Draga Nataša, evo prilike da zadovoljimo ovdašnje patrijarhalce. Složićete se, ima ih i u našem dragom Danasu. Konačno, dve žene ulaze u polemiku, da ne kažem čepunjaju se. Pa da im pružimo zadovoljstvo, mada možda shvate da mi to radimo drugačije, da smo nežne, kao u bajkama. Ima krvi, ali na kraju svi dugo i lepo žive. Iako nikada u te bajkovite završnice nisam verovala.
Tako mi se dopalo što ste primetili da je moje ’ali’ „zavodljivo pokvareno“. To mi je bila skrivena namera, a Vama, eto, nije promakla.
Izgleda da sam u tri stava iznedrila dosta erotskog naboja. („Isuse, pa to vaše pitanje je vrhunac lingvističke erotike.“) Iskustvo je čudo, izbije i kad nemate nameru da ga obelodanite.
„A gde, a ko piše, draga, da je neko oduševljen time što ste stavili pod nežno ’ali zašto’? Niko, pa ni vi. Ali!“ – pitate se tako umiljato. Moram da priznam, draga, da sam teška srca stavila kopulu ‘i’ između Vas i Slaviše Lekića. Razlikuju se ta dva teksta kao nebo i zemlja. Vaš tekst je nebo, naravno. Samo niste ni Vi, Nataša, sasvim nevini („Basara bi mogao da strukturu ove promocije – performansa preporuči onom Krletu“…). Preporuka za predsednika. Vrlo visoko.
Performansi su ogledala umetnika, sredine, naravi. Sklona sam toj vrsti komunikacije. Manje je bolna, ostavlja prostor različitim tumačenjima, katarzična je. Za gole zadnjice očevima nacije smo malo zakasnile, ali ako treba uz exreme intimo, tu sam. Neću se povući.
Pokušavam da shvatim šta je dovelo do katarze, bez naših zadnjica, na toj „urnebesno dobroj promociji – performansu… odličnoj artističko-političkoj promociji“. Meni nedostaje onaj vukov rasporen trbuh iz Crvenkapice. Da je bilo lustracije za sva ona talambasanja Pinka devedesetih, sećate li se beskrajnog prenošenja Arkanove svadbe, da je sud kaznio Pink za govor mržnje u emisiji „Ne može da škodi“, da je gospođa Vojtehovska povukla homofobične argumente koje je tada na sav glas širila, katarza bi bila moguća. O RTS-u i dragom nam Žiki neću ni da nabrajam. Nadam se da bar nas žene pamćenje služi. Ako ništa, narintale smo se. Stigosmo do te katarze na prazno. Žika će i dalje da veze kolca, Tanja da sledi licence. Zoran će imati teme za hiljadu stranica nove knjige. Ali, nema tu katarze, ni u primisli. Ako treba da primim krst „predmoderne netrpeljivosti“, slobodno mi ga navalite, draga. Ovo je predmoderno društvo. Konstantinovićeva „Filozofija palanke“ nikad nije bila aktuelnija. „Elita“ će biti srećna što je to ili što veruje da je to… Do katarze izgleda može da nas dovede samo ona grupica anarhista što robija zbog uverenja, a sem Borke ne primetih da se neko zbog toga uzbudio.
Moj naklon, draga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
