Čovek se obraća preko megafona

Getty Images
Viđilantizam se obično pojavljuje u sredinama ogrezlim u korupciju, u kojima sistem ne funkcioniše

Na „crnoj listi“ udruženja Sveti Sava iz Lazarevca naći će se oni za koje se – uz pomoć policijskih i uličnih izvora – utvrdi da prodaju drogu.

„Tada dolazi do javne osude, stigmatizacije tih ljudi – za one koji su u Lazarevcu važili za ugledne biznismene sada svi znaju da prodaju drogu, šta voze, gde žive i kako izgledaju“, kaže za BBC na srpskom predsednik ovog udruženja, koji se u medijima ne pojavljuje pod punim imenom i prezimenom.

Ovo udruženje – čiji su članovi, prema njegovim rečima, „ljudi fizički i iskustveno spremni za obračun sa bilo kim“ – već nekoliko godina se ovako bori protiv trgovine drogom u ovoj beogradskoj opštini.

Za razliku od anglosaksonskog prava i država, gde građani kroz projekte mogu da brigu o bezbednosti u komšiluku podele sa policijom, ovde je reč o „uzimanju pravde u svoje ruke“, objašnjava za BBC advokat i nekadašnji ministar policije Božo Prelević.

„Institucije države ne zaštićuju građane i onda oni uzimaju stvari u svoje ruke i faktički se konfrotiraju sa kriminalcima“, dodaje on.

Socijalna psihološkinja dr Iris Žeželj objašnjava da pad poverenja u institucije, vodi osećanju nezaštićenosti i bespomoćnosti kod građana.

„Oni tada pokušavaju da reše problem u neposrednoj okolini, tako što će se samoorganizovati i povratiti neku vrstu kontrole“, kaže ona.

Letkom protiv narko-dilera

Jedan od članova udruženja Sveti Sava ispred plakata koje su lepili u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

UG Sveti Sava
Plakate sa informacijama o navodnim dilerima droge članovi udruženja Sveti Sava lepili su u u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.

Borba protiv droge ove godine jedna je od tema koje su u centru pažnje javnosti.

Smrt tinejdžerke u Aranđelovcu nakon uzimanja ekstazija u novembru, bila je povod za ulične proteste kakvi se ne viđaju često u ovom gradu.

Bila je to peta smrt od ekstazija u Srbiji o kojoj su mediji izvestili ove godine.

„Droga je i previše bila dostupna u Aranđelovcu, kao na trafici i na svakom ćošku“, kaže za BBC Ivan Ivanović iz udruženja građana „Aranđelovčani i Aranđelovčanke“ – organizatora protesta „Ne okreći glavu, reci ne!“.

Tada su predsedniku opštine izneli niz zahteva i tražili aktivniju saradnju i transparentniju ulogu institucija, policije i pravosuđa u edukaciji i borbi sa problemom koji doživljavaju kao opasnost.

„Uglavnom, opština je u 10 zahteva izašla u susret. Napravili smo SOS broj koji je anoniman i na koji mogu da se prijave sve kriminalne radnje“, objašnjava Ivanović.

Prema njegovom mišljenju, poverenje u policiju i pravosuđe u ovakvim stvarima ne postoji.

„Da građani imaju poverenja u policiju, ne bi tražili anonimni SOS broj“, kaže on.

Sa tim je saglasan i predsednik udruženja Sveti Sava iz Lazarevca koje je podržalo proteste u Aranđelovcu.

„Vi ste imali slučaj da građanin prijavi policiji narko-dilera, a on dođe za pet minuta sa batinašima na vrata – tako da je poverenje izgubljeno“, tvrdi on.

Zato je, dodaje, njihova uloga da budu „spona, uz veliku podršku građana“.

„Imaju veliko poverenje u nas, veliki broj ljudi nam dostavlja informacije sa terena“, kaže on.


(Ne)poverenje u institucije:

  • Poslednje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o poverenju građana u policiju pokazuje da se u odnosu na prethodne tri godine poverenje građana povećava, ali u isto vreme se uvećava i uverenje da je korupcija veoma rasprostranjena u policiji
  • Čak 61 odsto ispitanika izjavilo je da ima poverenje u policiju, a u isto vreme 69 odsto veruje da je korupcija rasprostranjena u polciji; 68 odsto smatra da je korupcija prisutna u sudstvu, a 62 procenata da je Tužilaštvo korumpirano.
  • Ovogodišnje istraživanje USAID-a pokazalo je da većina građana, čak 57 odsto veruje da je u Srbiji korupcija rasprostranjena u velikoj meri.
  • U istom istraživanju nijedna od institucija na skali od 1 do 5 nije dobila ocenu veću od 2,5 kada je u pitanju borba protiv korupcije.
  • Najveći broj ispitanika smatra da je zdravstvo najkorumpiranija institucija, a odmah je prate sudovi i policija.
  • U istom istraživanju najveći broj građana nije zadovoljan transparentnošću, otvorenošću i borbom protiv korupcije lokalnih samouprava.

U poslednjih nekoliko godina, „crna lista“ udruženja Sveti Sava širila se gradom u obliku letka. Vremenom se pokazala se verodostojnom – u različitim policijskim akcijama hapšeni su upravo ljudi sa tog spiska.

„Oni skoro da ne promaše ko su narko-dileri, tako da vi vidite da je to opšte poznato, pa kao takvo je moralo biti poznato i policiji“, navodi advokat Prelević.

Kada je Prelević 2000. godine bio ministar policije, dao je nalog za izradu prve „bele knjige“ organizovanog kriminala – iz koje se neka imena poklapaju sa lazarevačkim spiskom.

Za njega je to znak da su dileri zaštićeni.

„Nemaju od koga da budu zaštićeni nego od visokih struktura policije ili politike“, on.

Sličan utisak imaju i predstavnici dva udruženja sa kojima smo razgovarali.

Prema rečima Ivanovića, najmanje su zadovoljni radom pravosuđa.

Iz izveštaja o radu tužilaštva na slučajevima trgovine drogom, koji su tražili i dobili, saznali su da se zakonska mogućnost zatvorske kazne najmanje primenjuje.

„Želimo da razjasnimo zbog čega je samo osam odsto presuda završeno zatvorom, a sve ostale nagodbom ili uslovnom kaznom. Koja je to poruka i policiji i građanima droge – uhvatiš ga i vratiš ga na ulicu?“, pita Ivanović.


Kako su sudovi odlučivali u 2017. godini

  • Prijavljeno je ukupno 1182 lica pod sumnjom za trgovinu drogom, dok je za posedovanje u lične svrhe prijavljeno 3212.
  • Za neovlašćeno držanje za ličnu upotrebu osuđeno je 2592 lica, od čega 332 na zatvorsku kaznu, 694 na novčanu, 1410 dobilo je uslovni kaznu, dok 104 osuđeno na kućni zatvor.
  • Za delo stavljanje u promet opojnih droga osuđeno je 995 lica, od čega 778 na zatvorsku kaznu, 146 na uslov, a 47 lica dobilo je kućni pritvor.
  • Za krivično delo zlostavljanje i ubijanje životinja optuženo je 193 lica, a osuđeno 16, od čega niko nije dobio zatvorsku kaznu, troje je dobilo novčanu, 12 lica osuđeno je na uslov i jedno lice prošlo je sa opomenom.
  • Za krivino delo obljube nad detetom osuđeno je 20 lica i svi su dobili zatvorske kazne.

Zato se, kažu iz oba ova udruženja, zalažu za daleko veće kazne od onih propisanih trenutnim krivičnim zakonom.

Naglašavajući da ne priziva sistem poput onog na Filipinima – gde svako može da puca na onog za kog sumnja da prodaje drogu – predsednik udruženja Sveti Sava naglašava da zakon mora biti stroži.

„Tri godine, to je sramotno. Ta kazna za prvo dilovanje ne bi smela da bude manja od 15 godina“, kaže on.

Nakon nedavnog sastanka Državne komisije za borbu protiv droge, ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da će se zalagati za oštriju kaznenu politiku prema dilerima, dodajući da postoji ideja da se to delo treba da se tretira kao pokušaj ubistva.

Dok u Aranđelovčani i Lazarevčani podržavaju takav pristup, Prelević u takvim najavama vidi „cinizam“.

„Ovde svaki put kada kažete zašto ne pohapsite kriminalce, oni kažu sada ćemo da menjamo zakon. Tom logikom bi i onaj ko prodaje alkohol, mogao da se tereti za pokušaj ubistva“, navodi on.

Prelević objašnjava da zakon nije blag, ali da je rad tužilaštva problematičan – utoliko što sa kapacitetima koje ima, ne može da obradi broj poslova koji im je poveren.

Otuda dolazi do toga da se sklapa veći broj sporazuma.

„Ja mislim da sa narko-dilerima ne bi trebalo da prave sporazume“, navodi on.

Takođe, jedan od problema je kvalitet krivičnih prijava koje se podnose.

„U jednom broju slučajeva imate da je policija napisala krivičnu prijavu, ali da nije dostavila valjane dokaze. Takvo lice je neupotrebljivo za sam postupak“, objašnjava on.

Problem izostanka reakcija i blage kaznene politike se nalazi u sprezi politike i tužilaštva, kaže on.

„U velikom broju slučajeva isti je efekat bilo da građani odu u policiju ili crkvu – i jedni i drugi kažu da će to preneti višim instancama“, dodaje.

Ivan Ivanović iz Aranđelovca kaže da su građani u poslednje vreme primetili veći broj policajaca na ulicama, ali da Radna grupa koja je oformljena u saradnji sa opštinom, još nije održala sastanak.

„Ukoliko se to ne desi, opet ćemo protestovati“, kaže on.

„Odgovaraćete“

„Nežni grubijani sa fantomkama“, „Ako zlostavljate životinje, naći ćemo vas“ – samo su neki od medijskih naslova koji prate rad kontroverznog udruženja za zaštitu životinja Levijatan.

Od prvih slika nabildovanih i tetoviranih zaštitnika životinja do Fondacije koja deluje u čitavom regionu, Levijatan je danas i te kako prepoznatljivo ime.

U pisanom odgovoru za BBC na srpskom iz ove fondacije kažu da je njihovo udruživanje odraz „bunta prema najstrašnijem obliku nasilja prema životinjama“.

Kako objašnjavaju, prvi znak da je takva organizacija potrebna društvu bio je broj ljudi koji im se obraćao.

„Najpre porukama i pozivima, a zatim i snimcima zlostavljanja životinja, što upućuje na činjenicu da je problem uočen čim ga toliko ljudi prepoznaje“, navode u Levijatanu.

Snimke koje dobijaju objavljuju na društvenim mrežama, imenujući aktere i mesta gde oni žive i poručujući im da će odgovarati.

Ovakva vrsta delovanja izazvala je polemike u javnosti – da li ljude treba osuđivati pre nego što sud da konačnu reč?

U Levijatanu kažu da smatraju da je javna osuda takvog ponašanja važna, kao i izricanje kazni.

„Javnom osudom postiže se mnogo po pitanju prevencije i osvešćenja ljudi, a istovremeno se pomaže institucijama u brzom i efikasnom otkrivanju počinilaca, imajući u vidu broj ljudi koji nas prati na društvenim mrežama“, navode.

Momci iz Fondacije Levijatan

Levijatan
Osnovana pre nekoliko godina kao inicijativa prijatelja i istomišljenika, Fondacija Levijatan danas deluje širom regiona.

Psihološkinja Žeželj objašnjava da ovakve inicijative mogu imati jak momentum i da javnost koja želi brza i vidljiva rešenja – staje iza njih.

„Pored toga, psihološki, osećaj povratka kontrole i mogućnost da se neko ‘zasluženo kazni’ izuzetno su motivišući“, kaže ona.

Međutim, verbalni obračuni na društvenim mrežama lako skliznu u arenu nasilja.

Nedavno su dvojica predstavnika Fondacije privedena zbog navodnih pretnji.

Ubrzo su pušteni, a pritvor im nije određen.

Pa, može li se na nasilje odgovoriti nasiljem?

„Ostavljamo vam na razmišljanje da li se reč ‘odgovaraćete’, kojom završavamo naše snimke i koja podrazumeva odgovornost pred zakonom, može smatrati nasiljem“, navode.

Iz Levijatana dodaju da ih često zlonamerno opisuju kao „grupu koja nasiljem odgovara na nasilje“, uprkos pravnoj i institucionalnoj borbi koje vode u sudnicama.

Poslednji takav slučaj pred Osnovnim sudom u Subotici, u kome je advokat Fondacije zastupao oštećenu stranu, zbog zlostavljanja psa izrečena je uslovna kazna od 4 meseca zatvora.

Ipak, iako deo javnosti podržava ovakav vid delovanja, nisu svi oduševljeni.

Ima li razloga za brigu?

Prema mišljenju psihološkinje Žeželj – ima.

Ona kaže da je „ogorčenje javnosti često opravdano“ i da „može biti razumljivo kada se poseže za ovakvom vrstom akcija“, ali da je „gomila“ nepredvidiva i da u njoj dolazi do „distribucije odgovornosti“.

„To znači da je moguće da se odluke donose ishitreno, bez dovoljno informacija, a da se niko na kraju ne oseća odgovorno zbog toga. Tako se od proaktivnih građana može stići do gomile spremne za linč u relativno kratkom roku“, kaže ona.

Štagrađanin može da uradi?

Svi sagovornici saglasni su u oceni da je situacija za nijansu bolja od kada se oni bave problemima kojima se bave.

Ističu i da se bez saradnje građana i institucije na svim nivoima, ti problemi ne mogu rešavati, ali da, za sada, ljudi imaju više poverenja u njih nego u policiju.

Možda je najsvežiji primer loše komunikacije nadležnih sa inicijativama građana – slučaj Igora Jurića.

Nakon otmice i ubistva njegove petnaestogodišnje ćerke Tijane 2014. godine, Jurić je osnovao fondaciju u njeno ime i upustio se u borbu protiv nasilja nad decom.

Od tada je, kaže, postignuto mnogo – nestanak dece postao je prioritet za policiju kroz usvajanje Tijaninog zakona, osnovan je registar nestalih lica, ali se i mnogo više govori o pedofiliji.

Fondacija je takođe prikupila više od 160.000 potpisa građana za inicijativu za uvođenje doživotne kazne zatvora za ubice dece i trudnica. Peticija je predata predsednici Skupštine Maji Gojković pre više od godinu dana.

Kada je inicijativa stigla na dnevni red skupštine, najveći broj poslanika nije bio ni za ni protiv – nisu imali nikakvo mišljenje o tome.

„Na to ne samo da skupština nije reagovala, već kasnije ni Ministarstvo pravde nije odgovaralo na pozive“, Jurić za BBC na srpskom.


Kakve kazne predviđa krivični zakonik:

  • Za krivično delo proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga zaprećena je kazna zatvora od 3 do 12 godina, a ukoliko je to delo organizovane kriminalne grupe kazna zatvora je najmanje 10 godina.
  • Za krivično delo posedovanje manje količine opojne droge u lične svrhe zaprećena je kazna do 3 godina zatvora, postoji mogućnost novčane ili oslobađanje od kazne.
  • Za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga zaprećena je zatvorska kazna od 6 meseci do 5 godina, ukoliko je učenjeno prema maloletnom licu od 2 do 10 godina, a ukoliko je kao posledica nastupila smrt od 3 do 15 godina.
  • Za krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja zaprećena je novčana kazna ili zatvor od jedne godine; ukoliko je u pitanju zaštićena vrsta, kazna zatvora može biti i do tri godine, a za organizovanje i profitiranje od borbi životinja kazna je zatvora od 3 meseca do 3 godine i novčana kazna.
  • Za krivično delo teškog ubistva zaprećena je zatvorska kazna od 30 do maksimalnih 40 godina zatvora.
  • Za krivično delo obljube nad detetom kazna zatvora iznosi od 5 do 12 godina.

Nakon što je Jurić javno kritikovao rad parlamenta, u medijima bliskim vlastima pojavljivale su se informacije iz njegovog privatnog života i krivičnog dosijea.

„Vrlo jednostavna i jasna poruka institucija našeg društva“, kaže on.

Nedavno je na Fejsbuku i sam objavio ime i prezime lica za koje naveo da je osuđeni silovatelj i upozorio građane da je na slobodi.

„Možemo da raspravljamo da li je to zakonito ili ne, ali ja ne bih mogao da podnesem da opet neko strada, a da ja nisam bar pokušao da učinim nešto“, navodi Jurić.

Kaže da želi da pomogne ljudima da urade ono što on nije uspeo – upozori svoju decu na opasnosti.

Jurić tvrdi da je cilj inicijative da se spreči mogućnost da povratnici ponovo isto delo – nešto što statistika pokazuje da će se dogoditi.

I odgovara – nije problem u tome da se inicijativa ne izglasa, već mu smeta odsustvo rasprave o pitanju koje je pokrenulo toliki broj građana.

„Zašto o tome ne raspravljamo? Ja kao građanin imam to pravo i ja se na to pravo pozivam“, kaže Jurić.

Socijalna psihološkinja Iris Žeželj navodi da bi institucije trebalo da pokažu zainteresovanost za brige građana i njihovu želju za rešavanjem problema, ali da se to ne dešava.

„Jednom poljuljano poverenje između građana i države teško je ponovo uspostaviti“, zaključuje ona.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk