Ahtisari plus

Optužuju ga za izdaju, da gazi Ustav, da se odriče srpskog severa, da postavlja granicu, da je zbog toga izgubio svako pravo da bude premijer i da s njim ne treba ni komunicirati. Odnosno, da ga s političke scene Srbije treba ekskomunicirati. Jedini mogući razlog zbog kojeg bi Dačić trebalo da bude odstranjen iz politike bio bi ukoliko se dokaže da je održavao zakonom zabranjene veze sa Šarićevim narko-kartelom. Ako se utvrdi da je sve bilo „po zakonu“, ali da neke važne neduomice ostaju, njegova prisutnost u visokoj politici nosila bi težak moralni žig. Kosova što se tiče, međutim, potezi koje predsednik Vlade Srbije vuče – bez obzira na motive i pozadinu događaja – zaslužuju puno razumevanje, a zašto da ne i podršku, većinske javnosti. Jer, sve što predsednik SPS radi u vezi s rešavanjem problema Kosova upravo je suprotno jedinoj vidljivoj alternativi – „zamrzavanju“ tog pitanja, koje bi dovelo do potpunog urušavanja društva i države Srbije.

Ne postoji političar koji bi sam mogao da se izbori sa ovim teretom. Pogotovo kada je manji koalicioni partner, kada ima podršku petnaestak odsto opredeljenih birača, kada ima mnogo snažnije i moćnije nad glavom. Naprednjaci, Aleksandar Vučić pre svih, imaju obavezu da pomognu lideru socijalista. Obavezu ima i bivši naprednjak, šef države Tomislav Nikolić. Ne zato što to od njih traži Zapad, mada je takva vrsta „motivacije“ izgleda potrebna, već zbog Srbije i njenih građana. I zbog kosovskih Srba. Jedinstvo ključnih političara vlasti u Beogradu, plus konstruktivna uloga DS i LDP, neophodni su da hrabrost i ubrzani dinamizam u suočavanju sa istinom o Kosovu ne bi dobili efekat bumeranga, što zbog mogućeg narastanja snaga antievropske desnice, što zbog populističkog kukavičluka koji bi se mogao pojaviti unutar vladajuće strukture i koji bi doveo do drastičnih koraka unazad na prvoj oštrijoj krivini (na primer, Srbija ostane bez datuma pregovora sa EU u junu ili istraživanja pokažu pad stranačkih rejtinga).

Istinu govoreći, a vidimo da u zadnje vreme Dačić nacionalne istine zagovara – famozna crvena linija Srbije u vezi s kosovskim problemom svela se na insistiranje na „zajednici srpskih opština“, političkoj strukturi s izvršnom vlašću, u defakto priznatom nezavisnom Kosovu. Ahtisari plus. Žalosno je što smo toliko neprocenjivo dragocenog istorijskog vremena kao društvo i država izgubili da bismo došli na nešto što je bilo moguće i pre najmanje šest-sedam godina.