Foto: Una Miletić

… pa se često može videti kako prelaze ulicu na mestima gde je to ranije bilo predviđeno – bliže kružnom toku, a i automobili se po navici tu zaustavljaju.

U ulicama koje se uključuju u kružni tok uvedeni su novi pešački prelazi sa semaforima, smešteni 20 do 50 metara od same raskrsnice, i čini se da je ovo pozitivno uticalo na saobraćaj i da ima manje gužvi. Međutim, čim se intenzitet saobraćaja u kružnom toku Slavija smanji, građani „koriste priliku“ da pređu ulicu van pešačkog prelaza, na samom ulazu u raskrsnicu kako bi skratili sebi put do sledeće ulice. Nemali broj vozača u takvim situacijama zastane, verovatno po navici na pređašnji raspored zebri, i propusti pešake da prođu iako se time krše novi propisi. U takvim situacijama često dolazi do nervoze drugih vozača, ostalih pešaka koji se zbune da li da pređu ili ne, pa se gužva začas stvori.

Čitava saobraćajna mreža ulica oko Slavije pokrivena je nadzornim kamerama, koje su tokom instalacije izazvale veliku pažnju jer nije bilo jasno koji državni organi ih postavljaju, a kako nadležnost nad ovim kamerama ni do danas nije razjašnjena, čini se da građani ne obraćaju mnogo pažnje na njih. Malo ko se od pešaka obazire na to da li će eventualno biti snimljen i možda kažnjen zbog prelaska van pešačkog prelaza.

Đorđe se nikako nije navikao na nove pešačke prelaze. On upravo namerava da pređe ulicu na mestu gde je prelaz postojao ranije.

– Kamere nisam zagledao. Svi pešački prelazi su se pomerili za po 20 metara, i sada mi treba 15 minuta da pređem kružni tok, a nekada sam to uspevao za minut – kaže on.

Ni Jelena se nije navikla na novine. Kaže da joj se po navici dešava da pređe ulicu na mestu gde se ranije nalazio pešački.

– Dobro ste me obavestili da postoje kamere, nisam ih primetila. Moraću na pešački da ne bih plaćala kaznu – kaže Jelena.

Penzionerka Dušanka se „uči“ na nove. „U principu, ovako je elegantnije jer negde postoje i semafori“, smatra ona.

Sanja se privikla na izmene. Uredno je čekala da semafor upali zeleno svetlo.

– Meni ne nedostaju, ali vidim da drugim ljudima fale jer svi pretrčavaju tamo gde su bile stare zebre – kaže Sanja.

„Moram da se naviknem“, kaže Milan, i ne krije da mu se dešava da pretrči ulicu.

Osim kamera, čini se da niko ne mari ni za biciklističke staze, jer su one oko kružnog toga nepraktično projektovane pa je na nekim delovima trotoara nemoguće da se mimoiđu biciklista i pešak. Pored toga, na pločniku ispred Hotela Slavija već je bilo potrebe za novim radovima radi popravke instalacija, pa su kocke podignute, a zbog raskopavanja je prolaz za pešake još manji.

Radovi su i tehnički primiljeni i ulice imaju dozvole za probnu upotrebu, pa ne postoje prepreke da dežurne gradske službe saniraju oštećenja koja su nastala. A i njih već ima – izlizana farba kojom su označene biciklističke staze, crvena boja kojom je označen prelaz za bicikliste je na nekim mestima skoro sasvim nestala, napukle kocke kojima su popločani trotoari – samo su deo ambijenta oko najskuplje fontane u gradu.