Siberian flying squirrel makes use of a disused bird nest to keep warm in the winter. — Sibirska leteća veverica snimljena je kako koristi napušteno ptičje gnezdo da bi se zagrejala preko zime

Arktičke lisice pribegavaju kanibalizmu dok se bore da nađu hranu u zagrejanom svetu.

To je samo jedno od do sada neviđenih ponašanja u najnovijoj seriji ser Dejvida Atenboroa – Sisari.

Ona se bavi time kako se ove životinje prilagođavaju svetu koji rapidno menja dominantni sisar – čovek.

Vidimo i vidre kako vrludaju prometnim drumovima Singapura i lemure kako se čvrsto drže za drvo „četkice za zube“ u pokušaju da se ohlade na rastućim temperaturama.

Sisari je zahtevan materijal za gledanje, ali pokazuje i neviđenu snalažljivost najuspešnijih svetskih životinja.

U poslednjoj, šestoj epizodi serijala, ser Dejvid Atenboro kaže:

„Ako budemo donosili prave odluke, možemo da zaštitimo budućnost ne samo naših srodnika sisara, već čitavog života na Zemlji.“

Serija se pojavila 20 godina posle originalnog serijala zvanog Život sisara.

Za to vreme tehnologija je značajno uznapredovala omogućivši BBC-jevoj Prirodnjačkoj redkciji i njenim partnerima da zabeleže sekvence za koje se ranije smatralo da su nemoguće.

Uvodna epizoda serije snimljena je u potpunosti u mraku – otkrivši kako afrički leopard koristi specijalno prilagođeni vid da lovi uspavane majmune.

Two white Sifaka lemurs hugging a large tree trunk in order to keep cool in Madagascar. — Beli sifara lemuri grle deblo drveta salvadore. Drvo isisava hladnu vodu iz zemlje, zbog čega je njegova kora hladnija od okolnog vazduha

„Termalne kamere danas su zapanjujuće, detalji koje možete da vidite su neverovatni. Možete da vidite krzno, možete da vidite brkove životinja, tehnologija je otvorila čitav novi svet za nas“, objašnjava Skot Aleksander, producent serije.

Da bi zabeležio neke sekvence, tim je morao dodatno da se potrudi.

Za četvrtu epizodu „Hladno“, napravljene su specijalne čaure za spavanje kako bi snimateljska ekipa mogla danima da ostane na ledu u Svalbardu, u Norveškoj, u vreme dok je pratila polarnog medveda.

Kao posledica toga, tim je uspeo da snimi polarnog medveda dok lovi irvasa duboko na kopnu – što je ponašanje za koje se smatra da je stečeno zato što mu je otapanje morskog leda otežalo da lovi foke.

„To ilustruje fleksibilnost polarnih medveda da bi zamenili gubitak mogućnosti lova na morski, sisarski plen“, kaže vanredni profesor Džon Vajtmen, sa Univerziteta Old Dominion i glavni istraživač Međunarodne organizacije za zaštitu polarnih medveda, koji je bio i savetnik autorima serije.

Ali on dodaje da su studije pokazale da ovaj plen nije dovoljan da zameni kalorije koje su im neophodne.

„I zato je najvažnija akcija koja može da se preduzme da bi se zaštitili polarni medvedi kao vrsta, borba protiv klimatskih promena.“

‘Evolucija u realnom vremenu’

Za dve decenije koliko je prošlo od prethodnog serijala, u oči upadaju i razmere čovečje ekspanzije.

Od 2000. godine, izgubljeno je skoro 1,9 miliona kvadratnih kilometara staništa – oko osam puta više od veličine Velike Britanije – a jedan od najvećih uzroka je proizvodnja hrane.

„Danas se skoro polovina nastanjivog svetskog zemljišta koristi za poljoprivredu. Širom Jugoistočne Azije ogromne plantaže palminog ulja zamenjuju besprekorne šume“, upozorava nas Atenboro u drugoj epizodi „Nova divljina“.

Uništenje šuma znači da se smanjuju izvori hrane za lokalne divlje životinje kao što su svinjorepi makakiji.

Ali, uprkos tome, epizoda donosi neverovatnu priču o njihovim preživljavanju.

Porodica makakija snimljena je kako ulazi na plantažu palminog ulja i hvata pacove koji sada tamo žive.

„Ovi svinjorepi makakiji su uglavnom bili vegetarijanci, a sada postaju mesožderi“, kaže producentkinja epizode Lidija Bejns za BBC njuz.

„Životinje moraju da se prilagođavaju u realnom vremenu, to je praktično evolucija uživo. Darvin bi bio apsolutno fasciniran ovim“, dodala je ona.

BBC crew member searches the horizon for polar bears in Svalbard, Norway. Standing on a two-person 'sleeping pod' built specially - to allow the film crew to remain with the polar bears around the clock. — Za ekipu BBC-ja napravljene su specijalizovane „čaure za spavanje“ da bi mogla sve vreme da snima polarne medvede u Norveškoj

Ali nisu svi sisari toliko uspešni.

U jednoj epizodi saznajemo da je rast temperature na Arktiku doveo do zamrzavanja mora kasnije tokom godine, a bez morskog leda polarni medvedi i arktičke lisice ne mogu da love.

Za jednu lisicu čekanje je bilo predugo i ekipa misli da je uginula od gladi, a glad je naterala druge lisice da se prehrane njom.

U drugoj poražavajućoj sceni, bebe majmuna drekavaca ostale su siročad kad su njihovi roditelji greškom pomislili da su naelektrisana ograda grana drveta.

Pored toga što je srceparajuće, snimanje životinja dovelo je i do naučnih otkrića.

Pogledajte video: Osam životinjskih vrsta koje će zauvek nestati

Ovih osam životinjskih vrsta će uskoro zauvek nestati iz prirode

Doktorka Kristina Kuper, viša predavačica životinjske fiziologije na Univerzitetu Kertin, u Pertu, sarađivala je sa Prirodnjačkom jedinicom BBC-ja da im pomogne da prate životinje za petu epizodu.

Dok su nameštali predajnike na životinje za potrebe snimanja serijala čuli su da ješci proizvode zvukove jedni drugima ispod zemlje – što je fenomen koji se čuo samo jednom ranije i nikad nije bio snimljen.

Otkriće je dovelo do nove naučne studije doktorke Kuper i njenog tima.

Ona kaže da je ovo istraživanje ključno ako želimo da zaštitimo životinje.

„Dakle, ako budemo razumeli kako životinje funkcionišu i kako zadovoljavaju sve potrebe, onda ćemo imati predstavu kako bi one mogle da reaguju na svet koji se menja.

„Tada možemo i da preduzmemo korake da zaštitimo vrstu“, objasnila je ona.

Howler Monkey sits on electrical wires next to a post — Majmuni drekavci su u stalnoj opasnosti od udara struje dok se probijaju kroz dalekovode u Kostariki

Serija se vratila nekim od sisara snimljenih za originalni serijal da bi videla kako im ljudske intervencije pomažu da prežive.

Plavi kit je bio kritično ugrožen sve dok zabrana lova na kitove nije omogućila da se njegova populacija oporavi.

Serija Sisari istražuje kako se oni sada suočavaju sa novom pretnjom brodskog saobraćaja, ali rad naučnika na njihovom praćenju pomaže da se uvedu sigurnosne mere kao što su sporiji plovni putevi.

Skot Aleksander kaže da ovo pokazuje kako možemo da zajedno sa sisarima pomažemo jedni drugima.

„Za mene je poruka serije da je planeta fantastična, da treba da uradimo sve što možemo da je zaštitimo kako bismo živeli zajedno sa ovim životinjama i delili ovu neverovatnu raznolikost“, kaže on.

Pogledajte video: Kako polarni medved vidi svet oko sebe