Nedolično ponašanje Aleksandra Vučića

Vokabular koji koristi, način na koji prezentuje misli i prateća facijalna ekspresija, pokazuju osobu koja nema samopoštovanja, samopouzdanja ni dostojanstva. Nedolično ponašanje nije neprimereno samo osobi na visokoj državnoj funkciji, već bilo kojoj osobi koja se nalazi u okruženju drugih ljudi.

Svakodnevno se sa svojih televizija obraća građanima, proglašavajući ih većinskom „pristojnom Srbijom“. Poistovetivši se sa državom, dobrano odvojen od realnosti, smatra da mu ti kojima se obraća veruju i da će i ubuduće umeti da im kao uspehe podmetne sve nepodopštine koje čini. Studentska i građanska pobuna su ga ozbiljno uzdrmale.

Pokazalo se da, zbog autoritarne svesti i hipertrofirane narcisoidnosti, na ozbiljni izazov ume da odgovori jedino agresijom.

Specifični sklop psihičkog aparata sa prenaglašenim asocijalnim crtama ličnosti usmeravaju ga da funkcioniše principom proglašavanja. Na izborima osvaja oko 30% podrške od ukupnog broja birača koje proglašava apsolutnom većinom i ponaša se kao nekrunisani srednjovekovni vladar. Sećamo se, svakako, samohvalisanja i samoproklamovanja sopstvene ličnosti kao najumnije, najhrabrije, najsposobnije, najvećeg patriote…

Od kad se susreo sa studentskim protestom, najpre je proglasio da je mladost Srbije podigla „obojenu revoluciju“. Zatim je usledilo proglašenje pobede nad tom revolucijom, uz pojačan teror nad studentima i protestantima. Imao je ljude da ih prebiju i uhapse, ali se ispostavilo da su ih tužioci i sudije oslobađali izmišljene krivice.

Nekontrolisani bes i potreba da se osveti, usmerile su ga ka primeni abolicije, kojom je potpuno poništio ulogu pravosuđa. Batinaši iz Novog Sada koji su polomili vilicu studentkinji i devojka koja je kolima pokušala da pregazi drugu studentkinju na Novom Beogradu, jednostavno su, njegovom odlukom, oslobođeni svake odgovornosti. Obrazložio je odluku obavezom da ispravlja nepravdu koju sudovi čine nevinima.

Kad je Tužilac za organizovani kriminal naložio hapšenje dva bivša ministra i odgovornih za izvođenje radova na novosadskoj železničkoj stanici, proglasio je tu akciju državnim udarom. Pošto funkcioniše po sintagmi Luja Četrnaestog: „Država to sam ja“, smatra da je hapšenje ljudi koji su deo njegove svite, udar na njega, odnosno na državu u njegovom liku.

Zbog toga je još agresivnije krenuo na tužilaštvo. Saopštenju građanima Srbije o ovom „slučaju“ liči na pretnju nekog mafijaškog bosa, upućenu potencijalnom izdajniku, kojim ga upozorava da zna svaki njegov korak i sve njegove kontakte.

Prema Vučićevoj verziji tužilac je deo „mafijaške strukture“ povezane sa zapadom. Već izvesno vreme zlo koje je snašlo Srbiju, odnosno njega koji je personifikuje, dolazi sa zapada.

Zapad ne predstavlja određen geografski pojam, već neku imaginarnu zločinačku strukturu, koja mu radi o glavi, jer ne može da mu oprosti što „ne da Kosovo“ i ne uvodi sankcije Rusiji. Te besmislice ponavlja svakodnevno u svakom nastupu, a većina, koja je davno prozrela sve njegove manipulacije se pita dokle će ovako, čudeći se što „niko na to ne reaguje“.

Još uvek smo sumnjičavi i prema odluci Tužilaštva za organizovani kriminal. Pitamo se da li je to još jedna predstava čiji je cilj da popuste narasle tenzije i pošalje se poruka Evropi da mi, i te kako, imamo nezavisno pravosuđe.

Sumnje su razumljive s obzirom na višegodišnje iskustvo sa nebrojenim lažima, spinovima, prevarama i jeftinim predstavama koje su u određenim trenucima trebalo da premeste pažnju sa nekih drugih događaja ili da zamagle aktuelni. Kako i mnogo puta do sada jasnog odgovora nema.

Činjenica je, međutim, da je postojeći pravosudni sistem jedini koji imamo, i da u tom složenom organizmu postoje ljudi koji imaju ličnu i profesionalnu čast.

Uslove za nesmetano obavljanje posla nemaju, ali, u ovoj državi, većina ljudi ih takođe ne poseduje. Sudije i tužioci u ovom delu našeg tragičnog trajanja jedini mogu da na zakonit i legalan način prekinu našu agoniju, hapšenjem osoba koje su uzurpirale državu, kršeći njen Ustav i sve zakone. Za sve buduće akcije neophodna im je naša podrška.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.