Autoritarni sistem

Citiram agenciju Beta: „Lično smatram da je presuda skandalozna, jer smatram da su logika i zdrav razum osnovni i neodvojivi deo prava“, izjavio je predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) povodom odluke Vrhovnog suda Srbije da uvaži tužbu BK televizije i poništi prošlogodišnje rešenje RRA kojim je ovoj televiziji zabranjeno emitovanje na rok od trideset dana. Počeo sam da se ponavljam, možda zato što ponestaju problemi o kojima bih pisao – ili zato što se problemi uvećavaju. Pre osam meseci napisao sam na ovom mestu, više kao metaforu, da je ekspresno usvojeni zakon u Skupštini imao za jedan od ciljeva „… da RRA dobije apsolutnu vlast u oblasti elektronskih medija i da ni pred kim ne bude odgovorna sem, eventualno, pred Bogom.“ Izgleda da to nije bila samo metafora; rečeni predsednik Saveta sada kaže da načelo podele vlasti nalaže da se iz formalnih razloga niko ne može mešati u rad nezavisnih tela, a RRA je nezavisna koliko i Vrhovni sud. „Kada bi u Srbiji važilo precedentno pravo, kao u anglosaksonskim pravnim sistemima, Vrhovni sud bi ovom presudom ozakonio otvorenu i brutalnu političku propagandu, nasilje, pornografiju i sve ostalo što RRA u skladu sa zakonom mora da zabrani“, kaže on, pošto je diskvalifikovao Vrhovni sud i sudiju u pogledu sposobnosti logičkog zaključivanja. I sada dolazi poenta: “ Jedino što može da proistekne iz ove presude jeste da država Karićima isplati novac kao naknadu štete za tih 30 dana“. Zadatak je, dakle, izvršen, makar i na način koji se zakonski može osporiti (a platiće poreski obveznici). Valjda je zato ukinut i „Koncert Studija B“. U svetu su takvi programi znak civilizacijskog nivoa; ispada da neko ovde misli da je klasična muzika neka vrsta pornografije (frekvencija nije u pitanju, jer Studio B sada emituje svoj jedini program i na frekvenciji ukinutog programa, a najavljena je još jedna, nova). Gde je u svemu ovome logika, za koju se čelnik RRA tako gorljivo zalaže?
Ova priča o nezavisnim regulatornim telima je samo uvod u pravi problem koji je u međuvremenu nastao. Parlament nakon januarskih izbora još nije konstituisan, nove vlade ni na vidiku. Stara, „tehnička“ vlada pretvorila se u vrhovno nezavisno regulatorno telo, donosi protivzakonite uredbe „jer država ne sme da stane“, izdaje koncesije, brani petnaest posto državne teritorije… sve zato jer veruje da je budući koalicioni partner može prevariti prilikom raspodele funkcija („ko garantuje da će privremeni predsednik Skupštine biti zaista privremen?“ poručio nam je šef poslaničkog kluba stranke koja radije dozvoljava nezakonite uredbe). Bivši predsednik Ustavnog suda je jednog dana objasnio da je uredba o privremenom budžetskom finansiranju nezakonita, da bi nekoliko dana kasnije izjavio kako je donošenje te uredbe ipak opravdano, da država ne bi stala! Sada bi bilo lepo da objasni i zašto je kršenje Zakona o budžetskom sistemu „opravdano“, a ne bi bio opravdan izbor privremenog predsednika Skupštine; Ustav ga ne predviđa, ali se to moglo rešiti džentlmenskim sporazumom, po kome će „privremeni“ predsednik sam podneti ostavku kada se koalicioni partneri najzad dogovore kome će pripasti policija.
U svemu, trenutno se nalazimo u sistemu vladavine koji bi se pre mogao nazvati autoritarnim nego demokratskim. Ne radi Skupština, ne radi Ustavni sud, ali radi RRA. Za vlast koja je zavladala uz pomoć parole o vladavini prava ne može biti opravdanje niti neefikasnost pravosudnog sistema, niti važnost problema koje rešavaju na nezakonit način. Doduše, ovo je mišljenje čoveka koji je laik kada su u pitanju pravne nauke, ali sudi o stvarima zdravim razumom i sagledava moguće ekonomske posledice političkog stanja u kome se nalazimo. Što se tiče RRA, ona možda odgovara trenutnom sistemu podele vlasti. Ali ako, čemu se i nadam, ipak dobijemo vladu i vratimo se demokratiji – bilo bi dobro da i sastav RRA bude promenjen, da bi ona, osim političkog, dobila i kulturni background. I manje arogancije.