Palata „Beograđanka“ ima 40.000 metara kvadratnih poslovnog i prodajnog prostora. Na pet spratova smeštena je robna kuća, a na 24 kancelarije u kojima rade medijske kuće, gradske institucije, privatna preduzeća.

Gradnja „Beograđanke“ počela je 1969. Bilo je to u smislu gradnje zlatno doba Beograda čiji sinonim je gradonačelnik Branko Pešić. Za njegovog mandata koji se poklopio sa završetkom Palate „Beograd“, glavni grad je dobio Mostarsku petlju, Terazijski tunel, usvojeni su ambiciozni projekti spuštanja grada na reke (Beograd na Savi), Beogradskog železničkog čvora i studija izgradnje metroa. Branko Pešić je veoma važan i za „Beograđanku“, ali ne gradonačelnik već – arhitekta. Ovaj drugi je sticajem okolnosti imao isto ime kao i prvi čovek grada (obojica su rođeni u Zemunu, arhitekta 1921, gradonačelnik 1922). Pešić – arhitekta poznat je i po tome što je autor projekta za nastavak izgradnje Hrama svetog Save.

Osim što je veoma atraktivna građevina, „Beograđanka“ je građena najsavremenijim tehničko-tehnološkim sredstvima druge polovine 20. veka. Konstruktivni sistem je armirano-betonski skelet, primenjen je sistem fundiranja sa armirano-betonskom dijafragmom na dubini od 17.5 m, sa specifičnom metodom istovremenog izvođenja nadzemnih i podzemnih etaža, čije ploče razupiru dijafragmu. I dok vam ova stručna terminologija možda izaziva konfuziju, evo podataka koji su impozantni kao i gabariti jedne od najlepših građevina u glavnom gradu: za izgradnju je angažovano preko 20.000 radnika, tehničkih stručnjaka i umetnika iz 47 preduzeća iz zemlje i inostranstva. Prvi put u tadašnjoj Jugoslaviji primenjeno više od 20 novih tehničkih metoda.

„Beograđanka“ posle četiri decenije treba ozbiljnu sanaciju, naročito njena fasada čija je površina od 11.500 metara kvadratnih izvedena kao zidna zavesa od aluminijuma i „termopan“ duplog stakla sa roletnama na električni pogon. Atmosferski uslovi su „oterali“ zlatni odsjaj sa stakala koji se video tokom sunčanih dana, koji će da se vrati kada se postave novi termo prozori. Predviđeno je i da se zamene dotrajale roletne. Međutim, neizvesno je kada će se to desiti pošto prihod od izdavanja prostora (u zgradi svakodnevno radi blizu hiljadu osoba) pokriva samo tekuće troškove. A oni nisu nimalo mali: recimo, mesečni račun za struju je od milion i dvesta do milion i trista hiljada dinara, a tokom zime, za grejanje treba izdvojiti i do milion i po.

Moderna i savremena

Ipak, i do sada se ulagalo u „Beograđanku“. Pre pet godina postavljena su četiri savremena „Šindlerova“ lifta, koji se penju četiri metra u sekundi. Njihova ugradnja koštala je 800.000 evra. U zgradi su postavljeni moderni protivpožarni merači i video-nadzor. Ova građevina se dva puta godišnje kompletno pere spolja. Pored 7.000 kvadrata prozora, ekipe alpinista čiste i 6.500 kvadrata aluminijumskih okvira. Za taj posao potrebno im je između sedam i deset radnih dana, zavisno od vremenskih uslova. Međutim, da bi ova ponosna dama zasjala nekadašnjim sjajem biće potrebno temeljno renoviranje. Možda će posle njega proraditi i restoran sa vidikovcem na poslednjem spratu, kao i onaj na petom koji je svojevremeno bio okupljalište gradskog džet-seta.

Izložba o istorijatu

Svi koji žele da sa Beograđankom proslave njen rođendan i saznaju nešto više o njenom četrdeset godina dugom životu, mogu ovih dana da posete izložbu o istorijatu ove poznate građevine u holu zgrade (ulaz iz Masarikove ulice).

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.