Prema rečima gradskog sekretara za finansije Slobodana Milosavljevića, rebalans se radi zbog povećanja prihoda u ovoj godini, ali i prenetih neutrošenih sredstava iz 2014, koja iznose oko četiri milijarde dinara. Deficit će, nastavio je Milosavljević, biti finansiran prodajom finansijske imovine, zaduživanjem na finansijskom tržištu, ali i od suficita ostvarenog u prethodnoj godini.

Rebalansom su za oko šest milijardi dinara uvećana sredstva namenjena Direkciji za javni prevoz, a koja će uglavnom biti utrošena za nabavku novih autobusa, kao i za plaćanje povećanih troškova prevoza GSP Beograd i privatnih prevoznika u okviru integrisanog tarifnog sistema.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu dobiće 125 miliona dinara više, a najveći deo sredstava je opredeljen za nove projekte i objekte, poput personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom, ili usluge „Predah plus“, za decu sa smetnjama u razvoju. Za obrazovanje i dečiju zaštitu izdvojeno je 1,5 milijardi dinara više, a povećana su i sredstva namenjena nabavci zdravstvene i vatrogasne opreme, i uklanjanje nelegalnih objekata. Oko 600 miliona dinara više ove godine je izdvojeno za puteve, dok je planirana i nabavka autobusa na električni pogon i izgradnja reciklažnih sredstava, za šta su sredstva namenjena Fondu za zaštitu životne sredine uvećana za oko 400 miliona dinara. U cilju veće decentralizacije Gradske uprave povećan je i budžet opština za oko 345 miliona dinara.

Rebalans budžeta izazvao je burnu skupštinsku raspravu, a šef Odborničke grupe DS Balša Božović pozvao je odbornike SPS i DSS da predlog rebalansa ne podrže. On je ovaj rebalans nazvao „zabijanjem glave u pesak“ i „presipanjem iz šupljeg u prazno“, ističući da „smanjenje deficita u krizi dovodi do smanjenja kućnog budžeta građana“.

– Predviđeni deficit je na nivou zakonskog maksimuma, što znači da nije postignut nikakav rezultat. Građani snose najveći teret krize, povećana je cene struje, porez na imovinu, smanjene plate i penzije. Pored svih poskupljenja, i pored ukinutih subvencija, besplatnih udžbenika, pomoći za mlade bračne parove, trinaeste penzije za najsiromašnije penzionere, nestašicu i skupe lekove, u planu je da Komunalna policija otme Beograđanima do kraja godine 1,25 milijardi dinara. To znači da će svaki zaposleni u prestonici morati da plati prosečno 2.000 dinara – kazao je Božović.

On je dodao da su rebalansom povećane i subvencije za 2,3 milijarde, dok se 1,7 milijardi stavlja na raspolaganje GSP-u, preduzeću koje je dovedeno do propasti.

– Takođe, Beograd će platiti kazne i penale na nepovučene kredite u iznosu od 179,5 miliona dinara, jer Gradska uprava nije sposobna da projekte koji su započeti sprovede do kraja – naveo je Božović. On je napomenuo da su prihodi od naknade za gradsko građevinsko zemljište planirani na pet milijardi dinara do kraja godine, a da se verovatno neće ostvariti ni polovina te sume.

– Nekada je Beograd ubirao do 100 miliona evra te naknade, sada je to jedva 20 miliona. Građevinska industrija u Beogradu je zamrla – naglasio je Božović i dodao da prihodna strana budžeta u prvih pet meseci iznosi tek 32,5 odsto, što je veoma malo. On je zamerio i to što je od predviđenih sedam milijardi dinara, za most na Adi i unapređenje javnog prevoza, potrošeno svega 590 miliona, a rebalansom se planira još 4,7 milijardi.

Odgovarajući na Božovićeve kritike, šef odborničke grupe SNS Aleksandar Jovičić istakao je da Grad mora da vrati 400 miliona evra potraživanja od kreditora, dugovanja „koja su ostavile demokrate“.