Deo pravde za sudije

Međutim, ustav svoju snagu ne treba da crpi samo iz napisanih pravila, već on svoju snagu treba da zasniva i na moralnom ubeđenju.

Važeći Ustav Republike Srbije kome je prethodio konsenzus svih vodećih političkih partija donet je 2006. godine. U sadržinskoj strukturi našeg Ustava u delu koji govori o uređenju vlasti nalaze se i odredbe koje su posvećene sudskoj vlasti. U ovom delu se mogu prepoznati vrednosti kojima je Ustav naklonjen: podela vlasti, nezavisnost, ravnopravnost, pravednost i sl. Ipak, iako je podela vlasti imperativ koji je sadržinski protkan kroz ceo Ustav, način izbora sudija i imunitet sudija pokazuje da ta podela vlasti nije i dosledno sprovedena.

Ovih dana smo imali priliku da vidimo Radni tekst izmena Ustava Republike Srbije koji sadrži između ostalog određene izmene u načinu biranja sudija i sastavu Visokog saveta sudstva. O tim predloženim izmenama će stručna javnost imati prilike da zauzme i pokaže, nadamo se, jedinstven stav. Želimo da naglasimo da i u ovim predloženim izmenama Ustava odredba koja govori o imunitetu sudija ostaje nepromenjena. Naime, sudija prema sadašnjim i budućim odredbama ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva. Ovom odredbom se u stvari određuje širina imuniteta nosilaca sudijske funkcije. To pokazuje da Ustav Srbije određujući ovakav imunitet sudijama nije poštovao svoje načelo podele vlasti, jer da jeste ne bi propisao širi imunitet za nosioce zakonodavne i izvršne vlasti u odnosu na nosioce sudske vlasti. Naime, narodni predstavnici kao zakonodavna vlast i članovi Vlade kao izvršna vlast uživaju imunitet i od pritvora i od pokretanja krivičnog postupka, dok nosioci sudske vlasti uživaju imunitet samo u slučaju pritvora. Određujući različit imunitet u zavisnosti koja je vlast u pitanju, naš Ustav je postavio neprirodan jaz između sudija s jedne strane i poslanika i ministara s druge strane, ignorišući sopstveno pravilo o ravnopravnosti sve tri vlasti. Ovakav uži imunitet za nosioce sudske vlasti nam se čini neopravdan, posebno imajući u vidu da je u odredbama koje govore o Ustavnom sudu propisano da i sudije Ustavnog suda uživaju imunitet kao i narodni poslanici. Dakle, sve ovo pokazuje da u navedenim odredbama Ustav odstupa od načela podele vlasti, a nama se čini da bi ustavopisci trebalo da vode računa da ustav ne bude u neskladu sa samim sobom.

Imajući u vidu rečeno, kao i Radni tekst izmena Ustava, Demokratska stranka će svojom inicijativom prekinuti začarani krug političkog uticaja na sudsku vlast, potpuno svesna da jačanje nezavisnosti sudija i samostalnosti tužilaca nije samo ispunjavanje uslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, već je to i naša moralna obaveza – obaveza da građanima vratimo veru u pravosuđe.

Autor je vanredni profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo i član Predsedništva DS