Haški sud podržao američke interese

Da li pred kraj mandata ili ne, ali uoči američkih izbora, gospodin Frid je bio veoma otvoren i iskren, što nije osobina političara i diplomata. Kad je to izrekao, g. Frid je istovremeno imao na umu interes svoje vlade da osim na Kosovu instalira i tzv. odbrambeni raketni sistem američke vojske na teritoriji Poljske, kobajagi kao branu od raketnog napada na SAD iz Irana. Ako dodamo nekoliko vojnih baza u Aziji, bilo je očito da Amerika i NATO, posle raspada Sovjetskog Saveza, kada SAD postaju globalna svetska sila, stežu obruč oko Rusije, ne samo zbog strateških vojnih interesa već i ekonomskih, ne bi li kontrolisali izvore bogate naftom u okruženju ruske države na dva kontinenta.

Imajući u vidu vojne baze na Kosovu, čije je održavanje daleko jevtinije negoli u Nemačkoj, nemoguće je i nije istinito, naročito posle izjave g. Frida, visokog državnog funkcionera, prihvatati objašnjenja Klintonove i Bušove vlade da je Srbija bombardovana iz „humanitarnih razloga“, kako bi se zaštitilo albansko stanovništvo, koje je zajedno sa srpskim ginulo od natovskih bombi. Dakle, tada nije bilo nikakve slučajne tzv. kolateralne štete od „zalutalih“ bombi, već jasna namera da se okupira deo teritorije suverene Srbije, i potom koristi na planu realizacije vlastitih strateških interesa. Uostalom, tu strast da štiti interese svoje države ispoljio je nimalo slučajno, uoči odluke MSP, potpredsednik SAD g. Bajden kada se obratio predsedniku Tadiću opominjući ga na posledice sudske odluke, njemu već dobro poznate, čime se nije libio da se meša u unutrašnje ustavne nadležnosti našeg predsednika i Vlade Srbije. A to intervenisanje u politiku i poslove malih država odavno je u modi i vuče korene od čerčilovskih dana kada su formirane interesne zone Sovjetskog Saveza i zapadnih saveznika posle završetka Drugog svetskog rata. Stara je istina da u životu, počev od porodice, lokalne vlasti, vlade i međunarodnih odnosa sve počinje i sve se završava na interesima. A vlastite interese odlučno i efikasno štite najmoćnije države, okupljajući se, pred izazovima hladnog rata, u dva tabora – istočni i zapadni – jedne pod snažnim uticajem Amerike, druge pod Sovjetskim Savezom. Imajući u vidu vlastite interese, pogotovo sa stanovišta američkog globalizma, Amerikanci nastoje da ujedine zapadnoevropske države, od kojih su gotovo sve izgubile moć da vode samostalnu politiku odmah posle Drugog svetskog rata. Uz pomoć Maršalovog plana odnosno široke američke finansijske podrške udareni su temelji i zajedničkom tržištu, pa i zajedničkoj odbrani, tako da se vremenom stiže do Evropske unije i NATO-a.

NATO je svoju moć demonstrirao bombardovanjem Srbije, kada se okomio „na poslednju komunističku vlast“, kako su zapadni mediji objašnjavali svojim čitaocima. U nemilosrdnoj propagandnoj kampanji protiv male Srbije (doduše tada male Jugoslavije sa Crnom Gorom) vlade NATO država prethodno su se saglasile da daju svoj doprinos razbijanju socijalističke Jugoslavije, a tokom odumiranja SSSR preduzimaju korake kako bi se, u skladu sa strateškim interesima, kontrolisale novostvorene države na Balkanu. U tom planu nije zanemareno ni otimanje Kosova, opet u sopstvenom interesu.

Za sada nema odgovora na jedno važno pitanje: zašto američka vlada i njeni saveznici nisu do 2008. godine (kada su pozdravili i prihvatili demokratske procese u Srbiji), ama ni pokušali da dogovorima iznađu zajedničke interese sa Vladom Srbije, već su se odlučili da podstaknu razbijanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koju javno promovišu kao prijateljsku zemlju, buduću članicu EU? Posle odluke Međunarodnog suda pravde slika je sledeća: separatisti celog sveta su ohrabreni da se priklone vlastitim interesima, tako da Kosovo ne može biti „poseban slučaj“ kako to tvrde američka i evropska administracija. A među separatistima ima i terorista koji godinama ugrožavaju, pre svega, državne interese moćne Amerike, i od toga neće odustati. Ne ugrožava ih Rusija koju sa pristojne distance okružuju raketnim sistemima, iz dvorišta koja su Amerikanci proglasili svojima. Uostalom, i predsednik Buš je strateški interes Amerike za baze na Kosovu objasnio ovako: „To je politička realnost.“ Taj svoj stav Buš je saopštio predsedniku Srbije Borisu Tadiću na olimpijskom stadionu u Pekingu, za vreme Olimpijade.