Samo od jedne parcele površine oko 12 ari, nekadašnje parcele 705, pojedinci su unovčili nebrigu države i u privatne džepove stavili više od 10 milina evra. To nisu zatečeni ljudi, koji su se tu našli kao korisnici, osnovano ili ne, govorimo o onima koji će iskortistiti tu situaciju, sagraditi i prodati, možda i pre nego što sagrade prevariti kupce, izvući novac koji će kasnije izneti na Devičanska ostrva, Sejšele, u Izrael, Kipar, Rusiju. Od svih konverzija od 11. septembra 2009, u sve budžete republike, prihodovano je manje od 10 miliona evra.

Ko je na šteti? Prevashodno država, ukoliko zemljište nije nacinalizovano. Najveća kritika ide zakonodavcima koji se i dan danas nalaze u ministarstvima i pišu propise koji odgovaraju onima koji gledaju kako što brže i efikasnije da iznesu novac iz Srbije, zaključio je Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju u Srbiji, na juče održanoj konferenciji za medije, na kojoj su izneti dokazi o pokušaju uzurpacije državnog placa na uglu Pariske i Uzun Mirkove ulice, gde se nekada nalazio Hotel Srpski Kralj, uništen u bombardovanju 1941. godine, a posle toga postao bašta restorana “Park”, preko puta Kalemegdana.

Na ovom placu, oduzetom porodici Veljković, zloupotrebom konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, planira se izgradnja luksuznih stanova, čija će cena kvadrata iznositi oko 6.000 evra, i pored činjenice da se plac potražuje u postupku restitucije, navedeno je na konferenciji.

Pomenuta parcela u vlasništvu porodice Veljković je bila još pre 160 godina, ali je plac, zajedno sa hotelom nacionalizovan u komunističkoj Jugoslaviji, i trenutno je u postupku restitucije.

-Sve što se dešavalo pre 1945. ne postoji u Katastru već u starim knjigama. Investitori koji dolaze u Srbiju ne znaju šta kupuju, pa su se za vreme Miloševićeve vladavine, zbog nerešenih imovinskih odnosa za koje su saznali, povukli i Hilton i Šeraton, koji su tu hteli tu da grade. Firma Union inženjering je pravo korišćenja prodala izraelskoj firmi Aštrom- priča Bogdan Veljković, predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine Beograda i jedan od naslednika pomenutog placa.

On dodaje da je tržni centar i hotel trebalo da se grade u dve faze, ali da je izraelski investitor planirao da gradi na dve ulice, Cara Uroša i Rajićevoj, na delu javne površine. Veljković je reagovao tužbama, koje su odbačene pred nekoliko sudova, dok Ustavni sud nije 2010. presudio da Grad nema pravo da te javne površine ustupi privatnom investitoru. Na placu pored, na adresi Pariska 20, izgrađen je šoping centar, dok na Veljkovićevoj parceli, na kojoj je godinama bila bašta nelegalno podignutog restorana Park, hotel nije sazidan. Ipak, investitor je tu 2016. sagradio kućicu, sa namerom da do parcele dođe kroz postupak ozakonjenja. Na Veljkovićevu inicijativu, na kraju su i Ministarstvo građevine i Vladina administrativna komisija poništile ta administrativna rešenja. Ipak, iako je obećano da će kuća biti srušena, ona i dalje stoji na Veljkovićevom placu.

-Nakon dolaska naprednjaka na vlast, ministarka Zorana Mihajlović se oglušila o odluku Ustavnog suda. I ako pogledate šoping centar, te dve ulice su nestale. Kada država govori o vladavini prava, to je potpuna laž, jer se već godinama krše svi zakoni o građevinarstvu- navodi Veljković.

On nastavlja da je, kada je 2009. Donet Zakon o planiranju i izgradnji, saznao da je njegova parcela prisajedinjena sa Pariskom 20, odnosno parcelom 706, na kojoj je šoping centar. O tome u Katastru ne postoje originali dokumenata, već samo kopija dokumenta bez pečata iz 1964, za koji kaže da je mogući falsifikat.

-U kontaktu sa prvim čovekom Pariske 20, advokatom Belićem, saznajem da je firma Fajn Divelopment doo potpisala sa drugim stanarima Pariske 20 sporazum kojim su otkupili plac za 380.000 dolara, iako njegova tržišna vrednost ne može biti manja od 6 miliona evra. Direkciji za imovinu RS i Agenciji za restituciju podneo sam potraživanje tog placa, kao i tri zabeležbe 2011, 2015. i 2017. Prve dve zabeležbe Katastar je izbrisao, ja prema njima ne postojim, iako su po zakonu morali da ih registruju, rekao je Veljković i izneo podatke o poslovanju Fajn Divelopmenta i ćerke firme Himel gradnja, kao i o trojici vlasnika. „Cela ta afera će uzeti internacionalnu dimenziju, jer uključuje pranje prljavog novca i korupciju u RGZ, na šta osnovano sumnjamo“, naveo je on. Veljković, kao američki državljanin, potražiće pravdu i na ondašnjim sudovima, a do sada je u slučaj uključeno nekoliko ambasada, kao i institucije koje se bave pranjem novca.

Mile Antić napomenuo je da je u ovom slučaju višestruko kršen zakon, jer su donošeni akti bez obzira na postojeće, nerešene zahteve, a nisu rešavani zahtevi koji su prvo podneti, a sa druge strane ignorisane su zabeležbe koje je Veljković podneo, jer bez obzira na brisanje one postoje arhivima RGZ.

– Kada je donošen Zakon o planiranju i izgradnji 2009. godine, koristili se čuvena manipulacija, da vlasnici stanova na Novom Beogradu postanu i vlasnici zemljišta na kom je zgrada. Ali je poenta bilo neizgrađeno građevinsko zemljište, pa i izgrađeno, tamo gde se nalaze objekti a koje nije plaćeno u postupcima privatizacije. „Srpski 11. Septembar“, koji je svet imao 2001, a koji je doveo do kolapsa u svojinskim odnosima, doveo je do toga da se institut konverzije u Srbiji ustanovi kao jedna vrsta prioriteta za primenu zakona o izgradnji i za donošenje čitavog niza podzakonskih akata kojima će se na kraju izvršiti suštinski jedna od najobimnijih pljački građevinskog zemljišta- rekao je Antić.

On je zaključio da „Iako je državna imovina popisana u maju 2019, mi konstatujemo da još uvek nije ni u najmanjem delu, a obaveza postoji još od 1996. To se dešava da bi se zloupotrebe nastavile, usavršavale, a bogati pojedinci postali još bogatiji, i iznosili desetine milijardi iz ove napaćene Srbije“.

Šta je pokazala kontrola rada Republičkog geodetskog zavoda

Po prvi put je, na Veljkovićev zahtev, urađena kontrola rada RGZ. U izveštaju DRI, navedeno je da u Fondu za restituciju nema ni dinara. Fond se inače puni iz sredstava ostvarenim prilikom konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Konverzije postoje od 11. septembra 2009. Ali, podatke smo dobili mi, skupljajući unakrsno od Uprave za trezor. Od svih konverzija u poslednjih 10 godina, 50 odsto iznos 564. 744.000 dinara, nešto manje od 4,7 miliona evra. Izveštaj DRI navodi iznos od 94.902.619 miliona evra, koji je ideničan iznosu iz Uprave za trezor. Međutim, iznos od 5.332 dolara bi trebalo da bude identičan iznosu od 14.955.322 dolara, znači negde je nestalo 14.950.000 dolara. Nigde nije zavedeno onih 4,7 miliona evra koji se slivaju u budžetski Fond za restituciju od konverzija- naveo je Antić i dodao da je i Narodna banka kršila zakon, te da je informacije prosledila tek nakon rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, a da su podaci pokazali čitav niz manipulacija, zloupotreba i prenošenja sredstava RGZ. „Bez njih se ne može, postali su toliki centar moći pod isključivom kontrolom izvršnih organa vlasti, ali ipak možemo da se borimo zakonskim sredstvima i ipak su zakoni u velikoj meri na našoj strani“, prokomentarisao je Antić Republički geodetski zavod.

 

 

Povezani tekstovi