Skupštinska rasprava o predlogu zakona o poreklu imovine trebalo bi da bude otvorena narednih nedelja. To je ohrabrujuća vest. Kada neko ulazi u politiku, mora da se zna koliko čega ima i kako je to stekao. Još je važnije da se imovinsko stanje političara proverava i na kraju karijere, ali i u međuvremenu. To će biti prvi korak u uozbiljavanju političke scene i postavljanju stvari na svoje mesto.
U savremenim parlamentarnim demokratijama, ovakvi zakoni su najbolji mehanizam kontrole koji preventivno deluje na nezakonito bogaćenje. Naročito ako se ono događa preko noći. Kod nas, konačno usvajanje takvog zakona značilo bi da će mnogi političari završiti karijeru. Naravno, ako se zakon bude neselektivno primenjivao. To bi značilo da će, recimo, Dragan Đilas morati da dokazuje kako je stekao to što je stekao. U slučaju da Srbija zaista dobije kvalitetan i primenjiv zakon, to će morati da dokazuje i Nenad Čanak. Verujem da će podaci o poreklu njegove imovine otkriti zanimljive detalje. Sigurno bi mnogo interesantnih objašnjenja mogli da daju Bogoljub Karić, Oliver Dulić i najnovija politička gromada Goran Ješić.
Naravno, zakon ne može da se odnosi samo na jednu profesiju. Mi, konačno, imamo pravo da saznamo kako su današnji tajkuni sticali svoj imetak. Deo poslova Miroslava Miškovića tek sada izlazi na videlo, tu su i Milan Beko, Miodrag Kostić i njihovi saradnici Goran Perčević, Toplica Spasojević kao i članovi brojnih elitističkih udruženja i klubova privrednika. Imamo pravo da vidimo šta su stekli miljenici svake dosadašnje vlasti. Naravno, i oni bi trebalo da imaju mogućnost da dokažu da su do imovine i novca došli poštenim radom. Imovinske karte moraće da otvore između ostalih i hiljade direktora, njihove supruge, rođaci, kumovi… Tu su i lekari, advokati, policijski zvaničnici, trgovci. Ne bi trebalo da se dopusti da ovaj zakon zaobiđe neke sveštenike i vladike.
Ipak, stvari nisu tako crne ili bele. Verujem da će već sama skupštinska rasprava, ne računajući politikantsko prepucavanje, ukazati na nedostatke predloga ovakvog zakona, koji, uzgred, još nismo ni videli. Ostaje pitanje kakva bi kaznena politika trebalo da se primenjuje, kolika će biti minimalna vrednost imovine koja mora da se ispituje. A sve je, opet, povezano sa radom pravosuđa, koje još uvek ima visok stepen korupcije. Izvesnu smetnju sprovođenju ovakvog zakona predstavljaće i umor naroda od prethodnih 12 godina koje je pojela korupcija, ali i nedostatak institucija od poverenja. Uprkos svim preprekama, a njih nije malo, važno je da konačno krenemo u utvrđivanje imovine onih koji su u smutnim vremenima vodili državu i onih koji su u takvim vremenima videli svoju priliku.
Autor je jedan od osnivača Treće Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
