dolazila u teniski klub Manakor na njegovom rodnom ostrvu, Majorki.

„Kada sam Rafaelu uputio loptu, on je krenuo ka njoj. Nije hteo da čeka da loptica stigne do njega“, kaže Toni za BBC Sport.

„Obično, kada pošaljem lopticu ka tako malom dečaku, on stoji i čeka dok loptica ne stigne do njega.

Ali moj nećak, on je odlučio da je sam potraži. Za mene je to bilo nešto posebno“.

Procena se ispostavila ispravnom.

Rafael Nadal je bio specijalan talenat, a sa Tonijem koji ga je oblikovao kao igrača i osobu, 35-godišnjak je to i dokazao.

• Nadal beži Đokoviću i Federeru – 21. grend slem, Novak mu čestitao
• Teniski šok – Ešli Barti, najbolja igračica sveta, završila karijeru
• Tri promene u životu Novaka Đokovića u 2022. godini (i koliko će one uticati na njega)

Nijedan igrač u istoriji nije osvojio više Grend slem titula u muškom singlu od Nadala.

Španac je izjednačio rekord od 20 osvojenih titula koji je postavio Rodžer Federer u Rolan Garosu 2020, a Novak Đoković im se pridružio osvajanjem Vimbldona.

Početkom godine, u pobedi koja se pre početka takmičenja nije očekivala, Nadal je podigao drugi trofej osvojen u Australiji i tako pretekao i Federera i Đokovića.

Pa ipak, kako je i sam Nadal to više puta istakao, pitanje je da li bi ostvario takav uspeh bez čoveka koji je u teniskom svetu poznat kao „stric Toni“.

Postoji mnogo priča koje govore o Tonijevoj vaspitnoj strogoći.

Bez nje, klinac kojeg njegova sestra Maribel opisuje kao „preplašenu macu“, nikada ne bi postao „razjareni bik“ kakvog ga poznajemo sa terena.

Nadal je jedan od najkompetitivnijih takmičara svoje generacije.

Osim zemljanih terena, teško da ćete naći još sličnosti između teniskog kluba Manakor i Rolan Garosa.

Manakor je tipično selo za Majorku, a teniski klub – nekoliko zemljanih terena koji okružuju klupski dom u kojem se nalaze restoran i osunčana terasa – je sličan mnogim na ovom mediteranskom ostrvu.

Toni, koji je u februaru napunio 61 godinu, bio je u ranim tridesetim kada je Nadal došao sa malom grupom dece koje je podučavao.

U najranijim danima koje su zajedno provodili na teniskom terenu, kada je Nadal i dalje bio deo veće grupe, njegov stric se prema njemu drugačije ophodio.

Ali to u svakom slučaju nije bio nikakav nepotizam.

• Zašto bi trebalo da razgovaramo i razmišljamo o postupku teniserke Naomi Osake
• Koja je „tajna“ Đokovićevog uspeha

Mladom Rafaelu – kojeg je Toni opisivao kao blagog i mirnog za svoje doba – je smetao taj izuzetno strog tretman.

„Bilo mi je stalo do Rafaela, pa sam zbog toga mnogo i zahtevao od njega“, kaže Toni.

Nadalova majka Ana Marija se seća kako je njen mladi sin sa treninga dolazio uplakan, ali nikada nije želeo da kaže zbog čega je bio uznemiren.

Jednom prilikom joj je rekao da ga je Toni nazivao „maminim dečkom“, ali kada mu je rekla da će da razgovara sa deverom, Nadal je insistirao da ne diže frku i zamolio je da ne reaguje da „stvari ne bi postale još gore“.

Nadal kaže da je njegov stric imao običaj da se dere na njega i da ga plaši i da je ponekada sa „nelagodom u stomaku“ pristupao treningu kada bi shvatio da će samo njih dvojica biti na terenu.

Ako bi dečak ponekada odlutao mislima za vreme treninga, Toni bi ga gađao lopticama ne bi li ponovo privukao njegovu pažnju.

Na kraju svakog treninga, Toni je insistirao da Nadal pokupi sve rasute loptice i da izravna šljaku, dok su druga deca mogla da idu kući.

Ukoliko bi zaboravio bočicu sa vodom, morao je da trenira bez hidratacije po vrelom suncu Majorke.

Toni za ove navode koji su se pojavili u autobiografiji njegovog nećaka iz 2011, kaže da su – istiniti.

„Verujem u rad i verujem da su igrači dovoljno jaki da se nose sa težinom ovog posla“, rekao je Toni za BBC Sport.

„Ne razumem drugačiji životni stil. Po meni, svako mora da zna svoje mesto na ovom svetu“.

„Zbog toga sam bio takav sa Rafaelom. Znao sam da može da se nosi sa tim“.

Kada je 11-godišnji Nadal osvojio nacionalnu titulu u konkurenciji dečaka, Toni je ponovo pokazao surovu stranu.

Na malom okupljanju koje je zakazano ne bi li se proslavio ovaj trijumf, Toni je pokvario slavlje deklamujući imena pobednika ovog turnira u poslednjih 25 godina.

Podatke o imenima je dobio od španske teniske federacije kojoj se predstavio kao novinar.

Nadal je rekao da je od svih imena čuo samo za njih petoricu – one koji su postali profesionalni teniseri.

Toni je likovao, jer je to i bila poenta: Nadal je imao 20 odsto šansi da ostvari taj cilj.

• „Prijatno iskustvo“: Kako je izgledao povratak na teren Novaka Đokovića
• Od sivih fabričkih dimnjaka Šefilda do snežnih padina Azije: Priča o Džejmsu Vudsu i fristajl skijanju

Još jedan sličan primer se odigrao nekoliko godina kasnije.

Nadal, tada 14-godišnjak, sav poletan se vratio kući sa međunarodnog turnira u Južnoj Africi, što je bio i najduži put koji je do tada prevalio.

Uživao je u različitoj kulturi, video je divlje životinje kao što su slonovi i lavovi po prvi put u životu, a usput je i pobedio na turniru.

U autobiografiji, Nadal objašnjava da je zabavu organizovala njegova kuma, sa transparentom na kojem se nalazila poruka sa čestitkama.

Nadal nikada nije video taj transparent.

Toni ga je skinuo sa zida, sprečio dečaka da uopšte ode na zabavu i zakazao trening za sledeće jutro.

„Želeo sam da zna da je sve što je do tada postigao bilo nebitno u kontekstu šire slike“, kaže Toni.

„Želeo sam da smanjim njegova očekivanja. Želeo sam da bude svestan da je ovo samo mali korak i da, ako želi da napreduje, mora i dalje naporno da radi“.

Nadalov otac Sebastijan, Tonijev brat, pitao se da li njegov mlađi brat preteruje i da previše pritiska njegovog sina.

I njegova žena je bila rezervisana po tom pitanju.

Van tog porodičnog kruga, neki ljudi – naročito sa vremenske distance od skoro 30 godina i sa promenom opštog stava o dobrobiti sporta – mogli bi da dovedu u pitanje Tonijeve metode.

U knjizi, Nadal je otkrio da je osećao kako je njegov stric doprinosio „njegovoj nesigurnosti“, a nešto kasnije se tom idejom bavi i u kontekstu sporta – sugerišući da je bilo dana kada je igrao „ispod njegovih mogućnosti“.

Toni kaže da je za svog nećaka „želeo sve najbolje“.

„Bio sam strog, ali ne i surov“, dodaje on.

„Bio sam tvrd za njegovo dobro“.

• Srpkinja – teniska zvezda iz sudijske stolice
• Finale „iza scene“: Kako je Novak utišao Vimbldon – znam, bio sam tamo

Nije bilo mnogo porodičnih neslaganja, kaže on, a Sebastijan i Ana Marija su svakako cenili i razumeli šta Toni predstavlja za očekivanje njihovog sina da će postati profesionalni teniser.

Tako se razmišljalo u porodici u trenutku kada je donesena odluka da se odbije teniska stipendija koja je podrazumevala preseljenje u Barselonu.

Nadal je tada imao 14 godina.

I sam Nadal, čak i tako mlad, bio je svestan da je partnerstvo sa Tonijem posebno.

Takođe, nije mu se dopadala ideja da se presli na špansko kopno.

„Nije mi se odlazilo od kuće i drago mi je što se nikada nisam pokajao zbog toga“, napisao je on u knjizi Rafa: Moja priča iz 2011, koju je napisao zajedno sa britanskim piscem Džonom Karlinom.

„I pored toga što me je Toni iritirao, znao sam da mi sa njim ide dobro“.

„Jer, Toni je bio u pravu. Često je bio besan, ali na duge staze je bio u pravu“.

Za vreme prošlogodišnjeg Madrid Open turnira, televizijska najava događaja je prikazivala kadrove madridske Las Ventas korida arene napravljene iz dronova i to iskoristila za dramatičnu najavu Nadalovih mečeva.

Na ličnom logou tenisera sa Majorke, koji krasi majcu u kojoj nastupa, je apstraktni prikaz dve munje koje predstavljaju rogove bika.

Ali njegova porodica ima običaj da se šali na račun dečaka koji čak i danas, u 36. godini, ne voli mrak i spava sa upaljenim svetlima i koji se krije ispod prekrivača kadgod napolju grmi.

Njegovu personu, poznatiju pod imenom „razjareni bik“ – koju odlikuju izdržljivost, snaga, nemilosrdnost, odbijanje da se preda – izgradio je Toni.

„Bio sam trener koji se više brinuo o formiranju i jačanju Rafaelovog karaktera, nego o njegovoj tehnici“, kaže on.

• Finale Vimbldona: Glamur, Federer, Đoković i – Nino iz Mostara
• Vimbldonska priča o Goranu Ivaniševiću – teniskom heroju koji nije odustao

Osnova veštine koja je Nadalu omogućila da osvoji 21 Grend slem, 37 Mastersa i praktično svako drugo priznanje u ovom sportu, i dalje je očito u mečevima koje igra.

Koreni te igre mogu da se pronađu i u specifičnim primerima Tonijevog pristupa mladom igraču.

Izdržljivost, verovatno najvažnija reč u Nadalovoj mantri, je ii u fizičkom i mentalnom smislu izgrađena dugim, nepopustljivim treninzima sa Tonijem.

Nesalomivi duh je dodatno bio osnažen mečevima koje su njih dvojica igrala do 20. poena, s tim što bi stariji Nadal dozvoljavao mlađem da stigne do 19. poena, pre nego što bi podigao nivo igre i tesno ga pobedio.

Da je um jači od fizičkih prepreka, Nadal je pokazao kada je igrao sa polomljenim malim prstom na jednom turniru u Španiji za dečake mlađe od 14 godina.

Pobedio je i pored „mlitavog, beživotnog prsta“, jer nije želeo da pokaže bilo kakve znake slabosti pred Tonijem.

Sposobnost da igra pribrano i pod pritiskom i da probleme rešava na samom terenu, takođe je stigla od njegovog strica -„sveznajućeg čarobnjaka mog detinjstva“ – koji je neprestano analizirao njegove greške.

Svi ovi kvaliteti su bili očigledni u Nadalovim trijumfima.

Takav je bio, na primer, epski meč u pet setova protiv Rodžera Federera, koji mu je doneo prvu titulu u Vimbldonu 2008, kao i način na koji je nađačao Danila Medvedeva kada je 2019. osvojio prvi US Open 2019, a zatim i Melburn pre nekoliko nedelja.

„Svaki poen igraj kao da ti je poslednji“ – Tonijeva je poruka koju je urezao u svest svog nećaka.

Činjenica da Rafa i dalje osvaja Grend slemove u suton njegove karijere i da pobeđuje mnogo mlađe igrače koji nemaju fizičke probleme izazvane 20-godišnjim igranjem na ATP turu, samo nam ukazuje koliko je besmisleno tvrditi da se on oslanja isključivo na fizičku spremnost i mentalnu volju.

Jasno je da je njegova opšta tehnička pripremljenost – poboljšani servis koju protivnici nisu u stanju da ukrote, sposobnost da na surov način završava razmene i bekendom i forhendom, inteligentno rasuđivanje i precizna igra na mreži – među najboljim na turu.

Toni u tome ne vidi sopstvene zasluge.

„Mislim da sam mu ja pružio posvećenost sportu, sposobnost da u glavi uvek bude aktivan i oprezan i da se nikada ne predaje.

Jedna od najvažnijih stvari koje sam mu rekao je to da uvek mora da unapređuje svoju igru“, kaže on.

Toni se često šali da je ispunio dva uslova da postane dobar Nadalov trener.

„Kao prvo, ja sam njegov stric, a rođaka je uvek teško otpustiti.

Drugo, bio sam najjeftiniji trener u ponudi“, kaže on bezizražajnog lica.

Nadal je osvojio 16 od 21 Grend slem titule pod budnim okom njegovog strica.

Toni je 2017. odlučio da mu je dosta putovanja po celom svetu, pa se povukao iz uloge Nadalovog glavnog trenera.

Iako je jednostavno da se iz ovih priča izvuče zaključak da je Toni bio tiranin, zahtevan i razdražljiv, on nije fer i korektan.

Nadal govori o ,,zabavi i magiji“ koji su domnirali njihovim odnosom, dok oni koji ga dobro poznaju govore o čoveku koji je ozbiljan i iskren, ali i popustljiv, darežljiv i sa istančanim smislom za humor.

„Što se tiče svih tih silnih teških lekcija koje sam dobijao od Tonija, moram da kažem da ja ne spadam u igrače čije životne priče podrazumevaju prevazilaženje teških početaka u njihovom usponu ka vrhu.

Imao sam bajkovito detinjstvo“, napisao je Nadal u knjizi.

Ovih dana Toni vodi Nadalovu akademiju na Majorki, koju od teniskog kluba u Manakoru gde je sve počelo razdvaja samo jedna avenija sa drvoredom.

Tu pokušava da stvori teniske zvezde za budućnost treningom i obrazovanjem koji se baziraju na porodičnim vrednostima.

Njih dvojica su i dalje bliski – baš kao i ceo klan Nadalovih koji i dalje živi u Manakoru – a Toni njihov odnos opisuje kao „normalan“ odnos između strica i nećaka.

O Nadalovoj igri se ipak više ne priča.

Iako Toni i dalje gleda neke njegove mečeve – viđen je na tribinama prošlogodišnjeg turnira u Madridu – više se ne meša u celu priču.

Kada je Rafael osvojio deseti Rolan Garos 2017. godine – Tonijev poslednji Rolan Garos u ulozi njegovog trenera – ozareni stric je sišao na teren Filip Šatrije da mu uruči trofej. Ponos je bio prisutan na njegovom licu, a ljubav između njih dvojice je bila očigledna dok su bili čvrsto zagrljeni.

„Ako bismo mogli da se vratimo u vreme kada sam igrao tenis sa Rafaelom – da mi je neko tada rekao da će osvojiti 21 grend Slem titulu, ja bih mu rekao da je to nemoguće“, kaže Toni.

„Ali sada, a sve zbog puta koji je sam izabrao – da osvaja Grend slem titule skoro svake godine i da unapređuje igru – sve izgleda normalno.

„Dokazali smo da i normalno dete iz Manakora, uz trud i veliku žrtvu, može da postigne sve ciljeve koje je sebi postavio u mladosti“.

Pogledajte ekskluzivni intervju Novaka Đokovića za BBC

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]