Od istorijskih događaja u vezi sa ovom kućom, interesantna je priča iz 1915. godine, za vreme Prvog svetskog rata. Naime, te godine Vojna komanda bila je prinuđena da se iz Beograda povuče u Niš. Tom prilikom regent Aleksandar došao je lično da zamoli Cvijića, kao dobrog poznavaoca granica i geografije, da pođe sa njima. Toga dana kada je regent došao, čekajući da ga ovaj naučnik primi, sedeo je u antreu na kanabetu, koji i danas stoji na istom mestu. Nakon Cvijićeve smrti 1927. godine, u kući je boravila njegova supruga. Za vreme Drugog svetskog rata ona je, u nameri da sačuva biblioteku i radni sto svog muža, knjige prenela u Geografski zavod u Akademiju nauka, gde je mislila da će biti bezbedne. Međutim, tokom rata zgrada zavoda je pogođena, a ova biblioteka uništena. U godinama tokom rata preminula je i Ljubica, a kuću su njeni naslednici iz porodice Krstić poklonili Muzeju grada Beograda.

Muzej Jovana Cvijića otvoren je za publiku 1968. godine. U njemu se nalazi skoro 1.500 predmeta, među kojima su rukopisi, prepiske, beležnice, fotografije, geografske karte, atlasi, knjige, umetnički i lični predmeti. Posebno se ističu Zlatna povelja Američkog geografskog društva iz Njujorka, iz 1924. godine, karte Balkanskog poluostrva, Kraljevine Jugoslavije i Makedonije. Od prostorija uređenih za posetioce, u kući se nalaze Salon gospođe Cvijić, Salon za primanje i Cvijićeva radna soba. Enterijer radne sobe delimično je sačuvan, dok je Salon za primanje u celini ostao autentičan. U njemu se nalazi nameštaj izrađen u narodnom stilu s elementima secesije. U Salonu gospođe Cvijić može se videti nameštaj presvučen vezovima i tkaninama iz Cvijićeve kolekcije, prikupljene tokom putovanja po Srbiji i Makedoniji. U bašti kuće danas je bronzana bista Jovana Cvijića, koju je izradio vajar Vladeta Petrić 1965. godine. Dve godine ranije, ova kuća proglašena je i za spomenik kulture, kao Cvijićev dom i kao spomenička celina autentičnog enterijera beogradske arhitekture s početka 20. veka. Osim biste, u bašti se ističe i japansko drvo neobične lepote, koje je sam Cvijić davno zasadio.

Poseta ovom muzeju danas, kako kažu zaposleni, nije velika, ali je permanentna. U velikom broju muzej posećuju i strani turisti. U muzeju se mogu kupiti publikacije i suveniri, među kojima je i replika Cvijićevog kompasa sa njegovim potpisom. Cena ulaza je simboličnih 100 dinara, dok je za đake, studente i penzionere 50 dinara.

Medenjakovo pismo Cvijiću

U jednom od Inkiostrijevih pisama, upućenih odsutnom Cvijiću, u vreme dok je radio na dekoraciji kuće, piše: „U ovome miru Vaše kuće, gde ste me ostavili, ja svaki dan stvaram nešto novo i bolje, a koliko bi stvorio još i bolje kad me ne bi morile teške brige, koje mi ne daju ni misliti. Čisto osećam kako ponekad rešavam poneku umetničku zagonetku u magli, pa sutra kad je u vedrini gledam ne dopada mi se, te je počinjem ponovo. Od stvari ne treba ništa da kupujete do ono što ste naumili. Ja sam svršio sve nacrte i komponovanje za sve sobe; sve je prosto, novo i lepo, a više svega čisto narodno, tako da će se obistiniti ono što ste rekli.“