Dva meseca nakon što je vojna hunta u Nigeru svrgla predsednika i preuzela vlast, Francuska je saopštila da povlači ambasadora i vojne trupe koje su u toj zemlji bile stacionirane godinama.
„Francuska je odlučila da povuče ambasadora“, objavio je predsednik Emanuel Makron i dodao da je „okončana i vojna saradnja“ i da će francuske trupe otići u „narednim mesecima“.
Vojna hunta koja je preuzela vlast u Nigeru u julu pozdravila je taj potez.
„Slavimo novi korak ka suverenitetu Nigera“, saopštila je hunta, prenela je agencija Frans pres.
U zapadnoafričkoj zemlji, kojom je u prošlosti upravljala Francuska, ima oko 1.500 francuskih vojnika.
Odluka Pariza usledila je posle višemesečnog animoziteta i protesta zbog francuskog prisustva u zemlji.
- Puč u Nigeru: „Želim da Francuska ode, a da Rusija dođe“
- Bivši UN mirotvorac koji je prigrabio vlast u Nigeru
- Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
U Nigeru je 26. jula izvršen vojni puč.
Vojska je zbacila sa vlasti predsednika Muhameda Bazuma, uprkos potonjim pretnjama bloka zapadnoafričkih zemalja okupljenih u grupaciji Ekovas da će vojno intervenisati.
Na pretnje Ekovasa, ekonomsko-političkog bloka zemalja zapadne Afrike, vojna hunta Nigera je odgovorila da će braniti novi poredak u zemlji, a pridružile su im se još tri zemlje bloka Ekovas – Burkina Faso, Mali i Gvineja.
Makron je rekao da i dalje smatra svrgnutog predsednika Nigera Muhameda Bazuma kao „jedini legitimni autoritet“ u zemlji i da ga je obavestio o svojoj odluci.
On je svrgnutog predsednika opisao kao „taoca“.
„Bazum je bio meta državnog udara zato što je sprovodio hrabre reforme“, rekao je Makron.
Niger je jedna od nekoliko bivših francuskih kolonija u zapadnoj i centralnoj Africi u kojima je vojska nedavno preuzela kontrolu, sledeći Burkinu Faso, Gvineju, Mali i Čad.
Poslednji državni udar bio je u Gabonu u avgustu.
Od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. godine, u Nigeru, zapadnoafričkoj državi bez izlaza na more, bilo je četiri uspešna državna udara i nekoliko neuspešnih pokušaja zbacivanja aktuelna vlast.
Poslednji državni udar u zemlji dogodio se u februaru 2010. godine i okončan je svrgavanjem predsednika Mamadu Tanje.
Od dana prevrata, 63-godišnji Bazum je pritvoru u predsedničkoj palati, a jednom prilikom je pozvao saveznike da reaguju.
Posle puča, general Abdurahman Čijani, komandant predsedničke garde, proglasio se za novog vođu zemlje.
Predstavnici hunte su ranije saopštili da su prikupili dokaze za krivično gonjenje „svrgnutog predsednika i njegovih domaćih i stranih saučesnika za veleizdaju i podrivanje unutrašnje i spoljne bezbednosti Nigera“.
Bazum se smatra saveznikom zapadnih zemalja, pre svega Francuske, jedne od najvećih kolonijalnih sila u istoriji, koja je dugo godina vlada Nigerom.
Francuska se upravo iz Nigera snabdevala uranijom, neophodnog za rad njenih nuklearnih elektrana.
Od dana kada je izvršen vojni udar, na ulicama gradova u Nigeru mogle su se videti mnoge pristalice pučista sa ruskim zastavama i obeležjima i svakodnevno su rasla antifrancuska osećanja.
Svrgnuti predsednik Muhamed Bazum oglasio se ranije člankom u američkom Vašington postu koji je počeo rečima: „Pišem ovo kao talac…“.
Objavljeno je da je Bazum „zabrinjavajuće“ oslabio, a da njegov 20-godišnji sin, koji ima hronično oboljenje, nije dobio zdravstvenu negu.
Njegova ćerka Zazija (34), koja je tokom puča bila na odmoru u Francuskoj, rekla je ranije za britanski Gardijan da njeni otac, majka i brat nemaju čistu vodu ili struju i da žive od pirinča i testenina.
Posle puča, EU je suspendovala svu bezbednosnu saradnju sa Nigerom i obustavila budžetsku pomoć.
Ruski predsednik Vladimir Putin na nedavnom samitu sa liderima afričkih zemalja, obećao je besplatnu dostavu hrane za najugroženije zemlje Afrike, među kojima je i Niger.
Vlada predsednika Bazuma bila je i partner evropskim zemljama koje pokušavaju da zaustave tok migranata preko Sredozemnog mora, pristajući da prihvati stotine migranata iz pritvorskih centara u Libiji.
Bazumova vlada se obračunavala i sa trgovcima ljudima kojima je Niger bio tranzitna zemlja za krijumčarenje između drugih zemalja zapadne Afrike i onih dalje na severu.
Mali i Burkina Faso su bili pod intenzivnim pritiskom islamističkih grupa koje su slobodno delovale u većem delu obe zemlje.
Ali iako se Niger borio protiv sopstvene džihadističke pobune i ruralnog banditizma, izgledao je relativno stabilnije od svojih suseda.
Broj prijavljenih smrtnih slučajeva od političkog nasilja od 2021. godine bio je daleko manji u Nigeru, prema organizaciji ACLED.
Ali pretnja džihadista bila je glavni razlog zašto je vojska preuzela vlast, tvrdeći da treba da se bori protiv pobunjenika.
Šta se desilo u Nigeru?
Portparol vojske, okružen drugim oficirima, objavio je 26. jula u direktnom uključenju na nacionalnoj televiziji da je izvršen državni udar.
Saopštili su i da je suspendovan ustav, kao i sve državne institucije, ali i zatvaranje granica zemlje u zapadnoj Africi.
„Mi, snage odbrane i bezbednosti, odlučili smo da stavimo tačku na režim kakav poznajete“, rekao je general-pukovnik Amadu Abdurahman, okružen devetoricom oficira u televizijskom obraćanju.
„Ovo je posledica stalnog pogoršanja bezbednosne situacije i loše privredne i društvene politike“, dodao je.
Vojna hunta, koja sebe naziva Nacionalni savet za odbranu otadžbine, uvela je policijski čas u zemlji od 22 sata do pet sati ujutru po lokalnom vremenu.
Ko predvodi puč?
General Abdurahman Čijani (62) je bio komandant predsedničke garde od 2011. godine, a bivši predsednik Mahamadu Isufu ga je 2018. godine unapredio u čin generala.
Čijanija su povezali sa pokušajem državnog udara 2015. protiv bivšeg predsednika, ali je pred sudom to negirao.
Govoreći u ranijem televizijskom obraćanju, izjavio je da su ga nesigurnost, ekonomski problemi i korupcija naveli da preuzme vlast.
On se obratio i globalnim saveznicima Nigera, rekavši da će hunta poštovati sve međunarodne obaveze, kao i ljudska prava.
Pristalice puča: „Dole Francuska, živela Rusija“
Mnoge pristalice vojnog puča nedeljama redovno demonstriraju u glavnom gradu Nijameju.
Pojedini su se ranije okupljali ispred francuske ambasade, uzvikujući: „Dole Francuska“, „Živela Rusija“ i „Živeo Putin“.
Nema nikakvih dokaza da Rusija stoji iza ovog puča u Nigeru.
Zvaničnici Kremlja su ranijih dana pozivali na poštovanje ustava i smirivanje situacije u Nigeru.
Šta ovo znači za Niger i za Afriku?
Od Malija na zapadu do Sudana na istoku, čitavim delom Afrike sada upravlja vojska.
Niger je bio jedna od retkih preostalih demokratija u pojasu Sahela koji se proteže širom kontinenta.
Ali sada kada je vojska preuzela vlast, postoji zabrinutost šta će to značiti za inače problematični region.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
