Foto: Udruzenje Sacuvajmo Topolsku

Time će ubuduće biti sprečeno rušenje autentičnih zgrada koje čuvaju vizuelni identitet tog kraja prestonice, dok budući investitori neće moći da grade bez prethodnog odobrenja Zavoda. Ipak, ova odluka Zavoda je stigla prekasno za predratnu vilu u Topolskoj 15, koja će narednih nedelja ipak biti srušena, a na čijem će mestu nići nova četvorospratnica.

Leticija Jovanović, predsednica udruženja, izrazila je nadu da će ovo zdanje biti poslednja istoriski i arhitektonski vredna građevina na Vračaru koja će biti srušena.

– Odluka Zavoda da stavi Krunski venac pod zaštitu je veoma bitna, ona će imati moćne posledice na sve buduće projekte, i veliku ulogu u očuvanju izgleda, duha i atmosfere ovog kraja. Niko više neće moći da gradi bez odobrenja Zavoda a pritom će morati da ispuni strožije kriterijume koji se tiču ambijenta, estetike, arhitekture, udaljenosti objekta i prirodnog pojasa koji ga deli od ulice. Zavod sada ima moć da kaže koje kuće ne smeju biti srušene, i pod kojim pravilima mogu da se renoviraju. Nadam se da će ova vila biti poslednja koja je srušena, a da će oni koji budu gradili ubuduće, osim na zaradu, da se fokusiraju i na očuvanje arhitektonskog stila i ambijentalne celine ovog kraja – kaže Jovanovićeva.

Ona navodi da je investitor koji gradi u Topolskoj 15 dobio građevinsku dozvolu deset dana pre nego je Zavod stavio kraj pod zaštitu.

– Ova kuća je predratna, jedna od retkih uređena u art deco stilu, i cilj nam je da takve zgrade više ne nestaju. Možemo samo da se nadamo da će investitor poštovati određene kriterijume, i tehničke, kao i one koji se tiču izgleda same ulice, kada na tom mestu bude gradio novu zgradu.

Međutim, iako je odluka Zavoda zaobišla ovu istorijski vrednu kuću, kako kažu u Udruženju, gradski Sekretarijat za urbanizam je građevinsku dozvolu za novi objekat na uglu Topolske i Petrogradske ulice, odobrio u trenutku kada je obavljana revalorizacija Krunskog venca od strane Zavoda, nakon čega je i stavljen pod zaštitu. Zato se Udruženje u otvorenom pismu prošle nedelje obratilo gradskom sekretaru Milošu Vuloviću i zatražilo njegovu ostavku, jer ga smatra odgovornim „ne samo u urbanističkom oblikovanju srpske prestonice već, uz druge nadležne institucije, i u očuvanju njenog arhitektonskog nasleđa i njenih gradskih ambijentalnih celina.“

– Obratili smo se gradskom sekretaru, tražili smo sastanak, ali još nismo dobili nikakav odgovor. Nadam se njegovoj reakciji, jer je njegova odgovornost da se bavi ovom tematikom, on je tu ključna osoba – kaže Leticija Jovanović.

U otvorenom pismu Vračarci su poručili gradskoj vlasti da „urbanizam nije biznis“.

„Nažalost, mora se konstatovati da se urbanizam Beograda danas isključivo tretira kao biznis odnosno kao način za ostvarenje velikog profita na uštrb tradicije, arhitektonskog nasleđa, estetike, funkconalnosti, zdravlja i životne sredine“, dodaje se u saopštenju.

Udruženje ističe i da ideja da bi „Beograd trebalo da ide u visinu“ koju je Vulović izneo, i koja se konkretizovala kroz povećavanje maskimalne dozvoljene visine za nove objekte, ne samo da je pogrešna i besmislena kada su u pitanju centralne gradske opštine, već je i direktna podrška investitorskom urbanizmu koji arhitektonski „masakrira srpsku prestonicu unazad dve decenije“.

„Ako se ovoj nepobitnoj konstataciji pridoda tragična činjenica da se ne poštuju stručna mišljenja i odluke Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, onda Vaša odgovornost postaje zaista nemerljiva“, dodaje to udruženje obraćajući se Vuloviću.

Odluka da se ove vračarske ulice stave pod zaštitu Zavoda, međutim, samo je prvi korak. Udruženje je tražilo od nadležnih institucija i da se kasnije, izmene delovi Plana generalne regulacije tog područja, kojima je povećana maksimalna dozvoljena spratnost objekata, čime su, kako kažu, „prizvali investitore“. Oni navode i da je Regulacionim planom iz 1999. Istaknuta arhitektonska vrednost ove gradske ambijentalne celine. U dokumentu stoji da bi kraj trebalo da ostane miram stambeni deo, sa predbaštama, te da bi tamo gde ih nema, trebalo izgraditi ograde u duhu već postojećih.

Jovanovićeva navodi i to da je svest o važnosti ove teme ponela iz rodne Francuske.

– U Francuskoj se očuvanje kulturne baštine smatra nacionalnim interesom. Velike nacije ogromnu pažnju posvećuju toj tematici, a arhitektura, urbanizam i kulturno nasleđe su značajni koliko i zdravstvo ili socijalna politika. Želela bih da tako bude i u Srbiji. Svi vole da odu da vide Pariz jer je lep i ima istoriju, značajne građevine. Srbi to mogu da imaju i kod kuće, zato se i borimo da se nešto od istorijskog nasleđa i sačuva – zaključuje Jovanovićeva.

Peticiju za arhitektonsko očuvanje Krunskog venca, dela Vračara kod Kalenić pijace, potpisali su, izmedju ostalih, slikar Miloš Šobajić, filozof Slobodan Giša Bogunović, televizijska novinarka Marina Rajević Savić, nekadašnji fudbaler Dušan Savić, pisac Vladimir Kecmanović, glumac i producent Dragan Bjelogrlić, muzičar Prljavi inspektor Blaža, reditelj Danilo Bećković i drugi.