Dejvid Stirling, Škotlanđanin poznat kao osnivač SAS-a, nije bio ono što biste očekivali od jednog ratnog heroja.
Kad je stigao u Kairo 1941. godine, ovaj dvadesetpetogodišnjak nije se držao najosnovnije discipline, nikad nije učestvovao u pravim borbama, a nije umeo čak ni da maršira pravo.
Bio je toliko visok i lenj da su ga drugovi prozvali Džinovskim lenjivcem.
U jednom izveštaju viši oficiri su ga opisali kao „neodgovornog i neizuzetnog“.
A opet, u roku od godinu dana, Stirling je, zajedno sa kolegom komandosom Džokom Lusom, razvio novi način suprotstavljanja nemačkim i italijanskim snagama koje su dominirale Severnom Afrikom.
- Let po margini istorije – kako su se žene sa Balkana vinule nebu pod oblake
- Alan Tjuring: Čovek koji je razbio nemačku Enigmu i postao otac modernog računarstva
- Brus Old – teniski pionir koji je ispitivao nacističke naučnike
- Ko je bio Britanac Bil Hadson koji je hteo da pomiri Tita i Dražu
Šestodelna igrana serija koja se bavi dogodovštinama Sterlinga i Lusa – SAS: Odmetnuti heroji – trenutno se prikazuje na BBC Jedan.
Konor Svindels, zvezda Netfliksovog hita Seksualno obrazovanje, glumi Sterlinga, a glumac iz Igre prestola Alfi Alen igra Lusa.
Glumac Džek O’Konel glumi jednog od prvobitnih dobrovoljaca Pedija Mejna, irskog ragbi internacionalca za kog je Stirling tvrdio da ga je pronašao u zatvoru kako čeka preki sud zato što je nokautirao višeg oficira.
Autor TV serije je Stiven Najt, a ova je zasnovana na istoimenoj knjizi Bena Mekintajera, koji je bio i narator BBC-jevog televizijskog dokumentarca na ovu temu 2017. godine.
Mekintajer priča kako je Stirling rođen u jednoj od najvećih škotskih porodica u Kir Hausu, blizu Bridž ov Alena, kod Stirlinga.
Išao je u privatni internat kod Jorka pre nego što je studirao na Univerzitetu u Kembridžu, gde se nije skrasio.
Stirling je bio ekscentrični sanjar koji je putovao u Pariz da bi postao slikar, dok se istovremeno nadao da će postati prvi čovek koji se popeo na Mont Everest.
Prijavio se u Škotsku gardu po izbijanju Drugog svetskog rata, pre nego što je prebačen u novoosnovani udarni odred Komandosi.
Poručnik „Džok“ Lus je osmislio iscrpljujući, eksperimentalni program obuke za jedinicu.
Bio je prekomandovan u Kairo, ali je bio nezadovoljan nakon što je jedna borbena misija otkazivana za drugom.
U Egiptu je upoznao Lusa, još jednog bogatog vojnika u potrazi za avanturom.
Jedna od njihovih prvih akcija bila je da stave padobrane na leđa i iskoče iz aviona, uprkos tome što nijedan ni drugi nisu bili obučeni za to.
„Nisam baš imao sreće zato što se moj padobran, kad se otvorio, zakačio za rep aviona“, ispričao je Stirliing decenijama kasnije.
„Pre nego što se otkačio, pocepao je red ili dva tkanine sa padobrana.“
„Sleteo sam prilično brže od mog kompanjona.“
Izgledalo je kao da više neće moći da hoda zbog povreda koje je zadobio i proveo je više nedelja u bolnici, ali se na zaprepašćenje svih potpuno oporavio.
Zajedno sa Lusom osmislio je program za novi vojni odred koji je bio maštovit, radikalan i potpuno protivan pravilima.
„To je moralo da se smatra novom vrstom sile, da bi uspela da izvuče maksimum iz iznenađenja i lukavosti“, rekao je on za BBC 1987. godine.
Ideja im je bila da uništavaju letelice na zemlji pomoću malih udarnih timova koji će moći bez upozorenja da se ubacuju iza neprijateljskih linija.
Nekako su planovi jednog nebitnog poručnika shvaćeni ozbiljno kao način da se pomogne Britancima da izvrše kontranapade na Romela u Severnoj Africi.
Moguće je da su njegovi nadređeni smatrali da vredi pokušati jer, ako ne uspeju, izgubili bi samo šačicu avanturista.
Osećaj dužnosti i nezadovoljstvo ratnim dejstvima navelo je Džoka Lusa da pomogne u osnivanju jedinice
Stirling je unapređen u kapetana i dobio ovlašćenje da sastavi odred od šest oficira i 60 ljudi – i tako je rođena Specijalna vazdušna služba (SAS).
- Franjo Kluz: od prvog partizanskog pilota do čuvenog brenda odeće
- „Na pola puta do superheroja“: Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine
- Vazduhoplovac iz Sijera Leonea – borac protiv nacista koga su zvali „Srećni Džoni“
Kad ga je mnogo godina kasnije intervjuisao BBC, Stirling je izjavio da je namerno regrutovao hrabre i nekonvencionalne odmetnike.
On je rekao da su bili „banda vagabunda“ koji su pokušavali da pobegnu od konvencionalne vojne discipline.
„Nisu baš mogli da se kontrolišu, bili su veliki individualci“, rekao je on.
„Namera je bila da im se pronađe zajednički cilj.“
Nakon što ih je Lus sproveo kroz kurs osnovne obuke koja nije ličila ni na šta što je do tada videla vojska, prva misija SAS-a bila je da se padobranima ubace u pustinju i miniraju neprijateljske avione.
Vremenski uslovi su bili jezivi, sa obilnim padavinama i vetrovima od najmanje 30 čvorova, dvostruko više od maksimalne brzine dozvoljene za iskakanje padobranom.
Vrhovna komanda je poslala poruku Stirlingu sa odobrenjem da otkaže misiju.
„Apsolutno smo to odbili“, rekao je on.
I tako su se pet aviona RAF-a probili kroz žestoku oluju sa 55 padobranaca spremnih da iskoče nad metom.
Jedan po jedan, bacili su se u oluju, a većina je sletela kilometrima od zone doskoka.
Misija je bila potpuna katastrofa i vratio se samo 21 vojnik.
„Bila je to tragedija zato što smo izgubili jako mnogo talentovanih ljudi“, rekao je Stirling.
Uprkos toj nesreći, Stirlingu je bilo dopušteno da pokuša ponovo – ovaj put sa vozilima iz LRDG-a (Dalekometna pustinjska grupa) koja su ih vozila danima preko pustinje da bi napali pod okriljem noći.
Rano ujutro, Sterling i LRDG su nestali nazad u Velikom peščanom moru, ostavivši za sobom epski trag razaranja i zabezeknutog neprijatelja.
Bio je to prvi od niza upada koji su terorisali i demoralisali nemačke i italijanske snage.
Lusova smrt krajem decembra 1941. godine zadala je težak udarac odredu SAS-a, ali do tada su već uništili 90 aviona i za sobom ostavili bar toliko mrtvih neprijatelja.
Tokom naredne godine, njihova taktika se razvila tako da uključi napade iz blindiranih džipova.
Kaže se da je nemački feldmaršal Ervin Romel posle ovih poražavajućih brzih operacija Stirlinga nazvao „Fantomski major“.
A britanski ratni vođa Vinston Čerčil bio je očaran kad je upoznao Stirlnga u Kairu u avgustu 1942. godine.
Ubrzo posle toga, SAS je proširen iz odreda u puk, a Stirling je unapređen u potpukovnika.
Ali u januaru 1943, konačno ga je zarobio neprijatelj i proveo je najveći deo ostatka rata u italijanskim ili nemačkim kampovima za ratne zarobljenike, među kojima i Koldic.
Posle rata, Stirling je dobio Orden Britanskog carstva, ali je ostao buntovnik i neko ko ne igra po pravilima.
U njegove mnoge posleratne avanture spadaju kompanija koja se bavila trgovinom oružja između Velike Britanije i Zalivskih država, kao i privatna vojna kompanija.
Stirling je takođe stajao iza GB75, privatnih oružanih snaga, za koje se govorkalo da su bile spremne da sredinom sedamdesetih preuzmu vlast ako Velika Britanija ode suviše ulevo.
Uprkos mrljama u njegovom posleratnom dosijeu, proglašen je za viteza 1990, iste godine kad je umro u 74. godini.
Spomenik SAS-u kod Duna, podignut je 2022. godine blizu njegovog porodičnog imanja u Stirlingširu.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
