Piraterija nije „zločin bez žrtve“

 Ali ne samo da je za neovlašćeno objavljivanje, snimanje, umnožavanje – iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava propisana kazna zatvora, piraterija ugrožava i hiljade onih koji zbog ovakvog nesavesnog delovanja ostaju bez posla, poput lokalnih distributera, producenata, prodavaca, radnika u bioskopima.

O zaštiti intelektualne svojine u Srbiji, njenom značaju za ekonomiju, ali i odsustvu svesti u javnosti o njenoj važnosti u razgovoru za Danas govori Vladimir Marić, pomoćnik direktora za Sektor za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju u Zavodu za intelektualnu svojinu.

– Interesantno je znati da Srbija ima dugu tradiciju zaštite prava intelektualne svojine. Srbija je bila jedna od 11 zemalja osnivača Pariske unije i još 1883. godine potpisala je Parisku konvenciju, koja je i danas na snazi i predstavlja najstariji i najznačajniji međunarodni ugovor iz oblasti prava intelektualne svojine. Prvi propisi iz oblasti znakova razlikovanja, žigova i industrijskog dizajna doneti su takođe u 19. veku. Srbija ima razloga da bude ponosna na svoju tradiciju zaštite prava intelektualne svojine. Naša zemlja je potpisala i sve međunarodne ugovore koje administrira Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) i oni čine deo našeg pravnog sistema – ističe Marić.

 Koliko su naši propisi danas usklađeni sa zakonima Evropske unije?

– Srbija je potpisala Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom na osnovu kog je na sebe preuzela obavezu da zaštitu prava intelektualne svojine dovede na onaj nivo koji postoji u Uniji. Verujem i siguran sam da smo u tom pogledu na dobrom putu. U oktobru 2012. godine data je veoma dobra ocena od strane Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama u oblasti intelektualne svojine i to ohrabruje. Iako je to veoma važno za Srbiju, još važnije je da sistem postavimo tako da štiti interese naših autora i nosilaca srodnih prava, ali i korisnika autorskih dela. Čvrsta zaštita prava intelektualne svojine garantuje bolji standard ljudi i plodno je tlo za strane investicije. Intelektualna svojina nije sama sebi svrha. Ona je sredstvo koje može da unapredi našu ekonomiju i učini je konkurentnijom na svetskom tržištu. Iako su naši propisi iz oblasti intelektualne svojine u velikoj meri već usklađeni sa pravnim tekovinama Evropske unije, izvesne odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima moraju da se izmene kako bi se i taj zakon uskladio sa evropskim direktivama.

Zašto je intelektualna svojina važna za našu ekonomiju?

– Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, na zahtev Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, angažovala je tim stručnjaka radi izrade studije koliko kreativne industrije – filmska, muzička, softverska industrija, izdavanje štampanih izdanja i druge, koliko, dakle, takve industrije doprinose u stvaranju bruto društvenog proizvoda u Srbiji, koliko ljudi takve industrije zapošljavaju i zašto je našoj zemlji potrebno da štiti prava intelektualne svojine. Prema nekim preliminarnim podacima, blizu 4,2 odsto bruto društvenog proizvoda naše zemlje dolazi upravo od onih industrija koje neposredno zavise od zaštite prava intelektualne svojine. Taj udeo bio bi sigurno veći da nema piraterije i krivotvorenja. Piraterija nije „zločin bez žrtve“ kako je neki nazivaju. Ona znači gubitak radnih mesta, manje prihoda od naplate poreza u državnoj kasi i pre svega, nemogućnost da kreativni ljudi žive od svog rada. Po nekim podacima, do 2015. godine u EU će oko 800.000 ljudi izgubiti posao zbog piraterije i krivotvorenja. Na jednom seminaru čuo sam i podatak da kada bi se stopa piraterije u Srbiji smanjila za samo jedan procenat, to bi dovelo do otvaranja 1.200 novih radnih mesta. Ne mogu da tvrdim da je to tačno, ali da piraterija svakako dovodi do gubitka radnih mesta, to je sigurno. U pogledu te borbe, veoma je važan Zakon o optičkim diskovima. U tom zakonu postoji odredba koja kaže da se u prometu ne mogu naći diskovi koji nisu snabdeveni SID kodovima. Sid kod je podatak koja pokazuje koja fabrika je proizvela optički disk. Naši inspektori, policija i komunalna policija, ne moraju više da se zamaraju pitanjem da li se optičkim diskovima vređa nečije autorsko ili srodno pravo. Dovoljno je da provere ima li optički disk sid kod ili ne. Ako ga nema, biće uklonjen iz prometa. To olakšava njihov rad i doprinosi borbi protiv fizičke piraterije.

A šta se dešava u praksi? Kako stojimo sa primenom propisa?

– Srbija ima propise, tehničke i ljudske kapacitete za sprovođenje tih propisa. Potrebno je da se prione na posao. Potrebno je da najodgovorniji razumeju da je odlučna borba protiv krivotvorenja i piraterije važna za ovu zemlju i da našoj ekonomiji donosi višestruku korist. Potrebna nam je saradnja privatnog i javnog sektora u ovom segmentu, čvrsta kontrola rada organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, dogovori između organizacija i korisnika u pogledu tarifa naknada za korišćenje autorskih dela. Odnos između organizacija i korisnika svuda je veoma osetljiv i tu Srbija nije nikakav izuzetak. To je jedno od ključnih pitanja autorskog prava kod nas u ovom trenutku. Bez organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava autori, interpretatori i drugi ne bi mogli da ostvare pravo na naknadu od korisnika, ali ni korisnici ne bi mogli zakonito da koriste muziku, interpretacije i tako dalje. Ključno pitanje je balans između interesa jedne i druge strane. Ništa dobro nam ne bi donelo razaranje sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, organizacije su nam potrebne i one postoje u svim evropskim zemljama. S druge strane, ne može se prihvatiti ni to da naknade za autorsko i srodna prava budu takve da ruiniraju naše privrednike. Danas je po tom pitanju stanje u Srbiji mnogo bolje nego pre nekoliko godina. U poslednjih nekoliko meseci postignuto je nekoliko važnih sporazuma o tarifama. Uvek će biti nezadovoljnih, ali danas nema više one tenzije od pre nekoliko godina. Zapravo, naš sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava je prošao i dalje prolazi kroz sve faze kroz koje su prošli britanski, španski, holandski ili nemački autori i korisnici. To su gotovo identične slike. Sada smo ušli u mirnije vode, a za to su zaslužne i organizacije i korisnici.

Koje su sankcije za povredu autorskog prava?

– Te sankcije su građansko pravne i krivično pravne. Zbog povrede autorskog prava, tužilac može tužbom da zahteva više stvari, pored ostalih, uništenje predmeta zaštite, naknadu štete i objavljivanje presude o trošku tuženog. Krivičnim zakonikom je u članu 199 predviđeno da neovlašćeno umnožavanje autorskih dela predstavlja krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, a ako je umnožavanje učinjeno sa ciljem da se pribavi imovinska korist, onda je predviđena kazna zatvora od tri meseca do pet godina.