Gubitničke ideologije

Pogledajmo nacionalistu. On smatra kako „nacija“ objektivno postoji (ima li besmislenije ideje!). Iako je u akademskom svetu odavno prihvaćeno stanovište po kojem su nacije napravljene do kraja 18. veka, kako je nacija „imaginarna zajednica“, nacionalista o ovome doslovce ništa ne zna. Nacionalista je prevashodno izrazito neobrazovan, kao i većina gubitnika ovoga sveta. Nacionalista nije sposoban da se uhvati u koštac s pravim problemima ovog sveta, a pravih problema ima mnogo, od gladi i žeđi do propalih političkih sistema, bolesti, nestašice osnovnih životnih namirnica do siromaštva. Gubitnik nije u stanju da reši neki od ovih problema, te je primoran da izmisli problem koji ne postoji, da od nečega što nije problem ubedi druge da jeste, te se hvata za kojekakve mistične koncepte poput nacije, naroda, etniciteta i sl. Predstaviti svoju naciju kao ugnjetenu, okruženu vekovnim neprijateljima glavni je metod ovog gubitnika. Jer kada izmisliš problem, vrlo je lako rešiti ga, budući da on ne postoji. A onda, coup de grace: ponuditi sebe kao rešenje problema! Tako nastaju populističke, nacionalističke partije širom sveta. One ubeđuju ljude kako 1) nacija postoji objektivno 2) „naša“ je najbolja i 3) ista nacija je u stanju propasti, svi je napadaju, te postoji mnogo „nacionalnih“ problema. Glasajte onda za njih jer će oni te nazoviprobleme i rešiti. Nacionalista je gubitnik koji nije u stanju ništa racionalno da uradi. A glasanjem za takve narod im daje legitimitet. Ozvaničeno gubitništvo, oficijelno gubitništvo, gubitništvo na državnom nivou.

Ista je situacija sa homofobom. Homofob, naime, smatra kako je homoseksualnost devijacija, bolest, nešto nenormalno, đavolova kreacija. Zanimljivo je ipak pogledati živi svet planete Zemlje, u kojem ima mnogo stotina vrsta među kojima postoji homoseksualnost, dok homofobija postoji samo kod jedne (ko je onda tu bolestan?) – ali opet će homofob misliti da je homoseksualnost bolest. Ovaj gubitnik, pak, ovde greši na čak dva nivoa. I da homoseksualnost jeste bolest – a pouzdano znamo da nije! – pa šta? I grip je bolest. Da li bi možda trebalo da premlatimo svakoga ko se razboli od gripa? Ili svakoga sa povišenim holesterolom? Homofob, kao i nacionalista, nije ništa drugo do gubitnik, samo što će se umesto nacije, koncentrisati na seksualnost. Izmisliti problem – kako je homoseksualnost „društveni problem“, izmišljati kako homoseksualci žele da „unište porodicu“ isto je samo jedan način da se, umesto rešavanja pravih društvenih problema, jedan nesposobnjaković oseća bolje i sposobnije. Homofobija, pak, još je veće gubitništvo od nacionalizma, kako ukazuju najnovije studije. Veliki broj homofoba, kako se pokazalo, u stvari je homoseksualne orijentacije. Problem leži u tome što toga ili nisu svesni, ili jesu, ali ne smeju sebi da priznaju, te se u jednom frojdovskom obrtu okreću protiv sebe, viđenih u drugima. Oni koji paradiraju na „Gej prajdu“ su svakako uspešniji od ovog latentnog homoseksualca jer su svoju seksualnost shvatili i prihvatili. Homofobija je i seksualno gubitništvo. Homofobija je gubitništvo par excellence.