Foto: BC

Ovu kuću sagradio je 1792. zemunski trgovac Rafailo Solomon Folio, na koju je postavio kamenu ploču sa zapisom na latinskom jeziku, odnosno hronogram. Tekst na ovoj ploči podseća na veliki požar koji je zahvatio deo tadašnje Gospodske ulice na potezu od Glavne do broja 14, a na njemu se krije i godina podizanja kuće.

Hronogram glasi: „Ova kuća koja je bila pretvorena u plamen, pomoću Božijom i trudoljubivim radom vlasnika, ponovo je podignuta“. Požar je, naime, izbio 1788. nepažnjom vojnika, koji su bili smešteni u Zemunu za vreme austrijsko-turskog rata.

Kuća sa latinskim hronogramom je jednospratna dvokrilna građevina. U prizemlju se nalaze dva lokala, dok su na spratu danas smeštena dva stana. Ulaskom na velika drvena vrata, kroz hodnik nalik tunelu, dolazi se do stepeništa koja vode u stambeni deo kuće. Na kraju ovog hodnika nalazi se ulaz u veliko dvorište, koje se prostire iza ove građevine.

Prema rečima današnjih stanara, u ovoj kući nekada su živele imućne porodice kojima je ovo dvorište bilo omiljeno mesto za opuštanje i druženje tokom letnjih meseci. U ovoj bašti nalazi se i letnjikovac, koji je danas prilično oronuo, dok je čitav ovaj prostor danas zapušten.

Ova jednospratnica je tokom svoje istorije više puta rekonstruisana i opravljana, ali je sačuvala prvobitne elemente i ambijetalni karakter. U vreme Drugog svetskog rata bio je porušen i jedan njen deo, koji je ubrzo potom bio i obnovljen.

Poslednja rekonstrukcija kuće, koju je finansirala austrijska ambasada, izvršena je 2005. godine, kada je obnovljena fasada i postavljena stilska kapija. Inače, velike drvene lučne kapije bile su karakteristične za sve kuće bogatijih građana, tako da bi oni mogli da ulaze i sa svojim kolima.

Kuća sa latinskim hronogramom predstavlja primerak stilske gradske kuće s kraja 18. veka i svedočanstvo urbanog razvoja  Zemuna. Kuća se danas nalazi u okviru Starog jezgra, koje predstavlja zaštićenu prostornu kulturno-istorijsku celinu. U njoj danas stanuju potomci porodice Blažon, koja je ovde držala radionicu za izradu odela sve do perioda između dva svetska rata.

O hronogramu...

Hronogram, po definiciji, predstavlja latinski zapis koji sadrži rimska brojna slova koja zajedno sačinjavaju godinu nekog događaja. U ovom slučaju, zapis na kući glasi: „AeDes haeC In CIneres aCta, IVVanteDeo, LaborIosoqVe possessorIs ConatV rVrsVs ereCta ConspICItVr f:a:i:a:pi:.“ Velika slova u ovom tekstu označavaju rimske brojeve čijim se sabiranjem kao rezulat dobija broj 1792, kao godina podizanja kuće (500 + 100 + 1 + 100 + 1 + 100 + 1 + 5 + 5 + 500 + 50 + 1 + 5 + 1 + 100 + 5 + 5 + 5 + 100 + 100 + 1 + 100 + 1 + 5 = 1792). Prema rečima istoričara Miodraga Dabižića, autor hronograma dodao je reč „conspicitvr“, usled nedostatka brojeva u tekstu, a koja nema bitno značenje u zapisu i znači „da se vidi“.