Bilo je hladno jutro u Virdžiniji prošle godine kada je Dajana Foli sedela naspram čoveka koji je kidnapovao i pomogao u ubistvu njenog sina, gledajući ga u lice dok su sedeli u bezličnoj prostoriji u zgradi suda, gde će kasnije biti osuđen na doživotni zatvor.
Kada je ušla u prostoriju, Aleksanda Koti je već bio tamo, sedeo je usred meteža i buke agenata FBI, advokata odbrane i čuvara.
„Ali osećalo se kao da smo samo ja i on. Pogledali smo se i rekli ‘zdravo'“, kaže Foli.
Zamišljena i odmerena, težina emocija njenog iskustva isticala je umor u glasu, dok je prepričavala trenutak i sve ono što je on obuhvatao.
„To nije bilo lako učiniti, ali je bilo važno“, rekla je ona. „Džim bi želeo da ovo uradim.“
„Džim“ je bio njen sin, američki novinar Džejms Foli.
- Dobri đaci i sitni kriminalci: Jednolični životi optuženih za napade u Parizu
- Kriza u Avganistanu: Šta je ISIS-K
- Otišla kao tinejdžerka da se pridruži Islamskoj državi – ne može nazad u Britaniju
Njegovo ubistvo 2014, za koje je odgovorna teroristička ćelija poznata kao „ISIS Bitlsi“, odjeknulo je širom sveta, najavljujući varvarstvo grupe poznate kao Islamska država.
Islamska država je terorisala velike delove Iraka i Sirije, primoravajući milione građana da žive pod brutalnom vlašću.
Na vrhuncu dominacije između 2014-2017, postala je najstrašnija teroristička grupa na svetu.
Džejmsova smrt, emitovana na Tviteru 19. avgusta 2014, postala je jedna od najtrajnijih i najprepoznatljivijih slika u modernom dobu:
Mladić koji kleči u narandžastom kombinezonu u pustinji. Čovek u potpuno crnoj maski preteći stoji pored njega i drži nož.
Pred kamerom je izvršeno obezglavljivanje.
Video je nazvan „Poruka Americi“.
Sedam godina kasnije, dvojica bivših Britanaca – Elšafi Elšeik, 33, i Aleksanda Koti, 38 – osuđeni su na američkom sudu zbog umešanosti u ubistvo kao deo terorističke ćelije.
Elšeik je osuđen u petak u Virdžiniji.
Koti je u aprilu osuđen na doživotni zatvor, a onda ga je Dajana upoznala.
Četiri sata koje je provela sa njim bila su za nju potvrda vere, oproštaja i posvećenosti onome što je sada postalo njen životni poziv nakon traume sinovljeve smrti – oslobađanje talaca širom sveta.
To nije život koji je Dajana, sada sedamdesetdvogodišnjakinja, zamislila za sebe.
Pre nego što je Džejms nestao u Siriji 2012. godine, radila je kao medicinska sestra, ali je u nedeljama nakon njegovog nestanka dala otkaz.
To nije bio prvi put da je kidnapovan dok je izveštavao.
U martu 2011. Džejmsa i njegove kolege kidnapovao je u Libiji režim pukovnika Moamera Gadafija, ali su pušteni 44 dana kasnije.
Ovog puta se završilo drugačije.
Džejms je u oktobru 2012. otputovao u Siriju da izveštava o rastućem sukobu.
Svestan potencijalnih opasnosti, održavao je redovne kontakte sa porodicom, ali Dan zahvalnosti u novembru je prošao, a Dajana se nije čula sa sinom.
Kasnije tog meseca stigao joj je mejl od Džejmsovih otmičara.
Teroristička grupa je rekla da ako porodica želi Džejmsa nazad, mora da natera američku vladu da oslobodi istaknute muslimanske zatvorenike ili da isporuči 100 miliona evra.
Slični zahtevi upućeni su i porodicama drugih američkih talaca koje će teroristička ćelija kidnapovati – aktivistima za ljudska prava Kejli Miler i Piteru Kesigu i novinaru Stivenu Sotlofu.
Usledile su nedelje i meseci, ali se porodica i dalje nadala da će se Džejms „vratiti kući do Božića“, rekla je Dajana.
Vlada SAD-a je poručila Folijevima da ne pregovaraju.
Prema Dajaninim rečima, čak im je zaprećeno krivičnim gonjenjem ako sami pokušaju da skupe otkup, iako je američki Stejt department to negirao.
Prošli su meseci pre nego što su Folijevi primili još jednu poruku u kojoj im se preti Džejmsovom smrću posle američkih vazdušnih napada.
„Biće pogubljen kao direktan rezultat prestupa vaše zemlje prema nama“, navodi se.
- Avganistanske sanjarke – mlade naučnice koje su morale da odu zbog talibana
- Talibani, Islamska država i Al Kaida – u čemu je razlika
- Ko su talibani
Za Džejmsovo ubistvo je saznala od novinara.
„Mislila sam da je to neka okrutna šala“, priseća se.
U nedeljama nakon Džejmsovog ubistva, teroristička ćelija je nastavila da muči, premlaćuje, izgladnjuje Pitera i Stivena.
Kejla je umrla 2015. godine – njeno ubistvo nikada nije snimljeno.
Te godine je američki napad dronom ubio Mohameda Emvazija, militanta koji se smatra vođom grupe.
Ali tek su 2018. drugu dvojicu, Elšeika i Kotija, zarobili pripadnici kurdske milicije – koju podržava Amerika – u Siriji, a kasnije su odvedeni u američki pritvor.
Porodice kidnapovanih tražile su da se dvojica izruče Americi i da im se sudi na saveznom sudu, umesto da budu poslani u vojni zatvor u Gvantanamu.
„Bilo nam je veoma važno da se ovim ljudima sudi u Americi i da im se sudi pošteno“, rekla je Dajana.
Ona je rekla da je put do pravde bio naporan i težak.
„Trebalo je skoro 10 godina da se dođe do ovog trenutka.“
„Volela bih da su naše zemlje sarađivale i vratile naše sinove i ćerke kući, umesto što su morale da troše toliko vremena na traženje odgovornih za njihova ubistva… (ali) i to je bolje nego ništa“, rekla je ona.
Kotijev slučaj, za razliku od Elšeika, nije došao do suđenja.
Izjasnio se krivim po osam tačaka koje se odnose na otmicu, mučenje i odrubljivanje glava taocima Islamske države u Siriji, i pristao da se sastane sa porodicama žrtava kao deo sporazuma.
Dajana je prihvatila.
U toj maloj prostoriji, dok je zurila u njega, osećala se „ujednačenije“, sa čovekom osuđenim za pomaganje u ubistvu njenog sina, rekla je Dajana.
„I dalje me je prilično plašio, ali, naravno, pošto sam znala da sam bezbedna i da mi više ne može nauditi, imala sam neku moć“, rekla je ona.
„Već je učinio najgore i odveo moju voljenu osobu.“
Tokom četiri sata koja su proveli zajedno, kaže, sažalila se na teroristu koji se sada suočava sa životom u zatvoru.
„Želela sam da se Koti suoči sa užasom onoga što je uradio“, rekla je ona, govoreći mu o čoveku kojeg je ubio, najstarijem od njenih petoro dece.
„Da bi razumeo dobrotu koju je uništio i zašto su ljudi poput Džejmsa bili u Siriji. To je zato što im je stalo i što su želeli da saopšte istinu svetu.“
Koti je tiho slušao, a zatim je takođe pričao o svojoj porodici.
„Rekao je da se molio svom Bogu za oproštaj. Podelio je sliku svoje porodice, ima malu decu koju verovatno nikada više neće videti.
„To me je navelo da shvatim koliko je izgubio prateći mržnju i propagandu. Žalila sam ga zbog toga.“
Ali nikada nije rekao Dajani gde su zakopana tela talaca koje su on i njegovi zaverenici ubili.
Nikada nikada nisu pronađeni.
„I nikada nije rekao da se izvinjava. Bio je tmuran i pun poštovanja prema meni i pričao je o kajanju“, ali se nikada nije izvinio, rekla je ona.
Kada se poslednji put okrenula da ode, dala je oproštajni komentar.
„Rekla sam mu da se nadam da ćemo u jednom trenutku moći da oprostimo jedno drugom“, priseća se ona.
Seća se da ju je zbunjeno pogledao i rekao: „Ne moram ništa da ti opraštam“.
Njena molba je, objasnila je, zasnovana na njenoj katoličkoj veri – osnovi njene snage i onoga što ju je održalo.
„Znam da ne mora ništa da mi oprosti, ali u tom trenutku… Ne znam.“
Zastala je, tražeći reči.
„Samo osećam da, kao ljudi, niko od nas nije savršen. Svi radimo stvari zbog kojih žalimo.“
„Ako ih mrzim, pobedili su. Nastaviće da me drže zatočenom jer nisam voljna da budem drugačija od onih koji su bili u odnosu na moje voljene.
„Moramo da se molimo za hrabrost da bude suprotno. Težak je put do oproštaja, i to nije gotova stvar, ali to je ono čemu težim.“
U tri nedelje nakon Džejmsovog ubistva, Dajana je osnovala nešto što joj, kako kaže, sada daje životnu svrhu – Fondaciju za nasleđe Džejmsa V Folija.
Zalaže se da vlada učini više da pomogne Amerikancima koji su taoci u inostranstvu.
Njen rad ju je učinio i politički moćnom, a druge porodice talaca opsuju je kao „nezaustavljivu“.
„Vlade treba da čuvaju leđa naših građana kada putuju u inostranstvo“, rekla je ona.
„Moraju da budu pronicljivi i da imaju mnogo alata za korištenje – sankcije, humanitarnu pomoć, vakcine ili vize, bilo šta da otvore humanitarne kanale kako bismo zaustavili užas međunarodnog uzimanja talaca.“
Ipak, uprkos tome, patnja za nju ili njenu porodicu nije prestala, priznala je.
„Bilo je veoma teško Džimovoj braći i sestri, kao i mom mužu. Verovatno ćemo zauvek plaćati danak za sve što smo prošli. Sve naše porodice imaju mnogo posttraumatskog stresa.“
Članovi porodica drugih žrtava rekli su da neće prihvatiti Dajanin pristup.
„Nikada im neću oprostiti i pomirila sam se s tim“, rekla je Betani Hejns, Davidova ćerka, za BBC u aprilu dok je Elšeiku suđeno na sudu.
Kao deo uslova za izručenje britanskim vlastima, ni Koti, a ni Elšeik neće se suočiti sa smrtnom kaznom.
„Drago mi je zbog toga“, rekla je Dajana.
„Oni imaju ostatak života da razmišljaju o tome šta su uradili.
„Izgubili su slobodu, državljanstvo, porodice. Njihova mržnja nije pobedila“.
Dodatno izveštavanje: Alison Hanter
Pogledajte video: Novinarke koje su ubijene zato što su žene
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
