Umesto u berbu pečuraka i sakupljanje darova prirode, Novosađanin Petar Živanović već treći vikend zaredom ubire plodove ljudskog nemara po Fruškoj gori.
Šetajući zabačenim stazama nekadašnjeg ostrva u Panonskom moru. a današnje ostrvske planine u Panonskoj niziji, četrdesetogodišnji preduzetnik napuni nekoliko džakova za smeće praznim kanisterima za gorivo, kanticama od ulja, plastičnim flašama i drugim ambalažama.
Svaki put do sada pune džakove je odnosio u Sremsku Kamenicu i ostavljao ih ispred uprave Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“ uz poruku – „S ljubavlju, vaše drvoseče“.
„Jednostavno mi je prekardašilo i to je neki vid protesta, da im iskažem nezavodoljstvo za sve što se dešava“, kaže Živanović za BBC na srpskom.
- Kako je srpski olimpijac čistio Divčibare od smeća
- Zašto su vode Srbije zagađene i kako da ih zaštitimo
- Zagađenje Drine – vidi se i iz svemira
On tvrdi da smeće koje nalazi u gustoj šumi, van izletničkih staza, ostavljaju drvoseče koje angažuje uprava Nacionalnog parka.
Iz Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“ do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori na pitanja BBC-ja na srpskom – u čijoj nadležnosti je čišćenje parka i da li su smeće za sobom ostavile drvoseče koje je angažovala uprava preduzeća.
Šta se desilo?
Živanović kaže da je veći deo detinjstva proveo na Fruškoj gori, pa joj se i sada rado vraća, uglavnom vikendima, kada prepešači 20, 30 kilometara.
Šeta po manje pristupačnim, planinarskim stazama, u dubini listopadnih šuma.
Tamo nailazi na, kako kaže, „ruinirane delove“ kuda je prolazila „teška mehanizacija koja seče i izvlači drvnu masu“, a pokraj puta na gomile smeća.
„Tačno se vidi kuda su oni prošli jer tu ima bačenih kantica od ulja, kanistera za gorivo, od njihovih jela, PVC i drugih ambalaža“, nabraja Živanović.
On tvrdi da to smeće nisu ostavili izletnici jer ga u delovima Nacionalnog parka gde oni borave službe sakupe, dok tamo gde vode tragovi „teških mašina“ i retko ko prolazi – „niko ne čisti“.
Kaže da su staze devastirane, pojedini planinarski i turistički putokazi i znakovi uništeni, a pojedini delovi mehanicije – poput prikolice iz Doline kestenova, stoje po nekoliko godina usred šume.
„Po meni drvoseče prave dvostruku štetu – prekomerno seku i ostavljaju otpad“, dodaje Živanović.
U akciju je krenuo sam, ali mu se poslednji put, prošle subote, pridružio prijatelj.
Planira da nastavi „koliko god bude imao snage“ jer kaže da „nije lako nositi džak od 20 kilograma smeća uzbrdo“ po više desetina kilometara.
„Krajnji cilj je da prestanu seču – svaki vikend vidim potresne prizore posečene šume, a u pitanju je nacionalni park i zaštićeno područje.“
- Koliko smo uradili za životnu sredinu u doba korone
- Zašto su borci za opstanak reka Srbije spremni da žrtvuju i sopstvenu slobodu
- Zagađenje vazduha u Šapcu: „Plašim se da otvorim prozor“
Na Fruškać sa džakovima u džepovima
Pored pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ čiji je Živanović simpatizer, o prirodi ove planine brine i udruženje „Fruškać“.
Osnivač udruženja – Nikola Arežina kaže da svaki aktivista i ljubitelj prirode koji šeta Fruškom gorom u džepu nosi džak za smeće.
Iako se čini da ga po planini nema mnogo, dodaje da se posle pola kilometara hodanja džak napuni plastikom, koju na putu ostavljaju „drvoseče i nesavesni građani“.
„Sada kreće proleće i navala ljudi, pa ako se ostvare mogućnosti biće roštiljanja i onda svako baci po nešto, ostane flaša ovamo, onamo…
„U bilo koje doba godine da dođete naletećete na smeće koje nije odneto ili stoji u starim kantama koje kasnije životinje raznose“, govori Arežina za BBC na srpskom.
Pored plastičnog otpada u šumi, u blizini sela, neretko završe stari kreveti ili šporeti.
Arežina kaže da zabrinjava i veliki broj divljih deponija koje se nalaze po obodu Fruške gore, nedaleko od naselja koja se naslanjaju na planinu.
Najkritičniju tačku, dodaje, predstavlja „legalna deponija“ Tancoš, kod Beočina, koja se nalazi blizu nacionalnog parka.
Zbog toga je udruženje „Fruškać“ krajem prošle godine organizovalo uspešnu akciju uklanjanja divlje deponije i sadnje drveća kod Erdevika na jugozapadnim obroncima Fruške gore.
„Pokazali smo da može da se ukloni i da se ne pravi ponovo jer to je najveći problem – ljudi odu na akciju čišćenja i za pet dana opet imate smeće i tako iznova“, objašnjava.
Navodi da su imali uspešne razgovore i sa meštanima koje su upoznali sa značajem same akcije i zaštite životne sredine.
Problemi sa kojima se susreće Fruška gora su, između ostalih, i prekomerna seča šuma, krivolov i vožnja motociklima i kvadovima (vozilo na četiri točka).
„Prave nesnosnu buku u šumi koja se čuje u radijusu od nekoliko kilometara, a kad idu kvadom po planinarskim stazama skinu tablice, stave kacige i ne možeš im ništa.“
Dodaje da postoji ideja da im se vozačima kvadova odobri vožnja po stazama oko Vrdnika, na južnoj strani planine, što je za Arežinu neprihvaljivo „po svim pravilima i zakonima“, kao i za „one koji na neki drugi način uživaju u prirodi“.
Ipak, kao najveći problem po prirodu Fruške gore izdvaja „neznanje“ i „manjak savesnosti građana“.
„Nema neke jače kontrole, edukacije, niko ne radi sa stanovništvom i niko im ne priča o tim stvarima“, zaključuje Arežina.
Nacionalni park Fruška gora
Fruška gora je prvi nacionalni park u Srbiji, proglašen 1960. godine.
Na taj način deo planine pripada prvoj kategoriji zaštite – zaštićeno područje međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.
Ukupna površina NP „Fruška gora“ iznosi 26.672 hektara, od čega je 19.308 u državnoj svojini, a u privatnoj i drugim oblicima svojine 7.364 hektara.
Prostire se na delovima teritorija Novog Sada, Sremske Mitrovice, Bačke Palanke, Beočina, Inđije, Iriga, Sremskih Karlovaca i Šida.
Sama planina obuhvata veću površinu i najvećim delom se nalazi u Sremu, u Vojvodini, dok jedan mali krak zalazi u istočnu Hrvatsku.
Najviši vrh Fruške gore je Crveni čot – 539 metara.
Prekrivena je listopadnim šumama – posebno lipama, voćnjacima, vinogradima, pašnjacima i plodnim zemljištem.
Od nekadašnjih 130.000 hektara površine pod šumom, danas je ostalo svega 23.000.
Na prostoru Nacionalnog parka raste više od 1.500 vrsta biljaka i oko 2.000 vrsta gljiva, a nastanjuju ga i šakali, divlje mačke, mufloni, jeleni, srne, slepi miševi, tekunice, slepo kuče, veliki broj ptica i ostalih životinja.
Po njenom obodu izgrađeno je više od 10 veštačkih jezera, uglavnom na južnoj strani gde se nalazi i naselje Vrdnik poznato po banji i nekadašnjem rudniku otvorenom početkom 19. veka.
Neki je nazivaju i „srpskom Svetom gorom“ zbog 17 pravoslavih manastira koji se tamo nalaze.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
