Susedi Ukrajine spremaju se da za priliv izbeglica koje su nakon početka ruskog napada napustile domove.
Čim su počeli ruski vazdušni napadi, mnogi su spakovali kofere, napustili Kijev i krenuli na zapad ka granici sa Evropskom unijom.
Putevi su bili blokirani, pa su se neki odlučili da peške pređu granice sa Poljskom i Ukrajinom.
Šef Ujedinjenih nacija za izbeglice upozorio je da će humanitarne posledice biti užasne.
„Posebno smo zabrinuti zbog raseljenih, ljudi koji su krenuli da beže iz domova“, rekao je Filipo Grandi BBC novinarki Lis Duset koja je u Kijevu.
„Naše procene su da je već 100.000 ljudi napustilo domove u potrazi za sigurnošću“, rekao je Grandi.
On je dodao da su UN stvorile zalihe namirnica za pomoć ljudima u Ukrajini, ali ne može da ih dostavi dok traju ratna dejstva.
Susedi Ukrajine tvrde da su spremni za prihvat izbeglica iz jedne od najmnogoljudnijih zemalja u Evropi.
Ukrajina ima 44 miliona stanovnika.
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- Ruski napad na Ukrajinu – šta znamo do sada
- Urednica BBC Ukrajina: Više nigde nije bezbedno
Poljska je saopštila da je spremila bolnice za priliv ranjenih Ukrajinaca duž granice.
Marijuš Kaminski, ministar unutrašnjih poslova, rekao je da je Poljska spremna za „talas izbeglica“.
„Poljska je bezbedna zemlja za naše građane, biće bezbedna i za naše susede“, rekao je on novinskoj agenciji Rojters.
Moldavske vlasti, južnog suseda Ukrajine, saopštile su da su već uočene hiljade ljudi kako beže iz Ukrajine, pa i pre nego što je počeo napad u četvrtak.
„Očekujemo još više izbeglica“, rekao je za Roland Šiling, regionalni predstavnik Agencije UN za izbeglice za BBC.
„Svesni smo da se na graničnim prelazima stvaraju veliki redovi.“
Slovačka i Mađarska takođe šalju vojsku na granice da se izbore sa očekivanim prilivom izbeglica.
Ali broj ljudi koji je stigao do granica i dalje je relativno mali, jer su mnogi imali problem da napuste glavne gradove Ukrajine.
Viktoriju Votu se pet ujutro u gradu Harkovu na severoistoku Ukrajina probudile eksplozije.
„Komšije su mi zvonile na vrata govoreći da je vreme da evakuišem iz grada“, rekla je ona.
Ali usred raznih pomešanih poruka o tome da se treba da se sklonimo, nismo bili sigurni da li je bezbedno da se evakuišemo“, rekla je ona.
Deo puteva koji vodi iz Harkova bio je blokiran.
Nekih 400 kilometara od Kijeva, Tetjanu Kaštanovu su takođe probudile eksplozije.
„Mnogi su pokušali odmah da napuste domove, pa su se stvorile velike gužve“, objasnila je ona.
„Ako se i nama ukaže šansa da odemo na Zapad, iskoristićemo je.“
Poput mnogih drugih, Tetjana je prvo spas pronašla u podzemnoj garaži, dok su mnogi otišli u metro stanice.
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
- Lavov – grad koji je postao utočište za Ukrajince uplašene zbog ruskog napada
- Severni tok 2 i kriza u Ukrajini
Nemali broj ljudi je pohitao na autobuske i železničke stanice, kako bi pokušao da kupi karte i prebaci se na zapad Ukrajine ili preko granica, što dalje od linija fronta.
Neki su napustili velike gradove i krenuli ka manjim, ruralnim mestima gde im žive rođaci.
Avionski letovi u ovom trenutku nisu opcija, pošto zapadne kompanije izbegavaju ukrajinski vazdušni prostor, a i kijevski aerodrom je navodno bio jedna od prvih meta ruskih napada.
Na ulicama glavnog grada, stvoreni su redovi ispred bankomata, na benzinskim pumpama i u supermarketima.
Ali neki Ukrajinci spremni su i da uzmu oružje u ruke.
Rusija je zahtevala od ukrajinskih vojnika da polože oružje.
Ministarstvo odbrane Ukrajine objavilo je fotografije na kojima se vide dobrovoljci koji čekaju u redovima da se pridruže vojsci.
Neki od onih koji beže pokušavaju i da izbegnu obaveznu mobilizaciju.
Dva pripadnika mađarske nacionalne manjine koji žive na granici sa Mađarskom plaše se da će biti mobilisani kako bi pomogli odbrani države, rekli su za agenciju Rojters.
„Niko ne želi da se priključi vojci i da umre,“ kaže Tamaš Bodnar, koji je pokušao da pređe granicu sa bratom Čabom.
„Jasno je da će pobeći oni koji mogu“, dodao je.
Na jednom od prelaza, žena sa 15-godišnjim sinom rekla je da strahuje da će starosna granica za mobilizaciju biti snižena.
Planirala je da ga pošalje kod rođaka u Mađarsku, a ona bi se vratila da radi u pograničnom gradu.
„Plašim se da će mi uzeti sina“, požalila se.
Pogledajte video o prvom napadu Rusije na Ukrajinu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
