Dan posle Šetnje

Tema oko koje su se najviše lomila koplja bila je juče održana Šetnja. Bila je suočena sa brojnim pravnim preprekama i teškoćama ali je uprkos njima – održana!

No, kada je reč o samoj Šetnji i njenom pravnom aspektu poslednja četiri dana zavređuju poseban osvrt – pošto se kroz njih najbolje očitavaju i manjkavosti srpskog pravosudnog sistema na planu zaštite ljudskih prava i nevoljnost izvršne vlasti da išta preduzme i da se na tom planu nešto suštinski promeni na bolje.

Kao što sam ranije predvideo, Ministarstvo unutrašnjih poslova je 13. septembra, u poslednjem zakonski predviđenom trenutku(!) donelo rešenje kojim se javni skup u okviru EuroPride-a 2022 najavljen za 17. septembar ne dozvoljava.

Isto tako, kao što su to već ranije najavili, organizatori šetnje su se na predmetnu odluku istoga dana žalili. Žalba je, očekivano, odbijena.

Koristeći pravna sredstva koja im stoje na raspolaganju organizatori su protiv ove odluke ministarstva već sledećeg dana (14. septembra) pokrenuli upravni spor pred Upravnim sudom u Beogradu.

U trenutku kada je tužba podneta, bilo je malo verovatno da će sud doneti presudu pre šetnje koja je zakazana za 17. septembar.

Međutim, na iznenađenje apsolutno sviju, sud jeste doneo presudu u roku od 48 sati, koja je, na iznenađenje apsolutno nikoga, bila odbijajuća.

Sama presuda je zanimljiva na bezbroj načina, ali ću ovde pokušati da istaknem samo neke specifičnosti vezane za nju, a koje u ovom trenutku zavređuju posebnu pažnju.
Prva takva specifičnost tiče se samog obrazloženja presude.

Naime, u delu presude koji se odnosi na osnovanost zaključka (o opasnosti od nasilja, uništavnja imovine i narušavanja javnog reda i mira) ističe se da je ona utvrđena uvidom suda u podatke koji su označeni kao – „STROGO POVERLJIVI“, a koji se – baš zbog tajnosti ovih podataka – ne mogu navesti u obrazloženju presude!

Sud je, dakle, pozivajući se na tajnost podataka, odbio da u svojoj presudi navede razloge na osnovu kojih je doneo odbijajuću presudu!
Podsećamo da čl. 355 Zakona o parničnom postupku propisuje da presuda u obrazloženju mora, između da ostalog, da sadrži i sve dokaze i činjenice na kojima je sud zasnovao presudu.

Tim propustom koji bi u bilo kom drugom suđenju predstavljao bitnu povredu odredaba parničnog postupka i osnov za ulaganje žalbe, Upravni sud je počinio ozbiljnu povredu ustavnog prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima.

(Ilustrativnije: To bi bilo kao kada bi sud nekog osudio a da mu ne kaže zašto ga je osudio.)

Dalje, nije javno poznato da li je i na koji način ova presuda dostavljena tužiocima!

Ovo je bitno zbog toga što, shodno čl. 361 Zakona o parničnom postupku, presuda proizvodi pravna dejstva prema stranci tek od trenutka kada joj je dostavljena, pri čemu se objavljivanje presude na sajtu suda, prema zakonu, ne smatra dostavljanjem.

Taj trenutak je takođe bitan i zbog toga što se u odnosu na njega ceni dopuštenost ustavne žalbe pred Ustavnim sudom – pošto rok za njeno podnošenje počinje da teče tek od trenutka dostavljanja presude – pri čemu svaka žalba koja bi sudu bila podneta pre početka tog roka mogla biti odbačena.

Mada Zakon o upravnim sporovima u čl. 21 predviđa mogućnost da sud stranci, uz njenu izričitu saglasnost, akte može dostavljati elektronskim putem, nije poznato da li su tužioci upravo na ovaj način komunicirali sa sudom.

Strogo formalno-pravno posmatrano može se zaključiti da je Vlada Republike Srbije bila organizator ove šetnje (makar u delu koji se odnosio na zaštitu ljudi i imovine) kako bi učesnike i organizatore manifestacije EuroPride zaštitila od posledica nezakonitog rada i protivustavnog postupanja državnih organa Republike Srbije

Šta se dogodilo nakon te presude uveliko zavisi od toga koga pitate.

Dok će organizatori manifestacije EuroPride 2022 reći da se dogodila planirana protestna šetnja (sa delimično izmenjenom rutom), ministar Vulin će reći da se dogodio „sprovođenje do koncerta“ uz insistiranje da se nije održao nijedan zakonom zabranjen skup.

Ranije sam naglasio da bi čl. 13 Zakona o javnom okupljanju mogao biti iskorišćen za zaobilaženje policijske i sudske zabrane EuroPride-a.

Na neki način upravo se to i dogodilo, ali ne baš na način koji smo mogli očekivati.

Skup koji je održan se formalno-pravno razlikovao od skupa čiju je zabranu potvrdio Upravni sud budući da se od njega razlikovao po mestu okupljanja i trasi kretanja. U tom smislu prijava koju u javnosti pominju Dveri je više nego apsurdna i govori najviše o njihovoj dezorijentisanosti u novonastalim okolnostima

Zakon poznaje mogućnost održavanja spontanog okupljanja, koje nije podložno odobrenju policije. Međutim, takvo okupljanje bi same organizatore izložilo potencijalnoj prekršajnoj odgovornosti pošto ono implicira odsustvo organizatora skupa.

Policija bi, naravno, bila dužna da takav skup obezbeđuje dokle god se ne steknu uslovi za njegovu zabranu – što bi nas opet vratilo na osnovni problem koji je zabrana skupa istakla u prvi plan, a koji se tiče odsustva obrazloženja zabrane koja se pravda, između ostalog, zaštitom nacionalne bezbednosti i odbrane zemlje.

Na ovom mestu moramo podsetiti i da organizatori EuroPride-a, nakon presude Upravnog suda, nisu mogli da prijave novi skup za isto vreme pošto se prijava skupa podnosi najkasnije 5 dana pre početka prijavljivanog okupljanja.

Ali, isti član zakona predviđa još jednu mogućnost! Naime, okupljanja u organizaciji državnih organa ne podležu odobrenju policije.

Strogo formalno-pravno posmatrano može se zaključiti da je Vlada Republike Srbije bila organizator ove šetnje (makar u delu koji se odnosio na zaštitu ljudi i imovine) kako bi učesnike i organizatore manifestacije EuroPride zaštitila od posledica nezakonitog rada i protivustavnog postupanja državnih organa Republike Srbije.

Skup koji je održan se formalno-pravno razlikovao od skupa čiju je zabranu potvrdio Upravni sud budući da se od njega razlikovao po mestu okupljanja i trasi kretanja.

U tom smislu prijava koju u javnosti pominju Dveri je više nego apsurdna i govori najviše o njihovoj dezorijentisanosti u novonastalim okolnostima.

Daleko od toga da je Vlada ovo učinila iz nesebičnih razloga: Odluka da se podrži organizacija šetnje usledila je nakon nezapamćenog međunarodnog pritiska da Republika Srbija poštuje svoje garancije za održavanje EuroPride-a koje dala pre više od 3 godine.

Sažeto: Vlada Srbije nije podržala skup u okviru EuroPride-a 2022 koliko ga je otrpela.

Upravo je to razlog što su uprkos održanoj šetnji ostvarena prava LGBT zajednice u Srbiji na mirno okupljanje ugroženija nego što su ikada bila, dok druga prava jedva i imaju.

Na tom, a možda i još nižem nivou, kao takva će njihova prava i ostati sve dok i Vlada i srpsko društvno ne shvate da građanska prava i slobode nisu nešto što se TRPI već nešto što po svaku cenu mora da se ŠTITI.

 Autor je pravnik iz Beograda i programski direktor Foruma za bezbednost i demokratiju (FBD)

Tekst je prvobitno objavljen na interent stranici FBD

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa