Gde smo bili, a gde smo sada

Zaželeo je da najpre poseti seosko domaćinstvo koje je u vreme njegovog službovanja, a u organizaciji tadašnje vlasti, posetio nekoliko puta, i o kome je pričao i još priča gde god stigne. Želeo je da još jednom, možda i poslednji put, poseti te radne i vredne ljude, tu mnogobrojnu porodicu gde po strogim nepisanim zaduženjima svako radi svoj posao, od namanjeg deteta do najstarijeg člana porodice, želeo je da vidi njihove voćnjake, njihove lepo obrađene njive i livade, njihove štale pune rasne stoke. Tamo smo zatekli dvoje starih i iznemoglih ljudi, prazne štale sa urušenim krovovima, voćnjak u kome je preovladalo trnje, zapuštene njive, i gomilu gvožđa od kombajna, traktora i drugih priključnih alatki. Gost me je pitao da li znam šta se se dogodilo sa tim, a ja ga slagao rekavši da se od tog domaćinstva i na tom mestu pravi muzej, a da su ta dva starca budući kustosi i da samo čekamo sredstva od međunarodne zajednice i da počne restauracija i konzervacija. Gostu se dopala ideja i rekao je da će jedan takav muzej privući posetioce iz celog sveta, jer tako nešto ne može se nigde videti sem ovde, jer se svuda sve pretvorilo u sticanje materijalnih dobara.

Poželeo je i da vidi jednu osnovnu školu, kojoj je nekada, u ime svoje zemlje, kao jednoj od najboljih škola, poklonio bogatu biblioteku. Naš dolazak sam uredno najavio i zamolio direktora da napravi prigodan program, ako ništa ne može složenije, onda nekakav recital. U školi smo zatekli tri đaka, direktora, sekretara škole, tri učitelja i poslužitelja. Svi su došli da dočekaju nas, uvažene goste. Zaposleni i tri učenika su izvanredno otpevali našu himnu, a školski poslužitelj je recitovao bolje od bilo kog učenika jednu narodnu junačku pesmu iz poslednjih ratova, a onda ju je uz gusle otpevao. Objasnio sam visokom gostu da je kod nas sada novi način rada sa mladima i da se najbolji uspeh postiže kad sa jednim đakom radi više ljudi različitih struka.

Zamolio me je da ga odvedem u jednu fabriku koja mu je ostala u sećanju po tome što je nekada imala najsavremeniju tehnologiju u svetu, besprekornu organizaciju i odlično rukovodstvo i što je sve proizvode izvozila u najrazvijenije zemlje. Malo je trebalo pa da nam to bude poslednja poseta ili poslednji dan na ovom svetu. Neobrijani, nenaspavani i krvavih očiju, sa uperenim puškama u nas, radnici su tražili da priznamo da smo strani investitori i da smo došli da im uzmemo dušu, jedino što im je još ostalo, jer su im sve drugo drugi investitori uzeli pre nas. Kažu da su im investitori pokupili pare, prodali savremene mašine kao staro gvožđe, a da radnicima pet godina nisu isplatili plate. Diplomata je bio toliko zbunjen da nije bio siguran da li je došao u onu fabriku u kojoj je bio pre trideset godina. Ja sam rekao da nikad nisam ranije tu dolazio i da stvarno ne znam da li je to ta fabrika, ali vidim da je neko ludilo i neka katastrofa. Dobro sam se ogradio od svega što sam video.

Da ne bi poneo slike iz ove zemlje kakve nije želeo, predložio sam mu da posetimo jednu od vladajućih stranaka i da ga prvi čovek te stranke upozna sa situacijom u zemlji i planovima za budućnost i da zamolimo prvog čoveka stranke da nam dozvoli da posetimo neko od javnih preduzeća koje kontroliše njegova stranka. Računao sam da samo lepa priča može povratiti u život razočaranog diplomatu.

Srdačno nas je primio predsednik stranke koja učestvuje u aktuelnoj vlasti i bez koje ne bi bilo sadašnje vlade. Rekao je da su mu poznate zasluge koje naš današnji gost ima i sve ono što je za vreme svog mandata uradio za našu zemlju. Dugo je govorio o svojoj partiji i o njenim zasluga za stabilnost zemlje, za razvoj poljoprivrede i industrije, za razvoj školskog sistema i kulture uopšte. Govorio je i o planovima za budućnost po kojima će njegova stranka, u dogledno vreme, imati apsolutnu vlast koja će joj omogućiti da sve započete projekte i dovrši. Na kraju nas je odveo i u jedno javno preduzeće, koje po svemu liči na slična preduzeća u razvijenim zemljama. Objasnio je da to preduzeće dobro radi, jer je pod apsolutnom kontrolom njegove partije i da radi po zakonima stranke, a ne po zakonima države. Ono radi za stranku, stranka radi za njega i takav pristup daje odlične rezultate, kaže lider. Priznao je i to da sva preduzeća koja rade pod kontrolama stranaka rade dobro, dok ona koje kontroliše država ili neko drugi imaju velikih finansijskih problema kao i sva druga u svetu.

Svoj govor je zaključio jednom mudrom rečenicom kako mu i priliči, rekavši da ovo nije jednopartijska država, jadna i nikakva, kakvu poznaje naš gost, već država više partija različitih programa i orijentacija. Uveren je, kaže, da je dobro što jedan uvaženi diplomata zna gde smo nekad bili, i što je video gde smo sada.

Na kraju je gost zaboravio da se pozdravi i da se zahvali, što ne priliči iskusnom diplomati.