Valentin Incko će naredne godine obeležiti pune četiri decenije otkad je prvi put kao austrijski diplomata kročio u balkansku politiku.

Jubilej će dočekati na funkciji čoveka koji se stara o primeni sporazuma koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini (BiH) i koji se četvrt veka od potpisivanja jednako hvali i osporava.

„Između Prvog i Drugog svetskog rata je bilo samo dvadeset godina, a ovde imamo 25 godina mira – to je vredno postignuće.

„Dejtonski sporazum je omogućio jednu državu za sve koji u njoj žive i to nije malo“, kaže Valentin Incko na skoro savršenom BHS jeziku (bosansko-hrvatsko-srpskom).

• Dejton, 25 godina kasnije: „Šta mi znači primirje kada sam izgubio celu porodicu“
• Godišnjica neponovljivog kraja rata
• Kako je „Zajednički napor“ doneo mir u Bosnu i Hercegovinu

On kaže da je svestan da nije mali broj građana BiH koji jubilarnu godišnjicu ne bi želeli ni da proslave.

„Američki diplomata Ričard Holbruk je svojevremeno pisao da su neki NATO generali mislili da će na liniji razgraničenja u Bosni biti trupe, kao između Severne i Južne Koreje.

„Ali posle trideset neuspešnih primirja, Dejton je zaustavio rat i to ne sme da se potcenjuje – Dejton je početak, ali nikako kraj: to nije plafon, može se do neba.“

Incko je na poziciji visokog predstavnika od marta 2009. godine, ubedljivo najduže u odnosu na svoje prethodnike.

„Bosna i Hercegovina jednog naroda bi bila dosadna“

Austrijski diplomata kaže da je za četvrt veka postignuto mnogo, uz napomenu da se najviše uradilo u prvim posleratnim godinama.

„Bosna je dobila jednu od najstabilnijih valuta, marka je vezana za evro, ima graničnu policiju, šest novih ministarstava, pasoše, registarske tablice, zastavu, himnu, fudbalski savez, itd.

„Postignuto je i ono za šta sam mislio da će biti nemoguće – da 400 hiljada vojnika iz tri armije, dva ministarstva odbrane, stvore jedno ministarstvo, jednu armiju sa deset hiljada vojnika.“

Ipak, za mnoge ta postignuća pripadaju sada već davnoj prošlosti, a Dejton je sve češće deo opisa koliko je komplikovan svakodnevni život države sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

„Velika mu je mana što sve institucije liče na domove naroda – to nije uvek funkcionalno.

„Dejton je razoružao vojske, ali su svi dobili političko oružje – vitalni nacionalni interes, vitalni entitetski interes – pa sad pet ljudi može da blokira celu državu“ ocenjuje Incko.

Takve blokade nisu bile retke, pa se pozivi na promene unutrašnjeg uređenja BiH sve češće čuju.

„Moramo paziti da niko od konstitutivnih naroda ne izgubi svoj identitet – to bi bila dosadna Bosna i Hercegovina, kad bi imala samo jedan narod.

„Nikad Bosna i Hercegovina neće biti centralizovana država, ali mora biti funkcionalna država“, kaže Incko.

Opis posla Visokog predstavnika definišu Bonska ovlašćenja iz 1997. godine kojima je razrađeno ono što je u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma zapisano dve godine ranije.

Kao najvažnije se navodi staranje o primeni samog sporazuma – čak i kroz smenjivanje funkcionera koji ga ne poštuju, ili nametanje ključnih zakona, ako ne uspeju da ih donesu institucije BiH.

Incko navodi podatak da je oko dve stotine političara udaljeno iz javnog života, u skladu sa ovlašćenjima Visokog predstavnika.

„Mnogim Srbima, i drugima, sam omogućio povratak u politički život.

„Dvojica od njih su kasnije čak bili na ministarskim pozicijama, jedan u Republici Srpskoj, a drugi na državnom nivou.“

On kaže da su ovlašćenja do sada iskorišćena oko osam stotina puta, mada ne u bliskoj prošlosti.

„Poslednjih 10-12 godina nismo koristili ova ovlašćenja, a i međunarodna zajednica mi ne daje neku podršku da ih ja koristim.

„Ali možda ćemo opet početi sa robusnijim prisustvom, mi smo rešili da je ova prethodna decenija bila vreme lokalne odgovornosti, sa ograničenim pomacima“, nagoveštava Incko potencijalni zaokret politike.

Ko su bili Visoki predstavnici u BiH

• 1995 – 1997. godine Karl Bilt (Švedska)
• 1997 – 1999. godine Karlos Vestendorp (Španija)
• 1999 – 2002. godine Volfgang Petrič (Austrija)
• 2002 – 2006. godine Pedi Ešdaun (Velika Britanija)
• 2006 – 2007. godine Kristijan Švarc-Šiling (Nemačka)
• 2007 – 2009. godine Miroslav Lajčak (Slovačka)
• od 2009. godine Valentin Incko (Austrija)

Dve strane lika Bosne i Hercegovine

Visoki predstavnik kaže da bi se uređenje Bosne i Hercegovine moglo menjati promenom Ustava.

„Ustav treba menjati zbog građana, prošlo je 25 godina od rata pa smo i svi mi stariji, ali tu je potrebna saglasnost tri konstitutivna naroda kao i Ostalih – oni se u Dejtonskom sporazumu pišu sa velikom slovom O.

„Mora da se menja politička klima i da se vrati poverenje – tri strane nemaju poverenje kao da se rat juče završio.“

Incko posebno ističe da sistem u BiH onemogućava onima koji ne pripadaju Bošnjacima, Srbima ili Hrvatima, na primer Romima ili Jevrejima, da se kandiduju za rukovodeće funkcije, kao što sprečava i pripadnike konstitutivnih naroda da se kandiduju na pozicije koje „pripadaju“ drugom narodu.

Navodi da su sve brojnije presude međunarodnih sudova pokazale da se time krše ljudska prava velikog broja građana BiH.

Ipak, dok političare označava kao one kojima trenutno stanje odgovara, Incko je spreman da pokaže i drugu stranu ove balkanske zemlje.

„Među običnim ljudima ima mnogo lokalnih Nelsona Mandele ili Vilija Branta, dok oni na višim nivoima žive od razlika – ne žele da istaknu nešto što je zajedničko.“

Zbog toga su, kaže Incko, inicijative preuzeli i sami građani.

„U Jajcu su tradicionalni političari, Bošnjaci i Hrvati, želeli da jednu već malu gimnaziju podele na bošnjačku i hrvatsku.

„Bunili su se ne političari nego đaci – želeli su da budu zajedno u razredu, štrajkovali su i uspeli da škola ne bude razdvojena.“

Austrijski diplomata kaže da primera ima i među verskim zajednicama.

„U Prozoru je na katoličku misu došao hodža sa poklonima, u Trebinju su neki neljudi sprejom ižvrljali džamiju, a sledećeg dana„ su komšije Srbi došli da sve okreče i očiste.

„O tome se malo piše, ali to je moja velika nada.“

Ipak, Incko je pomalo razočaran i u one koje predstavlja.

„Evropa je napravila veliku grešku, kao i domaći političari – a mogao je da se primeni francusko-nemački model pomirenja u kome mladi putuju, uče jezike i kulturu onih drugih, imaju zajedničke knjige istorije, vlade održavaju zajedničke sednice.“

Ko je Valentin Incko

• Rođen 22. maja 1949. godine u Klagenfurtu, Austrija, poreklom pripadnik slovenačke manjine;
• Na Univerzitetu u Gracu studirao pravo, ruski i srpskohrvatski jezik;
• od 1981. godine u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije zadužen za jugoistočnu Evropu;
• 1982 – 1986. godine pres ataše Ambasade Austrije u Beogradu;
• 1992. godine šef misije OEBS-a u Sandžaku;
• 1996 – 1999. godine ambasador Austrije u BiH;
• 2000 – 2004. godine u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije zadužen za Balkan, Kavkaz i Centralnu Aziju;
• od 2005. godine ambasador Austrije u Sloveniji;
• od 2009. godine Visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH.

Zašto su tri „B“ šansa za BiH

Iako i sam kaže da međunarodna zajednica u poslednjoj deceniji nije bila spremna da se robusnije uhvati u koštac sa problemima u BiH, Incko veruje da stvari mogu da se promene.

„Bezbednost na Balkanu je naša bezbednost – zato je interes Evrope, Austrije, Nemačke da ovde stvari budu uređene“, kaže on i podseća na nedavni teroristički napad u Beču gde je ubica imao veze sa simpatizerima radikalnih pokreta iz nekoliko zemalja sa Balkana.

Kao važnu promenu u budućnosti zemlje vidi i izbor Džozefa Bajdena za naslednika Donalda Trampa na mestu predsednika Sjedinjenih Država.

„Bajden je imao sastanke još sa Titom, bio na sahrani Kardelja, tokom rata bio triput u Bosni, posle rata još dva puta, imao sam i ja sa njim dobar razgovor 2009. godine, pa mislim da će za četiri-pet meseci stvoriti ekipu koja će se baviti Bosnom i Hercegovinom.

„Neće se on baviti lično, ali stvoriće ozbiljan tim – neki ovde misle da Bajden pomisli na Bosnu, Banjaluku, Sarajevo ili Incka čim se probudi – a ne shvataju da je Bosna na 85. mestu od njegovih četiristo problema.“

Time će, kaže Incko, biti upotpunjeno ono što on zove „tri B„.

„Ključ je u tri B – Brisel, Berlin, Bajden.

„Ovakva konstelacija je poslednja šansa za Bosnu i Hercegovinu i neće se ponoviti – za četiri ili osam godina sve manje svetskih političara će se sećati šta je Dejton ili Bosna i Hercegovina, ima mnogo većih i novijih problema.“

Na tvrdnju da Evropska unija, čak i kad zemlje na Balkanu ispune traženo, ne ubrzava proces priključenja – što je posebno očigledno na slučaju Severne Makedonije koja nikako da otvori pregovore o članstvu, sada zbog primedbi Bugarske – Incko kaže da u Evropi postoji odsustvo svesti o urgentnosti.

„Sve što Evropa radi, pa i da je dobro, ide presporo – nema uopšte osećaja za hitnost.

„Sa druge strane, u EU postoje države koje ne žele da se u Uniju unose problemi, ne žele da uvoze nestabilnost.“

„Vučić ne dovodi u pitanje BiH“

Primenu Dejtonskog sporazuma garantuju svetske sile, ali i Srbija i Hrvatska, kao dodatna sigurnost da je rat na Balkanu završen.

Današnji zvaničnici u Beogradu za Incka su dobri partneri.

„Predsednik Vučić je uvek bio korektan što se tiče teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine – ja to pratim više od decenije i nema nijedne njegove izjave koja bi stavila pod znak pitanja BiH kao državu.

„Pozdravljam sve investicije Srbije – od aerodroma u Trebinju, gde ću se potruditi da se procedure i ubrzaju, te budu u skladu sa zakonima“, kaže.

Ipak, na opasku da saradnici predsednika Vučića često daju potpuno suprotne izjave, Incko ne odgovara velikom brigom.

„Nisam slep, vidim i čujem sve – ali kao što sam ja poslednji autoritet u interpretaciji Dejtonskog sporazuma, predsednik Vučić je poslednji autoritet što se tiče saradnje sa Bosnom i Hercegovinom.

„Ako neko kaže da postoje dve srpske države, to je naravni neprihvatljivo – Republika Srpska postoji samo zahvaljujući postojanju Bosne i Hercegovine.“

Na optužbe da radi na ukidanju Republike Srpske, Incko odgovara primerima iz drugih zemalja.

„Nemam ništa protiv da postoji Republika Srpska – postoje i Bavarska u Nemačkoj, Teksas u SAD, ali se svuda uz zastave tih entiteta ističu i državne zastave.

„Da li mislite da je Teksas uvek zadovoljan Vašingtonom?“

Zastave BiH nije bilo pored obeležja Republike Srpske i Rusije kada se srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik sastao sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim.

„To je bio veliki protokolarni gaf, možda čak namera.

„Postoji zakon o zastavi, Milorad Dodik je predsednik Predsedništva BiH i ne bi mu pala kruna s glave da je tamo bila zastava Bosne i Hercegovine, a i Rusi bi sa tim bili sigurno saglasni.“

O Miloradu Dodiku

„Bili smo nekad na ti – više nismo. On je bio miljenik Zapada, rekao je sve što treba da se kaže – da treba isporučiti Karadžića, da je u Srebrenici bio genocid. Ja sam kod njega bio na krsnoj slavi Đurđevdanu, on je iz fine antifašističke porodice sa Kozare. Ali to se sve ohladilo i nemamo ličnih kontakata. Pored toga, nazivao me kriminalce, monstrumom, srbomrscem i čime sve ne.„

„Ljudi će hitno odlaziti“

Valentina Incka najviše brinu procene da bi broj stanovnika BiH do 2070. godine mogao da padne do 1,6 miliona, a dijaspora postane još brojnija – pa i u njegovoj Austriji, gde je jedna od ministarki Tuzlanka Alma Zadić.

„Ona je jedna od najboljih ministarki, svaki dan radi tri smene, razmišlja brzinom 180 na sat, završila je tri fakulteta, među njima i Kolumbiju u Njujorku.

„Ali nisam siguran da bi ona ovde bila i sekretarica u Tuzlanskom kantonu.“

Zbog toga kaže da se stvari moraju menjati, i to ne samo na ekonomskom nivou.

„Nisu uslovi samo plata i posao.

„Morate imati vladavinu prava, dobru vlast i perspektivu – ali ne od dvadeset godina, jer je to cela izgubljena generacija, već za mnogo kraći period.“

Posle četrdeset godina na Balkanu, Incko zna gde bi voleo da vidi BiH.

„Vidim Bosnu u evroatlantskim integracijama – dugogoročno i u EU, i u NATO, a to je samoproglašeni cilj države, većine njenih političara i građana.

„Težnja za ulaskom u NATO stoji u Zakonu o odbrani koji je potpisan pre mog dolaska od strane predstavnika sva tri naroda, dok želju za priključenjem EU ima gotovo 80 odsto građana.“

Kaže i da za njega važe isti standardi kao i za ostale političare u državi.

„Rekli smo da su predugo ista lica ovde u politici – to važi i za mene, i ja bi trebalo da idem, bilo bi mi drago.

„Ali bilo bi dobro da se ispuni jedan od uslova za ukidanje Visokog predstavnika – pozitivna ocena situacije u BiH koja se bazira na punoj primeni Dejtona, a vi sami procenite ima li pozitivne ocene i da li je Dejton u potpunosti primenjen“, kaže Incko

Tada bi, dodaje, iste sekunde trebalo ukinuti položaj Visokog predstavnika uz formiranje malog tima za praćenje primene Dejtona i funkcionisanja vladavine prava.

Ipak, kao najvažniji zaključak, Valentin Incko navodi da vremena više nema.

„Potrebna nam je svest o hitnosti, kao i primena zakona jer ljudi iz sva tri naroda žele samo normalan život i pravdu, bez korupcije.

„Inače će ovi divni ljudi ubrzano otići odavde i negde drugde tražiti taj normalan život i civilizacijske vrednosti.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]