Potencijali Novog Beograda nisu iscrpljeni

Grad po meri čoveka, Eldorado za poslovni svet, Opština budućnosti, srpski Volstrit, samo su neki od epiteta i priznanja koje je Novi Beograd dobio poslednjih godina ubrzanog razvoja. Teško je naći kompaniju koja je stekla međunarodni renome u ekonomskom svetu, a da svoje predstavništvu nije smestila na teritoriji ove opštine. U prilog dobrim rezultatima govori i podatak da je prosečna zarada prošle godine, bez poreza i doprinosa, iznosila 52.182 dinara, a da je stopa nezaposlenosti oko sedam odsto. O Novom Beogradu juče, danas i sutra, uzrocima i posledicama velikog razvoja, kao i sadašnjim i budućim investicijama, u razgovoru za Danas govori predsednik opštine Željko Ožegović.

Da sam gradonačelnik…

Kada biste se našli na mestu gradonačelnika, koje prve tri stvari biste uradili u Beogradu?

Rešenja tri ključna problema bitna su za dalji razvoj Beograda. Prvo, izgradnja dva mosta:preko Ade Ciganlije i prema Pančevu. Krajnje je vreme da prekinemo diskusije da li je bolje prvo, drugo ili treće rešenje. Meni su nejasni motivi onih koji osporavaju nagrađeno rešenje i troškove za izgradnju novog mosta preko Ade Ciganlije, a da pri tom niko od njih ne pominje da će rekonstrukcija Gazele – mosta koji već postoji, koštati oko 80 miliona evra.

Takođe, po mom mišljenju, jedan od prioriteta za dalji razvoj Beograda je izgradnja Savskog amfiteatra, izmeštanje Železničke stanice i što pre završetak Prokopa. Budući da je saobraćaj u gradu problem broj jedan, onda je treća stvar na kojoj bih insistirao – izgradnja metroa.

Novi Beograd je za proteklih 60 godina prešao put od „velike spavaone“ do „velikog gradilišta“. Kako objašnjavate ovakav preokret?

Prednost Draganu Đilasu

S obzirom da se približavaju lokalni izbori, ko ima najviše šansi da postane novi gradonačelnik?

Mislim da je Dragan Đilas, najbliži tom mestu. Pretpostavljam da će nakon lokalnih izbora biti formirana koalicija više stranaka i nadam se da će Beograd nastaviti onim putem kojim je do sada išao. Putem koji je zacrtao Nenad Bogdanović, jer njegove su zasluge što je Beograd poneo titulu Grada budućnosti. Upravo Đilas i tim koji bude formirao, mogu da nastave ovaj put. Pre svega, Đilas je čovek koji zna kako se posao vodi i kreira. I tokom ministarskog mandata kao i pre, dok je bio na čelu Narodne kancelarije, on se borio sa problemima i rešavao probleme građana za razliku od ostalih kandidata koji se nisu bavili konkretnim stvarima, ili su ceo život proveli u skupštinskim klupama.

Političke promene koje su se dogodile 2000. godine omogućile su da se domaći sistem i privreda postavi na noge.To je dovelo do toga da i strani investitori koji žele da ulažu u Srbiju, počnu da razmišljaju o mogućim investicijama. Kao logično rešenje nametnuo se Beograd. Naravno, kad već odlučite da investirate u Beograd, postavlja se pitanje – gde ulagati?. Novi Beograd se nametnuo kao idealno mesto zbog svoje infrastrukture, uređenosti, širine i mogućnosti da se odmah investira na slobodnom građevinskom zemljištu. Veliku pogodnost predstavljalo je i usvajanje Generalnog urbanističkog plana 2003. koji je dao osnovu za izgradnju čak i tamo gde nije bilo planova. GUP je omogućio ubrzan razvoj Beograda i Novog Beograda
Investitori su prepoznavali zašto je Novi Beograd interesantan za ulaganje kapitala. Pre svega zato što ima oko 250.000 stanovnika, što je deo sistema gde živi dva miliona ljudi i samim tim predstavlja veliko tržište, veliko kao jedna Makedonija ili Slovenija. Zatim, tu je dobar geografski položaj: blizina aerodroma, koridor 10, E 7. Sve su to preduslovi i jak podsticaj onima koji žele da investiraju u Novi Beograd.
Proteklih godina izgrađeno je više stotina hiljada kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Da li je Opština iskoristila sve svoje potencijale?
Nisu svi potencijali iscrpljeni. Novi Beograd još ima svoje rezerve. Čak i ono što je u izgradnji, i ono što će biti izgrađeno do 2009. što je ukupno oko 1,5 miliona kvadrata. Ostaju mogućnosti za investiranje u onom delu blizu reke Save, preko puta Univerziteskog naselja. Osim toga, kao veliki potencijal ostaje prostor oko Starog Sajmišta. Pomenuo bih Blok 25 i 26 koji je takođe ogroman potencijal od 460.000 kvadratnih metara. Realizacijom ovog plana u narednih pet godina, naša opština dobiće izgled ozbiljnog grada u gradu. Veliki potencijal je i prostor gde se još uvek nalazi fabrika IMT.
Međutim, sve dalje zavisi od političkih prilika. Ako budemo krenuli putem Evropske unije, siguran sam da će se u narednih pet do deset godina pojaviti neko ko će, na primer, na prostoru Starog sajmišta graditi kapitalne objekte i rešiti veliki problem raseljavanja ljudi koji tamo sada žive.
Veliki je potencijal i deo oko Kvantaške pijace, posebno kad je reč o industrijskim objektima. Ono što je najvažnije, Novi Beograd ima neuporedivo veći razvojni potencijal od svih gradskih opština i on će i dalje biti interesantan za investitore.
Kako se razvojna ekspanzija Opštine, odrazila na svakodnevni život Novobeograđana?
Stanovnici Novog Beograda, shvatili su da njihova opština gotovo svakodnevno menja svoj lik i katakter. Podsetio bih da do pre deset godina, za sve što vam je bilo potrebno, morali ste u centar grada. Danas je ta slika drugačija. Mnogi iz drugih delova grada dolaze u Novi Beograd, gde su u međuvremenu izgrađeni trgovački centri i hipermarkreti. Sada imamo reke automobila koje se svakodnevno kreću ka Novom Beogradu
Pored toga uz dodatne sadržaje koji se grade, ili koji su u planu, poput Atletskog stadiona, Akva parka, Arene, Sava centra, rekonstrukcijom bioskopa Jugoslavija… dobijamo jedan novi kulturni centar i pravi kvalitet života na Novom Beogradu, i to ljudi osećaju.
Naravno, mi želimo da očuvamo takav kvalitet života. Održavanjem zelenih površina, uređenjem velikog prostora oko Ušća dobićemo potpuno novi kvalitet života. Popravkom sportskih terena, izgradnjom skejt parka, biciklističkih staza i drugih sadržaja, omogućićemo da Novobeograđani imaju sve što im je potrebno. Mi u Opštini volimo da kažemo da stvaramo grad po meri čoveka.
Šta bi trebalo da budu glavni zadaci buduće lokalne vlasti?
Prvi zadatak je da nastavi da učestvuje u planiranju razvoja Opštine.Nova lokalna vlast mora da, kao što smo mi radili, da osluškuje potrebe građana i da pokuša da reši njihove probleme. To je ključno. Navešću vam kao dobar primer, Vojvođansku ulicu. Stanovnici ovog dela grada osećali su se zapostavljenima, s obzirom na probleme u ovoj ulici koji se godinama nisu rešavali. Sada nam,na zahtev građana, predstoji rešavanje 37 komunalnih problema i raznih popravki koje su neophodne s obzirom da se godinam ništa nije radilo.
Prošlo je prvih 60 godina. Kako vidite ovu opštinu u narednih 10 do 15 godina?
Mi na narednim izborima imamo šansu da se orijentišemo kuda hoćemo da idemo. Mi smo tu šansu propustili devedesetih, kada je Beograd mogao da bude ne samo centar Balkana, već i regiona. Dakle, mesto odakle će da se vrši prodor, ekonomski i svaki drugi, na Istok. Zbog poznatih političkih prilika devedesetih godina, sve to nas je zaobišlo. Tu ulogu kasnije su preuzeli Budimpešta, Beč, Prag, Bratislava. Ipak, mislim da će biti političke mudrosti da nastavimo u pravcu kojem smo krenuli. Setimo se kako je izgledao Beograd i Novi Beograd pre 2000. godine. Tada se praktično ništa nije radilo. Političke promene 2000. godine bile su preduslov da se nešto počne menjati. Ako na narednim izborima budemo nastavili putem evropskih integracija, nemam nikavu dilemu da će Beograd da se žestoko bori za vraćanje primata koji je izgubio. Siguran sam da će Beograd mnogi prepoznati kao regionalni centar.